Svetska banka će takođe povećati ukupnu podršku za poljoprivredu i hranu na 3,9 milijardi evra za sledeću godinu sa 2,6 miljardi evra za ovu. Predsednik ove finansijske institucije Robert Zelik (Robert Zoellick) kazao je da postoji potreba za jasnim planom delovanja zbog visokih cena hrane. On je rekao da bi hitna pomoć trebalo da se obezbedi za najurgentnije potrebe kao što je odgovarajuća hrana za trudnice i decu.
Pomoć bi dugoročno trebalo da se obezbedi i malim poljoprivrednicima kroz semenje i đubrivo koji bi povećali useve. Zelik je istakao da je od 770 miliona evra, 128 miliona usmereno najugorženijima u najsiromašnijim zemljama. Pomoć će dobiti najpre zemlje poput Haitija, Liberije, a uskoro i Tadžikistan, Togo i Jemen. Zelik upozorava da bi sa sadašnje milijarde ljudi zbog visokih cena hrane moglo biti ugroženo 2 milijarde. U pojedinim afričkim i azijskim zemljama već je bilo masovnih uličnih protesta. Sledeće sedmice svetski lideri rasrpavljaće u Rimu o ovoj krizi.
Visoke cene nafte, promene u ishrani, urbanizacija, povećanje populacije, pogrešna trgovinska politika, loše vreme, porast proizvodnje biogoriva i berzanske špekulacije, uticale su na povećanje cene hrane širom sveta – 83 odsto u poslednje tri godine, od toga 45 procenata od prošlog leta. Prema zajedničkom izveštaju OECD-a i Agencije UN za hranu i poljoprvredu (FAO) u narednim godinama cena hrane će pasti, ali će i dalje biti značajno iznad proseka proteklih decenija.
Stefan Tangerman, direktor OECD-ovog odeljenja za trgovinu i poljoprivredu:
Pomoć bi dugoročno trebalo da se obezbedi i malim poljoprivrednicima kroz semenje i đubrivo koji bi povećali useve. Zelik je istakao da je od 770 miliona evra, 128 miliona usmereno najugorženijima u najsiromašnijim zemljama. Pomoć će dobiti najpre zemlje poput Haitija, Liberije, a uskoro i Tadžikistan, Togo i Jemen. Zelik upozorava da bi sa sadašnje milijarde ljudi zbog visokih cena hrane moglo biti ugroženo 2 milijarde. U pojedinim afričkim i azijskim zemljama već je bilo masovnih uličnih protesta. Sledeće sedmice svetski lideri rasrpavljaće u Rimu o ovoj krizi.
Visoke cene nafte, promene u ishrani, urbanizacija, povećanje populacije, pogrešna trgovinska politika, loše vreme, porast proizvodnje biogoriva i berzanske špekulacije, uticale su na povećanje cene hrane širom sveta – 83 odsto u poslednje tri godine, od toga 45 procenata od prošlog leta. Prema zajedničkom izveštaju OECD-a i Agencije UN za hranu i poljoprvredu (FAO) u narednim godinama cena hrane će pasti, ali će i dalje biti značajno iznad proseka proteklih decenija.
Stefan Tangerman, direktor OECD-ovog odeljenja za trgovinu i poljoprivredu:
"Ova kriza svakako znači da će sve više ljudi biti neuhranjeno, pre svega deca neće imati dovoljno hrane. To podrazumeva da čitave generacije iz siromašnih porodica neće imati prosperitetnu budućnost, jer ako su deca neuhranjena, ne mogu biti produktivna do kraja svog života."