Separatističke oblasti Gruzije Južna Osetija i Abhazija se ne mogu porediti sa Kosovom pa ni odluka Rusije da ih prizna neće se odraziti na situaciju na Kosovu, izjavili su čelnici institucija Kosova. Predsednik Kosova Fatmir Sejdiu kazao je da je status Kosova bio poseban slučaj.
“Kosovo je sui generis i ne može da bude presedan za druge teritorije ili prostore. U tom pogledu nastaviće se sa odredjenim tempom priznanja Kosova i biće novih priznanja”, izrazio je uverenje kosovski predsednik dodajući da su ključne zemlje sveta u svojim reagovanjima pokazale šta misle o politici Rusije prema Gruziji.
Džavit Haljiti, član Predsedništva Skupštine Kosova iz vladajuće Demokratske partije Kosova, kaže da je stav Rusije odavno poznat i da kao takav ne može uticati na Kosovo, koje ima svoje specifičnosti.
“Nisam iznenadjen odlukom Rusije jer je ostvarila ono što je šest meseci najavljivala. Ta odluka kao i dešavanja u tom regionu se ne mogu porediti sa Kosovom”, kazao je Haljiti ističući da za to postoje brojni razlozi.
Kao prvo on navodi da su Albanci, koji čine više od 90 odsto stanovništva, autohton narod na Kosovu. Zatim, Kosovo je bilo konstitutivni element bivše Jugoslavije i imalo je organizovan ustavni život organizovan, a pre devet godina Vojska Srbije izvršila je agresiju, nakon čega je, kaže Haljiti intervenisao NATO kako bi sprečio genocid.
Instuticije Kosova su još ranije istakle da se Kosovo ne može uporediti ni sa kakvim drugim slučajevima u svetu, pa samim tim ni sa regionima bivšeg Sovjetskog saveza. Ističe se da se ne mogu uspostaviti paralele izmedju Kosova i Gruzije a kao argument se navodi rešenje o statusu Kosova medjunarodnog posrednika Martija Ahtisarija, koji predvidja nadgledanu nezavisnost.
Stoga, prema oceni Haljitija očigledno je da se Rusija bori za svoje interese.
“Rusija pokušava da pokaže svoje mišiće ponovo kao bivša supersila kako bi kontrolisala bivše sovjetske republike, prenos gasa i drugih energenata”, kaže Haljiti.
I poznavaoci prilika ocenjuju da odluka Rusije neće uticati na Kosovo. Politički analitčar Ljuljzim Peci kaže za naš radio da odluka Moskve više može voditi zaoštravanju odnosa izmedju Zapada i Rusije nego što će se osetiti na Kosovu.
Ali, ističe Peci, ovim činom Rusija je preduzela korak protivan interesima Srbije.
“Što se tiče medjunarodnih odnosa postoji jedna magla, što se tiče tih odnosa i odnosa malih država prema ovim zbivanjima u Gruziji, Abhaziji i Osetiji. U najdelikatnijoj situaciji je Srbija pošto je ona mislila do sada da je najveći saveznik a sada Rusija radi protiv interesa Srbije, pošto je već priznala nezavisnost separatističkih teritorije Gruzije”, kaže Peci.
Rusija koja je danas priznala nezavisnost Južne Osetije i Abhazije se snažno protivi nezavisnosti Kosova. Moskva je više puta isticala da je odluka Skupštine Kosova o proglašenju nezavisnosti kršenje medjunarodnog prava te je predložila da se nastave pregovori izmedju Prištine i Beograda.
Podsetimo da je predsednik Rusije Dimitrij Medvedev sredinom jula izjavio da je nezavisnost Kosova ilegalna te je istakao da je ‘Kosovo za Evropsku uniju kao Irak za Sjedinjene američke države’.
Zbog takvog stava, na Kosovu se veruje da bi Rusija kao stalna članica SBUN mogla biti prepreka težnjama nove države ka članstvu u Ujedinjenim nacijama.