Studenti i građani okupili su se 2. jula u centru Beograda na protestu zbog prebijanja jednog studenta od strane policije.
Oni su se najpre okupili na platou ispred Filozofskog fakulteta, a potom su pošli u protestnu šetnju dugu nekoliko kilometara.
Studenti u blokadi Filozofskog fakulteta u Beogradu saopštili su 2. jula da su njihovog kolegu, novinara i fotografa Aleksu Stankovića, tukli uniformisani pripadnici policije.
"Prvo su mu pretili zbog objavljivanja video snimka na kom se jasno čuje kako pripadnici policije dobacuju neumesne komentare jednoj ženi koja je prolazila, a nakon toga su ga i fizički napali, slomivši mu SD karticu za koju su verovali da poseduje snimak tog događaja", saopštili su studentu Filozofskog u blokadi.
Dodali su da to nije prvi slučaj napada policije na studente, i novinare.
"Ovo je važan primer svireposti branilaca režima koji nikada ne smemo zaboraviti", saopštili su studenti Filozofskog u blokadi.
Po završetku skupa, građani su pošli u šetnju Ulicom Vase Čarapića, Tadeoša Košćuška, Pop Lukinom, te u Brankovoj nakratko napravili blokadu u blizini Brankovog mosta koji spaja stari i novi deo Beograda.
Kolona je nastavila dalje do Palate pravde. Tamo su održali 16 minuta tišine, u spomen na žrtve tragedije u Novom Sadu, pa potom nastavili dalje ka Ulici kneza Miloša, pa nazad na plato, gde je protest završen.
Demonstranti tokom šetnje iznosili kontejnere na ulicu i pravili barikade, ali se nisu zadržavali na jednom mestu.
U jednom trenutku, deo okupljenih je išarao prostorije vladajuće Srpske napredne stranke na beogradskoj opštini Savski venac.
Šta su poruke sa protesta?
Student Aleksa Stanković rekao je, obraćajući se okupljenima, da je dobio podršku od svog matičnog Filozofskog fakulteta, kao i od brojnih kolega novinara.
"Pitali su me da li sam osetio strah kada su me udarali. Strah je bio trenutan, ali kada znam koliko ljudi prati moj rad, pruža mi podršku, koliko me je ljudi zvalo da me pita kako sam i treba li mi pomoć, te batine i ti udarci su samo prolazni, dok ova podrška ostaje večno", rekao je Stanković.
Dodao je da nije zastrašen i da će nastaviti da prati blokade i proteste.
Zorica Šaljić, profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu, rekla je u obraćanju okupljenima da su intenzivirana hapšenja studenata.
Ona je dodala da je student Filozofskog fakulteta Aleksa Stanković, u trenutku dok je bio na fotoreporterskom zadatku, pretrpeo fizičko nasilje u policijskoj marici.
"Naši studenti u poslednjih nekoliko dana se osećaju veoma nesigurno da izađu iz ove zgrade i iz drugih fakulteta, zbog toga što ne znaju šta ih očekuje na ulici. Njima su pisane prijave zbog ometanja saobraćaja, u zemlji u kojoj ništa ne funkcioniše", rekla je Šaljić.
Ona je rekla da su se "odgovori ovog režima na studentske zahteve sveli na zastrašivanje, pretnje i ucene".
Olivera Milošević, potpredsednica Udruženja novinara Srbije (UNS), istakla je da je novinarstvo jedna od najugroženijih profesija u Srbiji. Podsetila je da do danas niko nije odgovarao za ubistva novinarke Dade Vujasinović, te novinara Slavka Ćuruvije i Milana Pantića.
Beograđanka Sanja izjavila je za RSE da je došla na protest da podrži studenta koji je bio izložen nasilju. Kako kaže, na ulicama je sve više nasilja.
"U ovom trenutku je građanska neposlušnost jedini način. Mirni protesti su, čini mi se, jedini odgovor na njihovo nasilje. Deluje mi da neće biti ispunjen nijedan od zahteva, jer da su nameravali, to bi već do sada uradili", kaže.
Beograđanin David rekao je za RSE da ga sve češća hapšenja demonstranata u Srbiji nisu zastrašila.
"Ja se osećam slobodnim. Strah postoji u svakom čoveku, ali on se prevazilazi težnjom da se ostvare viši ciljevi ili da se iskažu neke vrednosti", rekao je David.
MUP se ne oglašava
Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije (MUP) nije odgovorilo na pitanja Radija Slobodna Evropa (RSE) u vezi sa navodima studenata Filozofskog fakulteta o prebijanju njihovog kolege.
Aleksa Stanković je za Televiziju N1 izjavio da su ga policajci tukli u policijskom vozilu, marici, i da su mu rekli da je razlog to što je pre par dana objavio snimak na kom policajci na dužnosti na ulici vređaju žene i nazivaju ih pogrdnim imenima.
"Bio sam na raskrsnici Kraljice Marije i Ruzveltove da fotografišem blokadu i video da dolazi između četiri i šest marica iz kojih izlazi policija da juri demonstrante. Ljudi su se razbežali, a meni je jedan policajac rekao da pođem sa njim. Naredili su mi da ugasim snimanje i bacili me u vozilo. Onda su počeli da me vređaju i da govore da sam im napravio ogroman problem", rekao je između ostalog Stanković za N1.
'Šamaranje trajalo deset minuta'
Potom su, naveo je Stanković, počeli da ga šamaraju i da je tortura trajala deset minuta.
"Udarce sam dobio prvo od jednog policajca koji je imao masku preko lica. Drugi, koji nije bio maskiran, takođe me je šamarao. Menjali su se naizmenično i naredili mi da izvadim karticu iz foto-aparata koju su mi polomili. Nakon toga uzimaju moju glavu, udaraju prozor marice više puta. Ja sam izbrojao bar do deset", naveo je između ostalog Stanković.
Dodao je da su mu na kraju tražili ličnu karti i rekli mu "da se gubi, da ga ne vide više".
Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) osudilo je, kako je navelo, brutalno i nezakonito postupanje policije prema fotoreporteru Aleksi Stankoviću i zatražilo hitno kažnjavanje počinilaca i njihovih nadređenih.
"Policija mora da postupa u skladu sa zakonom, da štiti građane i omogućava novinarima da neometano obavljaju svoj posao, a ne da ih vređa, zastrašuje i fizički napada", saopštio je NUNS.
'Čovek prebijen na Zelenom Vencu'
Studenti koji blokiraju beogradski Studentski kulturni centar (SKC) saopštili su da je 1. jula zbog blokade na beogradskom Zelenom Vencu „čovek brutalno prebijen u policijskoj stanici zbog čega je morao da bude prevezen u Urgentni centar“.
Apelovali su da se hitno pronađu i kazne počinioci.
"Od protesta 28. juna svedočimo represivnim i nasilnim metodama kojima vlast i njeni poslušnici pokušavaju da uguše nezadovoljstvo studenata i građana", saopštili su Studenti u blokadi SKC-a.
Tužilaštvo: Blokade saobraćaja suprotne Ustavu
Više javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je 2. jula da su blokade javnog saobraćaja suprotne Ustavu Srbije i zakonima, navodeći da su zbog toga nadležni organi, pre svega policija, ovlašćeni da reaguju na takvo "protivustavno i protivzakonito ponašanje pojedinih građana", odnosno da "nije prekoračila ovlašćenja, niti primenila neprimerenu silu".
Tužilaštvo se u saopštenju na svom sajtu pozvalo na Zakon o policiji, dodajući da se u njemu navodi da u policijske poslove spadaju aktivnosti čiji je cilj bezbednosna zaštita života, prava i sloboda građana, zaštita imovine i podrška vladavini prava.
Među njima su, kako dodaje tužilaštvo, održavanje javnog reda i mira, prevencija kriminala i održavanje bezbednosti u zajednici, otkrivanje i rasvetljavanje prekršaja i krivičnih dela i hapšenje učinilaca.
"Ove radnje pripadnici policije preduzimaju potpuno samostalno, odnosno nije im potrebna prethodna konsultacija sa sudijama prekršajnog suda ili javnim tužilaštvom", tvrdi policija.
Kako su dodali, isti Zakon predviđa i posebne mere i radnje, kao i posebne mere za obezbeđivanje javnog reda i mira koje predviđaju ovlašćenja ministra unutrašnjih poslova.
Prema licu ili licima koja remete javni red i mir, kako je navelo tužilaštvo, mogu se primeniti policijska ovlašćenja - od upozorenja i naređenja, zatim utvrđivanja njegovog identiteta ukoliko, shodno zakonu, od tog lica preti opasnost koja zahteva policijsko postupanje.
"Policija može da privremeno ograniči slobodu kretanja i zadržavanja na određenom prostoru i udalji lica sa tog prostora - dok traje uzrok za takvo stanje preko upotrebe raznih sredstava prinude prema grupi lica od fizičke sile, raspršivača sa nadražujućim dejstvom, elektromagnetnih sredstava, službenih palica, sredstava za vezivanje, službenih pasa i konja, specijalnih vozila, upotrebe mlazeva vode i hemijskih sredstava", piše u saopštenju tužilaštva.
Ta ovlašćenja, navelo je tužilaštvo, po nalogu načelnika uprave, može da primeni policijski službenik prema grupi lica koja se protivpravno okupila ili se protivpravno ponaša, ili svojim ponašanjem može da izazove nasilje ili remećenje javnog reda i mira.
"O tome takođe policijska uprava odlučuje samostalno, bez konsultacije sa javnim tužilaštvom ili prekršajnim sudom. Pri tome važi pravilo da se primenjuje najblaže sredstvo prinude kojim se može ostvariti cilj", dodaje se.
Policajci sa "fantomkama"
Građanske blokade ulica nastavljene su u Srbiji 2. jula sa zahtevom za raspisivanje vanrednih izbora, oslobađanje uhapšenih studenata i uklanjanje šatorskog naselja u Beogradu koji je vlast Srpske napredne stranke postavila između zgrada Predsedništva i Narodne Skupštine.
Akademska organizacija Studenti u blokadi pozvala je na građansku neposlušnost nakon mitinga 28. juna u Beogradu.
Najveći deo studenata u maju je zatražio nove izbore, nakon što je organizovao velike demonstracije i blokade fakulteta širom zemlje zahtevajući krivičnu odgovornost vlasti zbog pogibije 16 ljudi u padu nadstrešnice glavne železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra.
Vlast u Srbiji, predvođena SNS-om i njenim donedavnim predsednikom i aktuelnim šefom države Aleksandrom Vučićem, više puta je saopštila da neće dozvoliti blokade.
Na zaustavljanje saobraćaja reaguje policija, u najvećem broju slučajeva maskirana "fantomkama", i Žandarmerija koje prekidaju blokade i uklanjaju postavljene prepreke, kao što su kontejneri za smeće, stari nameštaj i bela tehnika, betonske ploče i kamenje.
Od 1. novembra kada se dogodila pogibija u Novom Sadu i prvih masovnih demonstracija uhapšeno je desetine studenata u Srbiji.
Tužilaštvo je u poslednjih par meseci naložilo hapšenje jednog broja akademaca pod optužbom za "nasilno rušenje ustavnog poretka".
Studenti u blokadi negirali su optužbe i optužili vlast prevođenu SNS-om i predsednikom države Aleksandrom Vučićem za prekomernu upotrebu sile.
Nevladina organizacija Beogradski centar za ljudska prava (BCBP) saopštio 30. juna da je podneo krivične prijave protiv više N. N. policajaca zbog prekomerne upotrebe sile nad demonstrantima.
