Zvaničnici Ministarstva za zajednice i povratak izjavili su da se tokom ove godine na Kosovo vratilo 2.200 raseljenih lica uglavnom u seoske sredine. Među povratnicima najviše ima Srba, a očekuje se da se do kraja godine vrati oko 5.000. Stalni sekretar u Ministarstvu za zajednice i povratak Branislav Grbić kaže da je u toku izgradnja kuća za povratnike u selima opština Uroševac, Klina i Leposavić. Pored stambenih grade se i drugi nephodni objekti:
“To znači izgradnja vodovoda, kuća, a u daljem toku znači implementacija celog projekta stvaranja uslova za održiv povratak. To obuhvata vodovod, kanalizaciju, školu, ambulantu, znači sve za njihov kvalitetan ostanak na tim prostorima.”
Prema rečima Grbića, projekte zajedno sprovode Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i Ministarstvo. Vlada Kosova je izdvojila 9,5 miliona evra za povratak raseljenih, što je budžet kojim upravlja UNDP. Pored toga, britanska Vlada je UNDP-u poklonila fond o 1,5 milion funti za spontani i organizovani povratak, kaže Virtut Gacaferi, predstavnik UNDP-a:
“Ovaj projekat uključuje celu teritoriju Kosova, njime je obuhvaćen i spontani povratak. To su ljudi koji se sami prijavljuju da se vrate a na osnovu zahteva povratnika sprovode se projekti.”
Zvaničnici Ministarstva ističu da se do kraja godine planira realizacija nekoliko značajnih projekata. Izgradnja 83 kuće za Srbe u selu Babus kod Uroševca. U selima kod Leposavića - 23 kuće za Albance. U selu Klinavac, opštine Klina, gradi se 25 kuća, od čega 15 Srbe, pet za Albance i pet za druge manjine. U Zočištu, kod Orahovca, očekuje se da do kraja ovog meseca 44 kuće predaju Srbima, a u selu je regulisana putna mreža, struja i vodovod.
Grbić kaže da se bez problema odvija izgradnja objekata za povratnike, te očekuje da se u narednih mesec dana radovi privedu kraju. U Ministarstvu ističu da se pored tehničkog dela posla oko vraćanja raseljenih radi i na stvaranju normalnih životnih uslova. Jedan od načina da se osigura ostanak je i potpisivanje ugovora sa povratnicima da kuću neće prodati, da će u njoj živeti, a takođe se razmatraju zahtevi koji se odnose na obrazovanje ili druge potrebe povratnika. Grbić ističe da raseljeni pokazuju želju za povratkom:
“Postoji volja za povratkom. Za svaki objekat koji se gradi, onaj ko je zainteresovan za povratak mora da potpiše tripartitni ugovor, između UNDP-a, opštine i samog vlasnika objekta da je on spreman i voljan da se vrati i da živi u tom objektu.”
Prema podacima Ministarstva za povratak, od 1999. godine na Kosovu se vratilo vise od 20.000 raseljenih lica, od čega je 70 odsto kosovskih Srba.
“To znači izgradnja vodovoda, kuća, a u daljem toku znači implementacija celog projekta stvaranja uslova za održiv povratak. To obuhvata vodovod, kanalizaciju, školu, ambulantu, znači sve za njihov kvalitetan ostanak na tim prostorima.”
Prema rečima Grbića, projekte zajedno sprovode Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i Ministarstvo. Vlada Kosova je izdvojila 9,5 miliona evra za povratak raseljenih, što je budžet kojim upravlja UNDP. Pored toga, britanska Vlada je UNDP-u poklonila fond o 1,5 milion funti za spontani i organizovani povratak, kaže Virtut Gacaferi, predstavnik UNDP-a:
“Ovaj projekat uključuje celu teritoriju Kosova, njime je obuhvaćen i spontani povratak. To su ljudi koji se sami prijavljuju da se vrate a na osnovu zahteva povratnika sprovode se projekti.”
Zvaničnici Ministarstva ističu da se do kraja godine planira realizacija nekoliko značajnih projekata. Izgradnja 83 kuće za Srbe u selu Babus kod Uroševca. U selima kod Leposavića - 23 kuće za Albance. U selu Klinavac, opštine Klina, gradi se 25 kuća, od čega 15 Srbe, pet za Albance i pet za druge manjine. U Zočištu, kod Orahovca, očekuje se da do kraja ovog meseca 44 kuće predaju Srbima, a u selu je regulisana putna mreža, struja i vodovod.
Grbić kaže da se bez problema odvija izgradnja objekata za povratnike, te očekuje da se u narednih mesec dana radovi privedu kraju. U Ministarstvu ističu da se pored tehničkog dela posla oko vraćanja raseljenih radi i na stvaranju normalnih životnih uslova. Jedan od načina da se osigura ostanak je i potpisivanje ugovora sa povratnicima da kuću neće prodati, da će u njoj živeti, a takođe se razmatraju zahtevi koji se odnose na obrazovanje ili druge potrebe povratnika. Grbić ističe da raseljeni pokazuju želju za povratkom:
“Postoji volja za povratkom. Za svaki objekat koji se gradi, onaj ko je zainteresovan za povratak mora da potpiše tripartitni ugovor, između UNDP-a, opštine i samog vlasnika objekta da je on spreman i voljan da se vrati i da živi u tom objektu.”
Prema podacima Ministarstva za povratak, od 1999. godine na Kosovu se vratilo vise od 20.000 raseljenih lica, od čega je 70 odsto kosovskih Srba.
