Devetnaest osoba je poginulo, a 79 ranjeno u jutrošnjoj eksploziji koju je izazvao terorista samoubica u Nazranu, glavnom gradu Ingušetije, ruske republike na severnom Kavkazu.
Sukobi muslimanskih pobunjenika i organa reda u ovoj regiji su sve učestaliji.
Vlasti krive islamske ekstremiste za nasilje, dok organizacije za ljudska prava ukazuju na problem policijskog maltretiranja, korupcije i nezaposlenosti.
Takođe, ruskim priznanjem Južne Osetije i Abhazije u avgustu prošle godine, oživele su separatističke tendencije i na severnom Kavkazu.
Kako su saopštile vlasti, napadač je kamionom sa eksplozivom probio kapiju dvorišta zgrade u vreme postrojavanja pripadnika policije.
Među povređenima je i desetoro dece. Po svemu sudeći, broj poginulih i povređenih nije konačan, jer je pri eksploziji teško oštećena i susedna stambena zgrada.
Predsednik Ingušetije Junus-Bek Jevkurov, koji je nedavno izašao iz bolnice, nakon što je na njega 22. juna izvršen atentat, ocenio je da je današnji napad imao za cilj da "poseje paniku i da destabilizuje
situaciju u republici".
Ingušetija, koja se graniči sa Čečenijom, jedna je od ruskih republika na severnom Kavkazu za koju snage bezbednosti smatraju da predstavlja uporište ekstremista.
Inguši, po veroispovesti muslimani, čine 77 odsto stanovništva, Čečeni oko 20 procenata, a Rusi samo 1,2 odsto. Tenzije su počele nakon smrti aktiviste za ljudska prava Momeda Jevlojeva, dok je bio u pritvoru u policiji mesec dana posle rata u Gruziji u avgustu prošle godine.
Podstrek separatistima
Moskva godinama pokušava da spreči akcije pobunjenika koji često ubijaju lokalne zvaničnike iz zaseda i u bombaškim napadima.
Prošle godine izveden je 61 teroristički napad u kome je poginulo više od 70 policajaca i pripadnika snaga bezbednosti i 167 ranjeno. Poginulo je i 20 civila a 46 ranjeno.
Nasilje je intenzivirano tokom 2009. Tako je krajem juna u atentatu teško ranjen predsednik Ingušetije Junus Bek Jevkurov, a 17 jula je ubijen mnistar za sport Ruslan Balajev.
Prema nekim ocenama, to sve više liči na građanski rat.
Moskva krivi naoružane islamske grupe da teže da zbace rusku vlast uz stranu pomoć, dok aktivisti za ljudska prava tvrde da represivne mere federalnih snaga, u kombinaciji s korupcijom u vlasti i siromaštvom – 75 odsto ljudi je nezaposleno – podstiče mlade da uzmu oružje, kao i u Čečeniji i Dagestanu.
Prosečna zarada doseže tek polovinu ruskog proseka, a od ukupnog broja nezaposlenih u celoj zemlje , trećina se nalazi u ovoj regiji.
Rusko priznanje Južne Osetije i Abhazije takođe je dalo dodatni podstrek separatistima. Obični ljudi su nezadovoljni i zato što smatraju da Moskva investira izdašno u Abhaziju i Južnu Osetiju a ništa ne čini da i njima olakša težak život.
Aleksej Malašenko iz Karnegi centra u Mosvki kaže da se „posle priznanja nezavisnosti Južne Osetije, ljudi na severnom Kavkazu pitaju zašto su problemi jednog naroda rešeni za nekoliko dana, a teškoće drugih ne mogu ni skoro 20 godina“.
Kršenje teritorijalnog integriteta Gruzije tokom avgustovskog rata takođe stvara opasan presedan na severnom Kavkazu gde su granice između republika i dalje sporne. Ponovo su oživele napetosti između Ingušetije i Severne Osetije, koje su ratovale početkom devedesetih oko Prigorodne oblasti, na koju obe pretenduju.