Tročlana porodica Danilović iz Leška na severu Kosova ima još dvadesetak dana rok da ukloni nelegalno izgrađenu kuću, a u suprotnom će je o njihovom trošku ukloniti firma za rušenje.

To su 28. maja ovu porodicu obavestile lokalne vlasti u Leposaviću po nalogu Ministarstva unutrašnjih poslova Kosova, koje tvrdi da je porodična kuća Danilovića izgrađena na njihovom zemljištu.

Tik uz kuću, koju su Danilovići bez dozvole izgradili pre više od deceniju, nalazi se policijska stanica, koju su kosovske vlasti sagradile prošle godine.

Polaganju kamena temeljca tada je prisustvovao i aktuelni premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti, što je zvanični Beograd opisao kao "nastavak političke policijske okupacije" severa Kosova.

Lešak se inače nalazi na oko 10 kilometara od graničnog prelaza sa Srbijom, Jarinje.

Sa istim zahtevom se suočava još preko 15 srpskih porodica u Lešku od kojih se traži da do 28. juna da uklone nelegalno izgrađene objekte u neposrednoj blizini policijske stanice.

Iz Ministarstva unutrašnjih poslova Kosova do objavljivanja ovog teksta nije stigao odgovor na upit RSE šta se dalje planira sa zemljištem na kome su izgrađeni nelegalni objekti.

Lokalne vlasti u Leposaviću podvlače da zemljište na kome su izgrađeni svi ovi objekti pripada policijskoj stanici, odnosno Ministarstvu unutrašnjih poslova Kosova, te da su vlasnike pozivali pre oko dva meseca na pregovore ali da se oni nisu odazvali.

Sada su, kaže za Radio Slobodna Evropa zamenica gradonačelnika kosovske opštine Leposavić, Marina Bogojević, minimalne šanse da lokalne vlasti mogu da im pomognu ali se ipak nada "nekim ustupcima".

Vlasnici nelegalno izgrađenih objekata priznaju da se nisu obratili kosovskim lokalnim vlastima u Leposaviću za pomoć ali kažu da to planiraju da urade.

'Da nam se omogući legalizacija'

Ana Danilović kaže da će njena porodica "ostati na ulici" ukoliko kosovski MUP ostane pri stavu da im sruši kuću.

Traži da im se omogući legalizacija, te dodaje da "niko ne beži" od svojih obaveza.

U izjavi za Radio Slobodna Evropa tvrdi da u prvim godinama nakon sukoba nije postojala mogućnost vađenja dozvole za gradnju, te da ih do sada "niko nije dirao".

Opštinu Leposavić je do novembra 2022. vodila Srpska lista, najveća parija Srba koja ima podršku Beograda, kada je donela političku odluku da napusti kosovske institucije.

Trenutno je na vlasti albanski gradonačelnik, Ljuljzim (Lulzim) Hetemi, jer su Srbi na inicijativu Srpske liste potom bojkotovali lokalne izbore.

"Mi smo za legalizaciju, mi bi najradije da to sredimo i regulišemo. Međutim situacija je takva da je to političko pitanje", kaže Ana Danilović.

Da je pitanje rušenja bespravno izgrađenih objekata "ispolitizovano" smatra i Zoran Miljkovć, koji je svoju kuću izgradio pre oko 20 godina.

Kaže kako su oni "lojalni građani" koji "nikome ne predstavljaju opasnost", te da samo žele da im se pruži mogućnost legalizacije.

"Sprovodi se takav vid negativne diskriminacije prema nama, ne nudi nam se nikakvo rešenje, nikakav kompromis, nikakav izlaz. Meni to stvarno nije jasno", navodi Miljković za RSE.

Ponavlja da je za "rešenje" cele situacije neophodna samo "dobra volja" kosovskih vlasti.

"Verujem da je ovo više politička odluka nego što je realna, mi ne predstavljamo nikakvu opasnost ni za koga, mi smo za suživot, za opstanak, da živimo ovde. Trebalo bi da nam pruže ruku, mogućnost. Hoćemo da platimo legalizaciju, hoćemo da platimo zemljište, nije sporno ništa sa naše strane, samo da nas ostave da živimo", poručuje Miljković.

Inače, kosovske vlasti su usled pojačanih tenzija na severu Kosova u poslednje tri godine pojačale prisustvo policije, te izgradile nekoliko novih policijskih stanica.

Vlada Kosova je januara 2023. pokrenula i proces eksproprijacije u opštini Leposavić i Zubin Potok radi izgradnje novih policijskih stanica i baza, što je naišlo na otpor lokalnog srpskog stanovništva ali i kritike međunarodne zajednice uz obrazloženje da je celi proces bio netransparentan, te da je konačna odluka o eksproprijaciji na severu doneta uprkos postupcima koji su pokrenuti pred sudovima.

Dragan Vulović je takođe pre oko 20 godina bez dozvole izgradio objekat u kome se danas nalaze trgovinski i ugostiteljski lokali.

Ipak, on smatra da ima mnogo većih problema od nelegalne gradnje u opštini Leposavić.

"Ovde je problem nezaposlenje, sve je problem. Stanovništvo odlazi, svi prikrivaju. Ja ću pokušati da sačuvam pamet, a oni (kosovske vlasti) šta su ‘navalili’ to će pokušati da urade", smatra Vulović.

Šta kažu lokalne vlasti u Leposaviću?

Zamenica gradonačelnika Opštine Leposavić, Marina Bogojević, kaže da su oni obaveštenje o obavezi iseljenja i uklanjanja nelegalnih objekata građanima koji žive u neposrednoj blizini policijske stanice u Lešku, dostavili po nalogu Ministarstva unutrašnjih poslova Kosova.

"Zemljište na kome su oni gradili objekte pripadaju policijskoj stanici", kaže ona u izjavi za RSE, te napominje da lokalne vlasti nemaju informacije šta Ministarstvo unutrašnjih poslova Kosova planira sa tim zemljištem.

Bogojević kaže i da opština eventualno može biti posrednik u pregovorima građana i kosovskog MUP-a ali da nema nikakvu moć odlučivanja.

"Ipak se nadam da će postojati neki ustupci", dodaje.

Iz Ministarstva unutrašnjih poslova Kosova do objavljivanja ovog teksta nije stigao odgovor na upit RSE da li je moguće sa vlasnicima istih postići neko "kompromisno rešenje".

Inače, Srpska lista i zvanični Beograd do sada se nisu oglašavali oko pitanja nelegalnih objekata u Lešku kod policijske stanice, što obično nije praksa kada kosovske vlasti realizuju neku odluku u opštinama sa srpskom većinom.

Nelegalna gradnja južno od Ibra

Inače, na celoj teritoriji Kosova ima više od 350.000 bespravno izgrađenih objekata, od toga oko 40.000 u glavnom gradu - Prištini.

Proces legalizacije odvija se sporo zbog odugovlačenja tretmana bespravnih građevina, ali i nezainteresiranosti samih građana.

Bespravna gradnja na Kosovu usledila je u posleratnom periodu 1999. godine, jer su građani i biznismeni gradili ili obnavljali objekte ne poštujući zakonske procedure ili urbanistički plan.

Glavni razlog bespravne gradnje na Kosovu u posleratnom periodu je institucionalni vakuum nakon koji je nastao. Suočene sa hiljadama bespravnih gradnji i nemogućnošću da ih sve sruše, vlasti na Kosovu pokušale su da pronađu rešenje kroz proces legalizacije.

Godine 2014. stupio je na snagu zakon koji je omogućavao građanima i preduzećima da legalizuju objekte izgrađene bez dozvole do tog perioda. Proces je trebalo da traje tri godine i da ga sprovode opštine.

Sazan Ibrahimi, rukovodilac Asocijacije opština Kosova, koji je učestvovao u izradi ovog zakona, kaže da on nije bio uspešan zbog slabog interesovanja građana.

Tim zakonom, takse za legalizaciju kretale su se od 6 do 10 evra po kvadratnom metru.
Godine 2018. na Kosovu je zatim usvojen novi zakon za rešavanje bespravnih gradnji. Ovog puta, takse su bile od 1 do 2 evra po kvadratnom metru.

Prema ovom zakonu, pravo da apliciraju za legalizaciju imali su svi vlasnici objekata koji su izgrađeni bez dozvole do 2018. godine.

Ibrahimi je ranije za RSE rekao da legalizacija zahteva dodatni angažman lokalnog rukovodstva i resurse, što usporava celi proces. On je ukazao i da je jedan od većih izazova to što su nelegalni objekti izgrađeni na opštinskoj zemlji ili onoj koja je od javnog značaja.

Takođe, jedan od problema nelegalne gradnje na Kosovu je što se ne poštuju standardi gradnje, što dovodi do nedostatka zelenih površina i rizika u slučaju elementarnih nepogoda.

U avgustu 2023. godine, zakon je izmenjen kako bi se omogućilo produženje roka za podnošenje zahteva za legalizaciju do kraja 2025. godine.

Svi objekti koji ne budu legalizovani u tom roku, predviđeno je da budu stavljeni na listu za rušenje.