Blokada saobraćajnica širom Srbije nakon masovnog protesta 28. juna.
Studenti i građani u Srbiji su za jedan dan, reagujući na hapšenja učesnika Vidovdanskog studentskog protesta, promenili oblik političke borbe i krenuli u akcije "građanske neposlušnosti".
Do novih vidova uličnih akcija došlo je nakon niza hapšenja demonstranata i studenata u blokadi koji su predvodili protest na trgu Slavija 28. juna koji je okupio desetine hiljada ljudi.
Dejan Bursać, naučni saradnik na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju, za Radio Slobodna Evropa kaže su ove akcije pokazale da je antivladin pokret vrlo vitalan i da "energija građana koji protestuju nije opala".
"Vlast je računala na to da dolazi leto i godišnji odmori i da će protesti da utihnu. Pokazalo se da ono što je Aleksandar Vučić više puta nazvao stavljanjem tačke na protest nije ispalo tako", smatra on.
Predsednik Srbije je u više navrata prethodnih meseci poručivao da je "propala obojena revolucija", kako on naziva višemesečne proteste u Srbiji i blokade fakulteta aludirajući da su protesti finansirani iz inostranstva. Za to javnosti nije ponudio dokaze.
Vučić je i 28. juna poručio na Instagramu iz kampa pristalica vlasti u Pionirskom parku u centru Beograda da su "blokaderi izgubili", a pobedili studenti koji se protive blokadama fakulteta.
Sa druge strane, na proteste i blokade vlast je reagovala hapšenjima, a 30. juna su mediji zabeležili slučaj da su se policijska vozila zaletala na demonstrante koji su blokirali jednu od većih beogradskih ulica.
Evropska komisija je saopštila tog dana za TV N1 da pažljivo prati razvoj situacije u Srbiji "gde su zabeleženi slučajevi upotrebe sile nad demonstrantima, masovna hapšenja, kao i optužbe protiv studenata za navodno organizovanje pokušaja državnog udara".
"Pažljivo pratimo situaciju. Oštro osuđujemo svaki čin mržnje i nasilja. Pravo na mirno okupljanje mora biti zaštićeno", rekao je portparol Evropske komisije Gijom Mersije.
Protesti i blokade fakulteta u Srbiji počeli su nakon tragedije u Novom Sadu kada je u padu nadstešnice na Železničkoj stanici stradalo 16 ljudi. Demonstranti traže odgovornost vlasti za ovu tragediju budući da se nadstrešnica srušila četiri meseca nakon rekonstrukcije zgrade stanice.
'Zeleno svetlo' za građanske akcije
Most Gazela, jedna od najprometnijih saobraćajnica u Beogradu, Pančevački most, ali i desetine drugih raskrsnica bilo je blokirano 29. juna uveče.
Iza blokada stoje neformalni zborovi građana, oblik samoorganizovanja građana na lokalnom nivou na koji su u martu pozvali studenti u blokadi.
Oni su preporučili građanima okupljanje u zborove na sličan način kao što studenti u blokadi donose odluke na plenumima na fakultetu neposrednim glasanjem.
Više stotina ljudi blokiralo je raskrsnicu na Autokomandi 29. juna. Reporterki RSE su rekli da blokadu organizuje zbor građana iz naselja u opštini Voždovac i da je blokada "logičan nastavak" studentskog protesta organizovanog 28. juna.
Naime, studentski protest 28. juna završen je porukom da vlast u Srbiji "nije legitimna" i da je vlasti istekao rok za ispunjenje zahteva da raspiše vanredne izbore u zemlji i raspusti kamp svojih pristalica u centru Beograda.
Studenti u blokadi su nakon protesta objavili na društvenoj mreži Instagram fotografiju semafora sa zelenim svetlom i porukom – "Ultimatum je istekao".
Po završetku protesta, grupa demonstranata sukobila se sa kordonima policije u centru Beograda koji su obezbeđivali delove grada između dva protesta – protest studenata u blokadi i skup pristalica režima koji su u centru grada organizovali "književno veče".
Narednog dana uveče usledio je niz blokada saobraćajnica širom zemlje.
Politikolog Dejan Bursać kaže da je ova vrsta organizovanja pokazala da je za akcije potreban bar "minimum strukture".
"Studenti kada su dali ono 'zeleno svetlo', očigledno nije postojao neki veliki plan iza toga i neka struktura koja bi preuzela građanski protest. U subotu je to zato izgledalo onako kako je izgledalo, vrlo haotično", kaže Bursać aludirajući na sukobe demonstranata i policije nakon protesta.
Bursać smatra da su zborovi uspeli da usmere energiju demonstranata.
"Koliko god ti zborovi bili difuzni i labavo organizovani, ipak su uspeli da organizuju ljude u neke smislene akcije", kaže on.
Studenti u blokadi Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu su 29. juna objavili "vodič za građansku neposlušnost".
Kako kažu, građanska neposlušnost podrazumeva blokiranje raskrsnica, krečenje stranačkih prostorija, lepljenje stikera i plakata, te usporavanje saobraćaja vožnjom bicikala i džogiranjem ulicama u grupama.
Zahtevi koji stoje iza ovih akcija su raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, raspuštanje skupa pristalica vlasti u Pionirskom parku i oslobađanje nepravedno privedenih studenata.
Predstavnici vlasti za sada insistiraju da neće ispuniti zahteve demonstranata.
Blokade su nastavljene 30. juna. Dok policija uklanja barikade, građani postavljaju nove, na drugim lokacijama.
Građani su tako, nakon što ih je potisnula Žandarmerija sa raskrsnice Makedonske i Dečanske ulice u Beogradu, postavili barikade malo dalje – na Zelenom vencu.
To je jedna u nizu "mobilnih blokada", kako ih nazivaju.
Terazijski tunel u centru Beograda bio je blokiran u više navrata tog dana.
Žandarmerija je prekinula blokadu Terazijskog tunela kod Zelenog venca nešto pre 17 časova, da bi manje od sat vremena kasnije blokada bila ponovo postavljena.
Građani za blokade koriste kontejnere i ograde.
Na pojedinim lokacijama građani naizmenično prelaze sa jedne na drugu stranu ulice na pešačkom prelazu i time onemogućavaju saobraćaj.
'Represivan' odgovor vlasti
Policija je i 30. juna hapsila demonstrante koji su blokirali saobraćajnice. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je blokade 30. juna stavio u kontekst "terorističkog delovanja" u Srbiji.
Pojedine nevladine organizacije u Srbiji saopštile su da je policija u nekim slučajevima primenila prekomernu silu. Beogradski centar za ljudska prava saopštio je 30. juna da je podneo krivične prijave protiv više pripadnika policije jer su "sa fantomkama na licima i u policijskim uniformama brutalno postupale prema građanima".
Politikolog Dejan Bursać smatra da je odgovor vlasti na sve oblike protesta – represija.
"Ne postoji namera (vlasti) da se kriza reši izborima jer izbori više nisu rešenje za njih jer više nije sigurno da je to polje političke borbe gde oni mogu da pobede", smatra Bursać.
Sa druge strane, on smatra da vlast očigledno ne može da "slomi protest i da misli će ti ljudi iščeznuti i više neće izaći na ulicu".
"Vi ugasite protest na jednom mestu, sledeće nedelje vam iskoče blokade u celoj zemlji. Režim ne može da obezbedi red i stabilnost na ulicama. Oni sad već imaju problem sa velikim delom društva", kaže on.