Dok iz policije navode da je trenutna situacija na severu Kosova – dve godine od sukoba Srba sa pripadnicima KFOR-a – "mirna, ali delikatna", te da se mnogo toga "promenilo na bolje", lokalno srpsko stanovništvo smatra da im "nikada gore nije bilo".
Kako kažu oni sa kojima je ekipa Radija Sloboda Evropa (RSE) razgovarala, život im se okrenuo"naglavačke" jer je upravo taj maj 2023. bio "prekretnica" za početak zatvaranja institucija koje rade u sistemu Srbije.
Pre dve godine, tačnije 29. maja 2023. u Zvečanu je došlo do sukoba između Srba i vojnika misije KFOR tokom protesta lokalnog stanovništva koji su se protivili ulasku albanskog gradonačelnika u zgradu opštine.
Malo pre ovog sukoba u četiri opštine na severu Kosova sa većinskim srpskim stanovništvom – Severnoj Mitrovici, Leposaviću, Zvečanu i Zubinom Potoku – na vlast su došli albanski gradonačelnici jer su Srbi bojkotovali lokalne izbore na predlog Srpske liste, najveće partije kosovskih Srba koja ima podršku Beograda.
U sukobu u Zvečanu je teže i lakše povređeno 93 vojnika KFOR-a koji su bili raspoređeni ispred opštine Zvečan.
S druge strane, povređeno je i oko 50 Srba koji su učestvovali u ovom nasilju, od kojih su mnogi potom otišli u Srbiju i nisu dostupni kosovskim pravosudnim organima.
KFOR tvrdi da je napad na njegove vojnike bio "ničim izazvan i potpuno neprihvatljiv", te zatražio da svi učesnici u nasilju budu "hitno procesuirani". KFOR je izrazio nadu da i vlasti u Beogradu istražuju osobe koje su se posle nereda "vratile u Srbiju",
Iz Osnovnog suda u Prištini i tužilaštva nije stigao odgovor na upit RSE koliko ljudi je do sada procesuirano, te da li se trenutno vodi neki proces zbog napada na KFOR.
Na ovo pitanje nisu odgovorili ni iz Višeg javnog tužilaštva u Beogradu.
Ono što se u javnosti na Kosovu zna je da do sada više od deset osoba bilo uhapšeno, od kojih su neki osuđeni na oko godinu dana zatvora usled dogovora sa tužilaštvom o priznanju krivice.
Kako im je u kaznu uračunato vreme provedeno u pritvoru, ove osobe su sada već na slobodi, dok su se neki i branili sa slobode.
S druge strane, za sada se ne zna da li srpsko pravosuđe slučaj napada na KFOR uopšte istražuje.
Policija Kosova tvrdi da kontroliše bezbednosnu situaciju
Zamenik direktora policije Kosova za region sever, Veton Eljšani (Elshani), u izjavi za RSE kaže kako se 29. maja pre dve godine u Zvečanu odvijao "mali rat", te da je situacija danas "mnogo drugačija".
"Situacija je još delikatna zbog političkog aspekta, ali je mirno", navodi on.
Napominje da policija Kosova sada ima "potpunu kontrolu" kada je bezbednosna situacija u pitanju, te da nema više "oružanih grupa" koje su radile na destabilizaciji.
Inače, 29. maja 2023. u masi okupljenih srpskih demonstranata bilo je i onih koji su preko lica nosili maske, a koji su potom i učestvovali u sukobu sa vojnicima KFOR-a, koristeći šok bombe, molotovljeve koktele i druge čvrste predmete.
Ovi nemiri su bili "okidač" za dalje tenzije na severu Kosova a situacija je kulminirala nekoliko meseci kasnije, septembra 2023, kada je oružana grupa Srba napala policiju Kosova u mestu Banjska kod Zvečana.
U tom napadu je ubijen narednik Afrim Bunjaku, dok su u razmeni vatre potom ubijena i trojica srpskih napadača.
"Mi mislimo da oružane grupe više nisu na Kosovu. Možda se pravi neki plan (ponovnog napada) negde drugde, ali što se tiče severa Kosova, možemo da kažemo da je bezbedno. Mnogo je drugačija situacija", kaže Eljšani za RSE.
On dodaje da je policija Kosova u stalnoj komunikaciji sa KFOR-om kada je sever u pitanju, te da sprovode zajedničke patrole ili razmenjuju važne informacije.
Šta kažu građani?
Jelena iz Severne Mitrovice u izjavi za RSE kaže da se u poslednje dve godine oseća "usamljeno i odbačeno".
"Kao da nikoga više nije briga za narod", poručuje.
U tom kontekstu pojašnjava da su kosovske vlasti u poslednje dve godine povlačile poteze koji samo idu na štetu srpske zajednice, te kao primer pominje ukidanje srpskog dinara i zatvaranje institucija koje rade u sistemu Srbije.
"Samo se dodatno otežavalo (funkcionisanje), morate da odete do Raške (grad u Srbiji) da bi ste podigli svoj novac. Sve je komplikovano, ljudi više nikome ne veruju, mislim da se osećaju izdanim", smatra Jelena.
Inače, Srbi na Kosovu imaju razna primanja iz budžeta Srbije, a isplata je otežana od početka prošle godine, kada je Centralna banka Kosova donela uredbu da jedino platno sredstvo bude evro, čime se u praksi ukinuo dinar, koji je cirkulisao u srpskim sredinama.
Ivan poručuje da se život Srba na severu mnogo promenio u poslednje dve godine, da su stvari "otišle predaleko", da je život "utihnuo", te da nema komunikacije sa lokalnim vlastima.
"Stvari su pogoršane i time što su zatvorene i institucije koje su bile pod ingerencijom Vlade Srbije. Nema više jutarnje gužve kada se ide na posao, ulice su prazne", kaže on.
Kosovo institucije koje rade u sistemu Srbije smatra paralelnim i ilegalnim te je sa njihovim zatvaranjem zvanično počelo početkom 2024.
Međutim, preuzimanje zgrada opština na severu maja 2023. je bio prvi korak ka gašenju srpskih institucija, jer su do tada kosovske opštine u Zvečanu, Leposaviću i Zubinom Potoku funkcionisale u istoj zgradi gde i Privremeni opštinski organi, koji rade u sistemu Srbije.
U nekim opštinama su čak gradonačelnici bili isti u oba sistema.
Bojana iz Severne Mitrovice ističe da su poslednje dve godine "najgore" u njenom životu, te da su se mnoge stvari promenile na gore. Kao primer i ona navodi gašenje srpskih institucija, te pojačano prisustvo policije Kosova i nepoverenje prema kosovskim institucijama i odlukama koje dolaze iz Prištine.
"Sve je krenulo nizbrdo, ništa se dobro nije desilo", smatra ona.
S druge strane, pripadnici albanske zajednice situaciju na severu u poslednje dve godine doživljavaju potpuno drugačije i za njih bezbednosna situacija "nikada nije bila bolja".
Pored ostalog, počeo je i proces povratka raseljenih Albanaca, a jedan od njih je i Zahir Mehmeti sa kojim je ekipa RSE razgovarala pre par meseci.
U svoj dom se, kako je rekao, vratio nakon 24 godine zahvaljujući aktuelnim kosovskim vlastima. On je tom prilikom istakao i dobre komšijske odnose sa Srbima, koji čine većinu u Severnoj Mitrovici.
'Situacija na severu je uvek krhka'
Stručnjak za bezbednost iz Prištine, Nuredin Ibiši (Ibishi), ocenjuje da je trenutna situacija na severu mirna, ali krhka, te uvek postoji mogućnost eskalacije zbog uticaja Srbije.
Inače, kosovske vlasti smatraju da iza napada u Banjskoj, ali i drugih tenzija na severu Kosova, stoji Srbija, što zvanični Beograd odlučno negira.
Ibiši u izjavi za RSE kaže da su nakon napada u Banjskoj pronađeni dokazi da postoji paravojna formacija koju predvodi Milan Radoičić, koja se često kreće u blizini granice sa Kosovom, te da zbog toga uvek postoji opasnost od moguće eskalacije.
Radoičić, inače bivši potpredsednik Srpske liste, je preuzeo odgovornost za napad u Banjskoj. Na Kosovu se dovodi u vezu još sa kriminalom, korupcijom, ratnim zločinima, ubistvom srpskog političara Olivera Ivanovića i zastrašivanjem svedoka u sudskim procesima.
"Kosovo je uvek moguće žarište, može doći do eskalacije. Trenutno je situacija pod kontrolom u smislu da nema remećenja javnog reda i mira, napada na policiju, novinare, nema bacanja bombi ili eksplozivnih naprava. Situacija jeste bolja ali su neophodni razgovori (Kosova i Srbije) na političkom nivou radi konačne stabilizacije", smatra Ibiši.
Kosovo i Srbija vode dijalog o normalizaciji odnosa posredstvom Evropske unije, ali je onaj na političkom nivou u blokadi od napada u Banjskoj septembra 2023.