Evropska narodna partija (EPP) saopštila je 25. septembra da je započela internu istragu delovanja Srpske napredne stranke (SNS), koja u toj konzervativnoj evropskoj stranci ima status pridruženog člana od 2016. godine.
"Predsedništvo EPP-a danas je zadužilo generalnu sekretarku EPP-a Dolores Monserat (Montserrat) i potpredsednika EPP-a Kostisa Hadzidakisa da vode interni proces kontrole EPP-a u vezi sa ulogom Srpske napredne stranke (SNS) unutar EPP-a", navodi se u saopštenju.
Dodaje se da će EPP biti "u bliskom kontaktu sa svim zainteresovanim stranama, uključujući i rukovodstvo SNS-a.
"Ovo nije zvanični zakonski proces suspenzije niti isključenja EPP-a, već temeljna i brza interna istraga sa otvorenim rezultatima", navela je EPP u saopštenju objavljenom na zvaničnom sajtu.
EPP je najveća grupacija u Evropskom parlamentu i zauzima poziciju desnog centra. Srpska napredna stranka u Srbiji je na vlasti od 2012. godine.
Mogućnost da se preispita članstvo SNS-a u Evropskoj narodnoj partiji najavio je 9. septembra predsednik poslaničke grupe te partije u Evropskom parlamentu Manfred Veber, navodeći da
"EPP nije slepa na dešavanja u Srbiji", misleći na desetomesečne antivladine demonstracije nakon pogibije 16 ljudi u padu nadstrešnice u Novom Sadu.
Predsednica Skupštine Srbije i funkcionerka vladajućeg SNS-a Ana Brnabić izjavila je da tokom njenih sastanaka u Briselu 12. septembra nije bilo reči o isključenju SNS-a iz Evropske narodne partije.
U Evropskom parlamentu u Strazburu 9. septembra održana je rasprava o antivladinim protestima u Srbiji.
Uoči rasprave o Srbiji, lideri Evropske zelene partije pozvali su čelnike EU da razmotre dalje finansiranje Srbije "zbog autokratskih tendencija njenog lidera Aleksandra Vučića".
Zeleni su tražili i reakciju institucija Evropske unije na postupke vlasti u Srbiji prema demonstrantima.
Na debati o Srbiji na marginama zasedanja Evropskog parlamenta, deo evroposlanika usaglasio se i o potrebi slanja misije u Srbiju kako bi se sagledala situacija na terenu.
Tokom debate predstavnici dela opozicije iz Srbije zatražili su osudu policijske brutalnosti i pritisak na režim kroz sankcije. Sankcije su zatražene za predsednika Aleksandra Vučića, predsednicu parlamenta Anu Brnabić, ministra unutrašnjih poslova Ivicu Dačića i premijera Đura Macuta.
Evroposlanici su ukazali i na Vučićeve bliske veze sa Kinom i Rusijom, koja je pod zapadnim sankcijama zbog invazije na Ukrajinu.
