Šef delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuele Žofre (Giaufret) izjavio je 9. maja da geostrateška opredeljenost Srbije treba da bude jasno usmerena ka Uniji, te da danas "treba biti u Ukrajini, a ne u Moskvi".
Uprkos kritikama Evropske unije, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u poseti Moskvi, gde je prisustvovao paradi povodom obeležavanja Dana pobede u Drugom svetskom ratu 9. maja.
Bilateralni susret sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom je njihov prvi zvanični sastanak od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022.
Šef delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuele Žofre podsetio je da se danas (9. maja) obeležava Dan Evrope koja 75 godina gradi projekat mira, prosperiteta i demokratije.
"Unija se zasniva na ključnim vrednostima i mora da bude sposobna da zaštiti građane i donese prosperitet svojim građanima", rekao je Žofre za Radio-televiziju Srbije, ističući da je to posebno važno danas kada se rat vratio na tlo Evrope.
On je rekao da ne treba zaboraviti da je Beograd oslobodila Crvena armija zajedno sa Ukrajincima, ali da treba razumeti šta se dešava danas.
"Danas nažalost imamo agresorski rat koji uništava Ukrajinu i Ukrajinci se brane", poručio je.
"Mislim da danas treba biti u Ukrajini, a ne u Moskvi", rekao je Žofre odgovarajući na pitanje o odlasku predsednika Srbije Aleksandra Vučića na vojnu paradu u Moskvi.
Na Vučićev odlazak u Moskvu reagovali su i evroposlanici.
Poslanička grupa Socijalista i demokrata (S&D) u Evropskom parlamentu pozvala je Kaju Kalas, Martu Kos i Ursulu fon der Lajen da se oglase povodom odlaska predsednika Srbije u Moskvu i kažu koje su to posledice na koje su upozoravale Vučića pre njegovog puta na proslavu Dana pobede u glavni grad Rusije.
"Ne može više kao do sada! Vučićevo okretanje na stranu Vladimira Putina šteti Srbiji, regionu i čitavom procesu proširenja", poručeno je sa naloga ove poslaničke grupe na društvenoj mreži X.
Oni su prozvali visoku predstavnicu EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Kaju Kalas, evropsku komesarku za proširenje Martu Kos, kao i predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen.
"Rekle ste da će biti posledica. Pa postupite odmah!", pozvali su iz S&D.
Povodom proslave Dana Evrope, izaslanici tri evropske ambasade uputili su poruku Srbiji - navodeći da je potrebno da Evropa bude ujedinjena da bi odgovorila na današnje izazove i da su joj potrebni Srbija i Zapadni Balkan na njenoj strani.
"Da bi odgovorila na izazove današnjice kao što su klimatske promene i zelena tranzicija i ruska agresija protiv Ukrajine, Evropa mora da bude ujedinjena i uzme sudbinu u svoje ruke, zato nam je potrebna Srbija na našoj strani", rekli su u snimljenoj poruci na mreži X francuski ambasador Pjer Košar, nemačka ambasadorka Anke Konrad i otpravnica poslova Poljske Kamila Duda Kavecka.
Kako su dodali, pozivajući na kraju Srbiju da im se pridruži, Evropi je potrebna "demokratska Srbija, Srbija koja odgovara na nade svojih mladih i koja je izgradila pomirenje sa svojim susedima".
Šef delegacije EU Emanuele Žofre je za Radio-televiziju Srbije izjavio i da "postoji novi zamah za proširenjem i da se mora razumeti da ovaj trenutak treba iskoristiti, pre svega kroz sprovođenje reformi".
Najavljujući posetu predsednika Evropskog saveta Anotnija Košte (Costa) 12. maja i visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaje Kalas (Kallas) krajem meseca, Žofre je rekao da se Unija fokusira na Zapadni Balkan i na Srbiju, da ulaže politički kapital u Srbiju i da želi Srbiju u EU.
Potrebni su nam pravi uslovi da bi se to dogodilo, kako je rekao, kroz sprovođenje reformi i promenu društva.
"Vidimo da mnogi građani Srbije zahtevaju promene i reforme na ulicama Beograda i Srbije", rekao je Žofre, referišući na višemesečne studentske proteste i blokade, na kojima građani traže odgovornost za pogibiju 16 ljudi u obrušavanju nadstrešnice na rekonstruisanoj Železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra.
Žofre je dodao da Srbija ima trgovinsku razmenu sa EU, 60 odsto srpskog izvoza ide u Uniju, a strane direktne investicije su mahom iz EU.
"Moramo da to osnažimo i budemo spremni za svet danas i sutra. Moramo da znamo kojim pravcem želimo da idemo", rekao je on.
Srbija je u pregovorima za članstvo u Evropskoj uniji od 2014.
Kao kandidat za članstvo u EU, Srbija od decembra 2021. nije otvorila nijedno pregovaračko poglavlje.
U zastoju je zbog odbijanja da uskladi spoljnu politiku sa politikom Unije i uvede sankcije Rusiji zbog njene invazije na Ukrajinu.
Vlasti u Beogradu nastavile su da neguju odnose sa Moskvom, uprkos upozorenjima iz Brisela.
