Nevladina organizacija Fond za humanitarno pravo (FHP) iz Beograda ocenila je da izrečene kazne okrivljenima za otmicu i ubistvo 20 putnika iz voza na stanici Štrpci u Bosni i Hercegovini – nisu pravične u odnosu na težinu zločina i odgovornost okrivljenih.
Kako se navodi u saopštenju objavljenom 15. oktobra, reč je o jednom "od najtežih ratnih zločina nad civilima bošnjačke nacionalnosti, državljanima Savezne Republike Jugoslavije".
Odeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu donelo je 14. oktobra prvostepenu presudu u ponovljenom postupku, kojom su okrivljeni Gojko Lukić, Duško Vasiljević i Dragana Đekić proglašeni krivima za otmicu civila iz voza koji je putovao na relaciji Beograd-Bar, njihovo zlostavljanje, mučenje i ubistvo 1993. godine.
FHP je u saopštenju ocenio da izrečene kazne od pet do deset godina zatvora nisu pravične, a sud je, prema njihovoj oceni, "potpuno zanemario težinu zločina i posledice po porodice žrtava".
"Posebno uznemirava činjenica da je među žrtvama bio i maloletni Senad Zečević. Izrečene kazne upućuju na zaključak da je sud smatrao da šest meseci zatvora predstavlja primerenu kaznu za otmicu i ubistvo jednog čoveka", dodaje se u saopštenju.
Ocenili su da presuda nije pravična ni u odnosu na žrtve i njihove porodice, koje 33 godine čekaju na sudsko priznanje i otkrivanje lokacija grobnica sa posmrtnim ostacima 16 od 20 žrtava.
'Bez osećaja zadovoljena pravde za porodice'
Bošnjačko nacionalno veće (BNV) saopštilo je da presuda optuženima za zločin u Štrpcima "ne donosi osećaj zadovoljenja pravde porodicama žrtava" i da su izrečene kazne blage.
U saopštenju se navodi da presuda predstavlja "važan korak ka suočavanju s prošlošću", ali da kasni više od tri decenije i da su samo izvršioci osuđeni.
"Nalogodavci i organizatori zločina, koji je bio sistematski osmišljen i organizovan od strane tadašnjih državnih struktura i dalje nisu odgovarali. Istinska pravda može biti postignuta tek kada se utvrdi i procesuiraju svi koji su planirali, naredili i omogućili ovaj zločin", navodi BNV.
FHP se složio sa ocenom suda da je ponovljeno suđenje doprinelo rasvetljavanju činjeničnog stanja i otklanjanju nedoumica iz prvostepenog postupka.
"Svedok, osuđeni Milan Lukić, dostavio je dokument kojim potvrđuje da je bio pripadnik Vojske Republike Srpske (VRS) i da je jedinica 'Osvetnici', kojom je komandovao i čiji su pripadnici osuđeni u ovom postupku, bila u sastavu VRS. Utvrđeno je i da je svedok Krsto Papić siguran da je među izvršiocima zločina bila jedna ženska osoba - Dragana Đekić", dodaje se u saopštenju.
FHP smatra da najveći doprinos suđenja treba da budu "utvrđene činjenice koje govore o zločinu kao planiranom događaju, njegovim izvršiocima i dubokoj umešanosti državnih organa SRJ u zločin, ali i činjenice koje čuvaju sećanje na žrtve".
Druga prvostepena presuda doneta je 33 godine nakon izvršenja zločina, a postupak pred Odeljenjem za ratne zločine trajao je više od sedam godina.
Sud je prilikom odmeravanja kazne cenio samo olakšavajuće okolnosti - porodične prilike okrivljenih Gojka Lukića i Duška Vasiljevića, dok je u slučaju Dragane Đekić uzeo u obzir činjenicu da je u vreme izvršenja krivičnog dela bila maloletna.
