"I da nije ovog poskupljenja (goriva) koje su najavili, i do sada nije bilo baš isplativo."
Ovo je ocena Nade Radovanović iz Beograda, koja četiri godine radi kao dostavljačica hrane za kompaniju "Wolt", jednu od dve najveće firme za dostavu u Srbiji.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i pojedini stručnjaci najavili su moguće povećanje cene goriva u Srbiji ako Sjedinjene Države ne odobre licencu za rad Naftne industrije Srbije (NIS), dok traju pregovori o promeni vlasništva u ovom preduzeću pod sankcijama SAD-a.
Licenca koju bi SAD dale NIS-u omogućila bi dotok nafte Jadranskim naftovodom (JANAF) u rafineriju nafte u Pančevu kod Beograda.
U suprotnom, rafinerija za preradu nafte bi morala privremeno da se ugasi, a derivati da se uvoze iz drugih zemalja.
Ekonomski novinar Mijat Lakićević objašnjava da uvoz naftnih derivata podrazumeva veće troškove transporta, što podiže cenu goriva.
"Do poskupljenja goriva ne mora da dođe odmah. Trenutno su rezerve goriva dosta velike, one su za jedno 50 dana. Dok ima tih rezervi, ne mora da se povećava cena", ističe on.
Lakićević, s druge strane, navodi da država može da smanji akcize na gorivo i time spreči skok cene goriva.
Akcize su poseban oblik poreza na potrošnju. Akcize na naftne derivate se usklađuju dva puta godišnje (februar i avgust) prema inflaciji.
"Te akcize su vrlo visoke u Srbiji, pa ima prostora da država smanji akcize i da cene goriva ostanu na istom nivou", kaže Lakićević.
Inače, podaci Udruženja naftnih kompanija Srbije (UNKS) pokazuju da ukupni nameti države (koji čine akcize i porez na dodatu vrednost) premašuju polovinu cene goriva.
Iz Ministarstva finansija nisu odgovorili na pitanje RSE da li država planira da smanji akcize na gorivo ili preduzme neke druge mere zbog problema sa NIS-om.
Zabrinutost zbog povećanja cena
Beogradski taksista Ljubinko za RSE kaže da ga brine moguće poskupljenje goriva, što mu je jedno od osnovnih sredstava za rad.
"Iskreno, iz dana u dan poskupljuje. Ja sam do skoro sipao 10 litara za 2.000 dinara (17 evra), sada je to za iste pare 9,3 litre. Sve su veći troškovi", kaže Ljubinko.
Njegovu brigu deli i Zoran, takođe taksista. Kako kaže za RSE, sumnja da bi se država odrekla dela akciza kako bi se smanjilo opterećenje pod kojim su svi oni kojima je potrebno gorivo za obavljanje posla.
"Sve me brine već godinama, ne znam šta će biti", kaže Zoran.
Nada Radovanović, dostavljačica kompanije "Wolt" iz Beograda, kaže da 30-40 odsto zarade troši na benzin jer hranu dostavlja automobilom.
"To je stvarno strašno, na sva poskupljenja. Ja vozim između 10 i 12 sati dnevno da bih zaradila pristojnu platu, ali to je svaki dan, nemam subotu i nedelju slobodnu", kaže ona.
Moguće poskupljenje goriva spomenuo je predsednik Srbije Aleksandar Vučić na konferenciji za novinare 25. novembra.
On je rekao da bi gašenje rafinerije nafte u Pančevu dovelo do povećanja cena goriva, kao da bi bilo "ugroženo funkcionisanje zdravstvenog sistema, hitne pomoći", kao i snabdevanje trgovinskih lanaca, funkcionisanje transportnog sistema.
Iz trgovinskog lanca "Univerexport" za RSE kažu da očekuju da će i ovaj izazov, "kao i eventualni budući, biti adekvatno rešeni uz očuvanje pouzdanog i redovnog snabdevanja kupaca".
Dosadašnja cena goriva na pumpama u Srbiji podstiče zabrinutost građana oko rasta cene naftnih derivata. U poređenju sa državama Evropske unije, cene benzina u Srbiji su na nivou onih u EU, dok je dizel skuplji za oko 10 odsto.
Cene goriva, čiju maksimalnu vrednost jednom nedeljno utvrđuje Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine Srbije, varirale su tokom proteklih deset meseci.
Cena evro dizela je trenutno na istom nivou kao ona propisana 10. januara, kada je NIS stavljen na listu sankcija SAD, dok je cena benzina nešto niža.
Da li država može da smanji akcize?
Ekonomski novinar Mijat Lakićević za RSE navodi da država do sada nije smanjivala akcize, ali da u ovom trenutku to za državu ne bi bio lak potez jer akcize predstavljaju važan prihod u budžetu.
Prihodi od akciza su, prema budžetu iz 2025, 1.9 milijardi evra. Ukupni prihodi i primanja države su oko 20 milijardi evra.
"Novac će (državi) biti potreban u slučaju da mora da kupi NIS, tako da je tu država u teškoj situaciji da pristane da se smanji prihod od akciza", kaže on.
Zvaničnici Srbije nisu spominjali mogućnost smanjenja akciza.
Vučić je 25. novembra rekao da je njegov predlog, koji je usvojen u Vladi, bio da se, bez obzira na posledice, da još 50 dana vremena ruskim vlasnicima da se pronađe novi kupac za NIS.
"Ali ako posle 50 dana ne dođe do prodaje NIS-a, nemamo izbora i moraćemo da uvedemo svoju upravu i platimo ruskim prijateljima najveću moguću cenu", rekao je Vučić.
Poslanici Skupštine Srbije trenutno vode raspravu o amandmanima na Predlog zakona o budžetu za 2026. godinu, a jedan od amandmana na taj zakon dostavila je poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Srbija ne sme da stane".
Tim amandmanom su predviđena sredstva ako Srbija bude morala da preuzme NIS.
Predloženo je da dodatna izdvajanja iz budžeta budu u iznosu do 164 milijarde dinara (približno 1,4 milijarde evra) za nabavku "finansijske imovine", prenosi agencija Beta.
Američke sankcije NIS-u stupile su na snagu 9. oktobra u pokušaju američke administracije da onemogući Rusiju da prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini. Te sankcije su prethodno odlagane osam puta.
Država Srbija je 2008. godine prodala udeo od 51 odsto kompanije NIS ruskoj državnoj firmi Gasprom Njeft po ceni od 400 miliona evra, bez tendera.
Vlasnička struktura NIS-a je više puta menjana, ali je i dalje većinski u rukama ruskih kompanija, dok Srbija ima 29,87 posto udela, ostatak udela je u rukama manjinskih akcionara.
Zvaničnici Srbije više puta su saopštili da NIS može biti oslobođen od sankcija samo u slučaju izlaska ruske strane iz vlasništva, a Vučič je ranije rekao da ruska strana pregovara sa više partnera o prodaji svog udela.
Gergelj Guljaš, šef kabineta premijera Mađarske Viktora Orbana, saopštio je 27. novembra da bi mađarska kompanija MOL mogla da kupi udeo u Naftnoj industriji Srbije (NIS) i da su razgovori o toj mogućnosti u toku.
