Hapšenje i prve izjave osumnjičenog za napad u šatorskom naselju "Ćacilend" u centru Beograda, emitovani uz "analizu" predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
To su jedne od prvih zvaničnih informacija koje su došle do javnosti 22. oktobra, nakon pucnjave i požara u kampu podrške Vučiću postavljenom ispred zgrade parlamenta.
"Vi u prvih sat ili dva predistražnog postupka bezmalo uživo gledate nekakvo 'priznanje' čoveka koji deluje nesabrano. To ne samo da nije u skladu sa pravilima postupka, nego ga kontaminira i ozbiljno ugrožava", izjavio je za RSE bivši poverenik Srbije za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić.
Policija do sada nije objasnila na čiji zahtev i kako se snimak našao u rukama predsednika Srbije.
Na njemu se vidi osumnjičeni kako, govoreći da je ispalio hice, odgovara na pitanja policije o detaljima i motivima napada – najpre ležeći na zemlji tokom hapšenja, a potom i u policijskom vozilu.
Sve to, građani su gledali u vanrednom obraćanju predsednika Srbije. Dva puta, na njegov zahtev.
Šabić ukazuje da to "bez sumnje predstavlja povredu Zakona zaštiti podataka o ličnosti".
"Naša policija čak i hapšenja teških kriminalaca, pripadnika organizovanih kriminalnih grupa, objavljuju po pravilu sa inicajlima (osumnjičenih) i sa fotografijama na kojima ne možete identifikovati lica, a ovde imate (osumnjičenog) u direktnom prenosu", podseća.
Šta je sve objavio Vučić?
Za razliku od policije i tužilaštva, Vučić je izneo ime i prezime osumnjičenog za napad, objavio ime njegovog oca, grad i opštinu u kojoj stanuje, te gde je sve bio zaposlen i od kada je u penziji.
Sve to pre nego što su se o slučaju oglasili nadležni.
Kada su se oglasili, u saopštenjima policije i tužilaštva nije bilo punog imena i prezimena osumnjičenog, niti detalja iz istrage koje je izneo Vučić.
Ni jedni, ni drugi nisu odgovorili na pitanja RSE za komentar o objavljenim snimcima i podacima, kao ni da li smatraju da bi to moglo da ugrozi istragu i eventualni dalji postupak protiv osumnjičenog.
Rodoljub Šabić napominje da svaka obrada podataka o ličnosti, "ne samo ovako delikatna", mora biti opravdana legalnom i legitimnom svrhom.
"Nema ničega što bi išlo u prilog normalnom vođenju predistražnog ili istražnog postupka, a što bi podrazumevalo objavljivanje takvih podataka", dodaje.
"Sve to ostavlja jedan krajnje mučan utisak i, osim što dovodi u pitanje elementarne principe zaštite podataka o ličnosti, dovodi u pitanje i prezumpciju nevinosti", dodaje.
Pretpostavka nevinosti?
Predsednik Srbije je, tokom obraćanja, o svemu izneo i svoj sud. Smatra da je reč o "terorističkom napadu".
Sam je zaključio i da je "politički motivisan", što su kasnije ponavljali i drugi funkcioneri iz redova vladajuće Srpske napredne stranke (SNS).
"Šta god da se desilo u tom famoznom 'Ćacilendu', to je stvar tužilaštva", upozorava Rodoljub Šabić.
Podseća da je na tužilaštvu da utvrdi sve relevantne činjenice, kvalifikuje delo i da u skladu sa tim eventualno podigne optužnicu.
"I da obezbedi da pravosudni organi izreknu okrivljenom nekakvu sankciju. Pre toga, nedopustivo je mešanje izvršne vlasti, a pogotovo sa najvišeg autoritativnog nivoa kao što se desilo, i to sa pravnim i političkim kvalifikovanjem dela čime se direktno utiče na tok postupka", dodaje Šabić.
Udruženje policije: Utvrditi okolnosti objavljivanja snimka
Strukovno udruženje policije "Dr Rudolf Arčibald Rajs" ocenilo je da objavljivanje snimaka ispitivanja osumnjičenog može izazvati pogrešna tumačenja i narušiti poverenje građana u institucije sistema.
U saopštenju su apelovali na nadležne da razmotre okolnosti pod kojima su snimci dospeli u javnost i da, u skladu sa zakonom, daju odgovarajuće objašnjenje javnosti.
"Uvažavajući pravo javnosti na informisanost, smatramo važnim da se u svim postupcima koji uključuju snimanje i obradu izjava osumnjičenih dosledno poštuju zakonske procedure, profesionalni standardi i etički principi", dodaju.
Nadležno da reaguje u ovakvim situacijama je Tužilaštvo.
"A ako su neki podaci o ličnosti ili neki drugi podaci iz predistražnog postupka koji ne bi smeli ići u javnost, nekako tu dospeli, onda bi tužilaštvo trebalo da utvrdi ko i kako je to omogućio", objašnjava Rodoljub Šabić.
Drugi slučajevi curenja informacija
Međutim, ovo nije usamljen slučaj curenja osetljivih informacija iz institucija u Srbiji.
Nedavno, u javnost je dospeo deo iskaza sa saslušanja osumnjičenog za ucenjivanje bivšeg fudbalera Vujadina Savića.
Nakon što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić "kritikovao" policiju da je Saviću time "uništila život", reagovalo je beogradsko Više javno tužilaštvo.
Po njihovom nalogu, policija je 20. oktobra u prostorijama Trećeg osnovnog tužilaštva istraživala ko je odgovoran za objavljivanje podataka iz istrage.
Nije poznato da li će tužilaštvo izdati nalog da se ispitaju i okolnosti pod kojima su obelodanjeni snimci osumnjičenog za napad u "Ćacilendu".
Šabić ocenjuje da se kroz te primere vidi "deinstitucionalizaciju društva".
"Dakle, mi smo društvo u kome insititucije služe praktično kao kulisa. Eto imamo ih i mi kao što ih imaju i druge uređene države, ali da li će i u kojoj meri vršiti svoju ulogu to zavisi od jedne volje jednog čoveka (Aleksandra Vučića)", dodaje.
Javnost nije saznala ni da li su utvrđene okolnosti i odgovorni za to što su u režimskim medijima objavljivani tajno snimani razgovori i poverljivi podaci o postupcima koji se vode protiv opozicionih aktivista.
"Kada primena pravila zavisi od nečije volje, pa danas važe, a sutra ne, ili neko zbog jednog ponašanja snosi čak i ozbiljne sankcije, a neko ne snosi nikakve, suočavamo se sa nečim što je potpuno neprihvatljivo", kaže Rodoljub Šabić.
Dva puta uoči velikih studentskih protesta u Beogradu, po sličnom scenariju, više provladinih televizija emitovalo je "specijalne emisije" o "raskrinkavanju paklenih planova" učesnika i organizatora protesta.
Tada su emitovani tajno snimani razgovori i detalji istraga koje su protiv njih pokrenute, a koji do tada nisu bili poznati javnosti, dok su gosti u studiju iznosili svoje "presude".
