Iranske vlasti sve češće isključuju građane sa mobilnih usluga zbog objavljivanja kritika na račun Islamske Republike na društvenim mrežama, što je prisilna taktika koja povezuje slobodu izražavanja sa pristupom osnovnim digitalnim alatima.
Praksa, koja se intenzivirala u ljeto 2024. godine ponovo se pojavljuje, usmjerena je na novinare, aktiviste, akademsku zajednicu i obične korisnike širom zemlje.
Pojedinci prijavljuju iznenadne deaktivacije SIM kartica nakon objavljivanja postova na platformama kao što su X i Instagram u kojima kritikuju vladine politike ili poteze.
Da bi obnovili uslugu, korisnici kažu da se od njih često traži da obrišu sporni sadržaj, potpišu pismenu obavezu da će ubuduće izbjegavati kritike i, u nekim slučajevima, objave izjave kojima daju podršku Islamskoj Republici.
Ali Akbar Gordži, profesor ustavnog prava na teheranskom univerzitetu Šahid Behešti, jedan je od onih kojima je SIM kartica deaktivirana nakon što je komentarisao tenzije između Irana i Izraela.
Novinama Šarg je rekao da su vlasti uslovile vraćanje pristupa njegovoj SIM kartici brisanjem kritika i objavljivanjem sadržaja koji je u skladu sa politikama Islamske Republike. Radio Farda, Iranski servis radija Slobodna Evropa je saznao da je Gordžiju posebno naloženo da objavi do 20 sadržaja u kojima izražava podršku državi.
Drugi su prijavili slična iskustva.
U SMS poruci poslatoj pojedincima koji su se našli na meti države, navodi se da su njihove "neprijateljske i pristrasne aktivnosti" identifikovane pomoću "vještačke inteligencije" i da im je stoga pristup SIM karticama ili internet uslugama "ograničen ili suspendovan". Zatim se navodi niz mjera koje treba preduzeti kako bi se obnovio pristup.
Nekoliko novinara i aktivista je reklo Radiju Farda da su ih pozvali državni organi i naložili im da ispune različite uslove kako bi povratili pristup mobilnim uslugama.
Ovi zahtjevi uključuju potpisivanje obećanja u kojima se navodi da korisnik "neće učestvovati u aktivnostima, izražavati mišljenja ili objavljivati komentare koji će potkopati psihološku, socijalnu ili političku sigurnost" zemlje. Korisnici takođe moraju da prihvate da kršenje ovih obećanja može dovesti do ponovnih ograničenja ili krivičnog gonjenja.
Jedan univerzitetski radnik je rekao da je bio primoran da ukloni objave koje datiraju iz vremena nacionalnih protesta iz 2022. godine, koji su doveli do pokreta "Žene, život, sloboda" i osporavali legitimitet Islamske Republike.
Na platformi X, korisnik po imenu Foad Ahmadi rekao je da mu je pristup SIM kartici suspendovan zbog navodne podrške Izraelu. Ali posljedice su išle dalje od telekomunikacija – prijavio je da mu je onlajn bankarstvo blokirano i da nije mogao da koristi aplikacije za prevoz.
Novinarka Sadaf Fatemi doživjela je sličnu blokadu, što ju je navelo da obriše objave u kojima kritikuje vlasti. Ovi slučajevi su dio šireg obrasca koji uključuje direktive pravosudnih organa, sajber policije (FATA) i obavještajne organizacije Korpusa islamske revolucionarne garde (IRGC).
Pravni stručnjaci, uključujući advokate Musu Barzina i Hadija Džafarpura, tvrde da ove akcije krše i iranski zakon i međunarodne standarde ljudskih prava, jer se sprovode bez propisnog postupka i oslanjaju se na nejasne zakonske odredbe. Ova taktika se smatra nastavkom šire represije države nakon protesta 2022. godine.
Pored zastrašujućeg efekta na bilo kakve oblike neslaganja građana, ova praksa ometa pristup vitalnim uslugama poput bankarskih i komunikacionih alata. Takođe izaziva ozbiljnu zabrinutost u vezi sa digitalnim pravima, slobodom govora i bezbjednosti profila na društvenim mrežama.
Iran konstantno loše rangira na globalnim indeksima vezanim za građanske slobode i izražavanje. U najnovijem godišnjem izvještaju, organizacija Freedom House je navela "nejasno definisana ograničenja slobode govora, stroge krivične kazne i državno praćenje onlajn komunikacija" kao ključne faktore koji odvraćaju Irance od učešća u slobodnom i otvorenom izražavanju.
