Iako je Crna Gora kupila dva dampera od firme iz Bjelorusije, koja je pod sankcijama Evropske unije, i usvojila Sporazum sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima koji suspenduje domaće propise o javnim nabavkama, Evropska komisija (EK) ocjenjuje da je Podgorica spremna za zatvaranje poglavlja o javnim nabavkama.
Tako bi Crna Gora privremeno zatvorila šest od ukupno trideset tri poglavlja u pregovaračkom procesu sa Evropskom unijom (EU).
Glavni pregovarač sa EU Predrag Zenović je istakao da ovom procjenom EK šalje poruku da se javna sredstva troše odgovorno i transparentno.
Optimizam dijeli i Ministarstvo finansija. Oni očekuju saglasnost svih članica Unije da Crna Gora zatvori ovo poglavlje na narednoj Međuvladinoj konferenciji, zbog sprovedenih reformi i funkcionalnog sistema javnih nabavki.
Ta konferencija između Vlade Crne Gore i EK biće održana krajem juna.
Sporazum sa Emiratima više nije sporan?
Zeleno svjetlo iz EU uklonilo je zabrinutosti u vezi sa međunarodnim sporazumima koji se tiču javnih nabavki, ocijenila je ministarka evropskih integracija Maida Gorčević, aludirajući na Sporazum sa Emiratima, koji je Skupština usvojila 3. jula.
Taj Sporazum, koji arapskim investitorima otvara vrata , istovremeno ih oslobađa pridržavanja domaćih pravila o javnim nabavkama, "što je kršenje EU standarda i rizik za netransparentne investicije", upozorili su iz nevladinog sektora.
EU je ranije, komentarišući ovaj Sporazum, navela da svi sporazumi moraju biti u skladu sa zakonodavstvom Crne Gore i pravnom tekovinom EU, naročito u pogledu jednakog tretmana, nediskriminacije i transparentnosti.
Iako su iz Vlade zadovoljni pozitivnim komentarima iz Brisela, koji se tiču poglavlja 5 o javnim nabavkama, u nacrtu zajedničke pregovaračke pozicije Evropske unije i Crne Gore se ukazuje na oprez u pogledu Sporazuma sa UAE.
Na šta Evropska komisija upozorava zvaničnu Podgoricu?
U dokumentu koji razmatraju tijela Savjeta EU, naglašava se da sprovođenje Sporazuma sa Emiratima ne smije biti u suprotnosti sa pravnom tekovinom Unije, te da će se njegova primjena pomno pratiti.
Posebno se ističe obaveza Crne Gore da do početka 2026. izmijeni Zakon o javnim nabavkama i Zakon o sprečavanju korupcije i da unaprijedi budžetski nadzor.
Traži se da Crna Gora uvede sistem ranog upozorenja (red flag) unutar elektronskog sistema javnih nabavki, koji bi pravovremeno prepoznao nepravilnosti poput namještanja tendera, sukoba interesa i korupciju.
Pored toga, EK traži unapređenje baze podataka za transparentno dijeljenje informacija o koncesijama, javno-privatnim partnerstvima i nabavkama u sektoru bezbjednosti.
Uz preporuke se konstatuje i da je država postigla značajan napredak u usklađivanju zakonodavstva sa pravom EU, da je ojačala administrativne kapacitete. Napredak je konstatovan i u digitalizaciji sistema javnih nabavki:
"Od 2021. Crna Gora je ostvarila značajna poboljšanja institucionalnog okvira, uvodeći elektronski sistem i stvarajući osnov za fer i transparentne javne nabavke."
Civilni sektor: Pravni okvir nije isto što i funkcionalnost
Iako pozdravljaju najavu privremenog zatvaranja poglavlja o javnim nabavkama, dio civilnog sektora i analitičara upozorava da to ne znači i suštinsku funkcionalnost sistema.
Nekoliko sagovornika RSE, koji su imali kritički stav o ovome, nije željelo da ga javno komentariše.
Sagovornik blizak službama Evropske unije, a koji je želio da ostane anoniman, za RSE navodi da problemi u oblasti javnih nabavki i dalje postoje, iako ih Vlada i EU predstavljaju kao riješenu stvar.
"Faktički će se desiti nazadovanje odmah nakon zatvaranja poglavlja. Bilo bi pošteno da se jasno kaže 'interes nam je da vas primimo u EU, ali morate prvo da ispunite određene obaveze, a ostalo će se rješavati nakon prijema'. Dakle, da se vidi da postoji definisan mehanizam.
Umjesto toga, i vlasti i EU se trenutno ponašaju kao da je sve idealno, zaključio je sagovornik.
Dragana Jaćimović iz Instituta alternativa upozorava da zatvaranje poglavlja ne znači i kraj reformi, niti garantuje da je sistem otporan na zloupotrebe.
"To što EK nije stroža u ocjenama svakako proizilazi i iz geopolitičkih prilika i potrebe da se pokaže da politika proširenja ima dinamiku i da pregovarački proces daje rezultate".
Za Jaćimović je očekivano da se ovo poglavlje privremeno zatvori, jer je napravljen veliki iskorak, posebno uvođenjem novog elektronskog sistema javnih nabavki.
To, dodaje, ne znači da će Evropska komisija prestati da prati dešavanja u ovoj oblasti.
Prema njenim riječima, iako je zakon usklađen s EU, suštinski problem ostaje neefikasna borba protiv korupcije.
"Nema dovoljno jasnih pokazatelja da institucije zaista detektuju i procesuiraju korupciju u javnim nabavkama. Inspekcija ne podnosi krivične prijave, a broj slučajeva koji završe pred tužilaštvom je izuzetno mali".
Kako navodi, uz manjak kadra i specijalizacije, kompleksnost krivičnih djela i visok standard dokazivanja, sistem ostaje ranjiv.
"Zbog toga je neophodno da se ova krivična djela postave kao strateški prioritet policije i tužilaštva, jer bez toga nema stvarne promjene", zaključuje Jaćimović.
Damperi iz Bjelorusije kupljeni od firme pod sankcijama EU
Rudnik uglja Pljevlja je 2022. za više od 4 miliona kupio velike rudarske kamione (dampere) proizvedene u bjeloruskoj firmi BelAZ, koja je pod sankcijama Evropske unije (EU) i Sjedinjenih Američkih Država.
Vozila su formalno nabavljena preko posredničke firme iz Republike Srpske Belaz Premar Services.
EU je 2021. godine uvela sankcije BelAZ-u zbog represivnih mjera prema zaposlenim tokom protesta protiv režima Aleksandra Lukašenka 2020. godine.
Sankcije obuhvataju zabranu poslovanja, izvoza, uvoza i finansijskih transakcija sa BelAZ-om.
U martu 2023. godine, američko Ministarstvo finansija uvelo je dodatne sankcije, uključujući zamrzavanje imovine BelAZ-a i njegovog generalnog direktora.
Pokušaj kompanije da ospori sankcije pred Sudom EU bio je bezuspješan.
Nabavka je sprovedena dok je na čelu Rudnika uglja bio Milan Lekić, kadar proruskog Demokratskog fronta. Slučaj je prijavljen Specijalnom državnom tužilaštvu zbog sumnje u finansijske malverzacije.
Na upit RSE novi menadžment Rudnika je odgovorio da neće davati izjave dok je slučaj u Tužilaštvu. Iz Ministarstva evropskih poslova su za RSE kazali da ih EU ovim povodom nije kontaktirala.
Iako Crna Gora usklađuje zakonodavstvo sa Evropskom unijom, njen Zakon o javnim nabavkama ne predviđa isključenje ponuđača koji su pod međunarodnim sankcijama.
Crna Gora, kao zemlja kandidat za članstvo, usaglašava svoju vanjsku i bezbjednosnu politiku sa EU, uključujući i režim međunarodnih sankcija.
Crna Gora sa EU pregovara 13 godina. Otvorila je sva poglavlja a privremeno zatvorila šest.
