Kuće i druge zgrade u selu Žiltir, u oblasti Aktobe u zapadnom Kazahstanu, zatrpane su peskom.
Čak i stubovi za električnu energiju gube bitke da ostanu iznad zemlje.
Stanovnici koji se godinama bore sa ovim problemom molili su vlasti za pomoć, ali njihove molbe su ostale bez odgovora.
Stočarstvo je primarni izvor prihoda za oko 100 porodica koje žive u Žiltiru. Zbog stalnih nanosa peska koji dolaze u letnjim mesecima, meštani sela ne mogu da sade useve.
Jugoistočno od Žiltira nalazi se nekoliko polja okruženih bodljikavom žicom. Jednu zovu Ramazanska ograda, a drugu Ahmetovska ograda.
Žuzgun grmlje, vrsta drveća i žbunja poreklom iz Centralne Azije, počelo je da raste u selu.
Dvojica seljana, Ramazan i Uais Ahmetov, su postali borci za prava ostalih u zajednici.
Prikupili su novac kako bi podigli ograde za polja, jer im je bilo dosta izgovora lokalnih vlasti.
Pomogli su i meštani tako što su na vetrovitoj strani sela zasadili žbunje žuzgun otporno na sušu.
Pošto stoka nije mogla da priđe poljima, počela su da zarastaju u travu i žbunje. Seljani se nadaju da će, kako bude više ovih biljaka, pesak sporije nadirati.
"Zimi i leti vetar duva sa jugoistoka. Retko nam stiže sa severa i zapada. Vetar je već pokrivao kuće na obodu sela. Morali smo da teramo stoku iz štala na južnoj strani sela. Inače bi bila sahranjena“, kaže Ahmetov.
Ahmetov, koji živi u selu sa svojim najmlađim sinom, ne želi da ode.
Njegov dom se nalazi na južnoj strani naselja, gde je pesak toliki da prelazi preko metalne ograde i zasipa dvorište.
Gledajući valovite dine sa druge strane ograde, on u šali za selo kaže: "Naš Dubai".
Beskonačno duga letnja borba sa peskom
Sa južne strane se samo mogu razaznati gornji delovi stambenih zgrada dok hodate peščanom ulicom, gde cipele postaju teške od sitnog, zlatno-smeđeg zrna.
Čini se da je lakše hodati bos, ali pesak bi vam, nakon što se satima grejao na jakom suncu, spalio kožu.
Takođe je preporučljivo zaštititi oči i uši, ako vetar krene jače da duva.
"Pažljivo! Kuća je ispod", Ahmetov uzvikuje dok idemo ka starešini sela Ženisi Mamirovoj, čiji je pomoćni objekat ispod.
Svakog dana mora da uklanja pesak dolazi do vrata ne samo njenog doma već i drugih kuća.
Odvozi pesak u kantama i u kolicima.
Ponekad mora da pozove svoje rođake da uklone pesak jer ne može da izađe iz kuće.
"Sve što radimo je da se borimo sa peskom! Celo leto, uklanjanje peska je naš glavni posao", kaže Mamirova.
Pesak počinje da se uvlači u selo krajem aprila. Nakuplja se sve dok veliki novembarski snegovi ne otežaju njegov napredak.
Ljudi pokušavaju da zaštite svoje domove podizanjem barijera, ali ovo je prirodna katastrofa koju ne mogu zaustaviti.
Umorni od kukanja
Postoji kazahstanska izreka, "Aita-aita Altaidi, Zhamal apai kartaidi“, koja u prevodu znači: "Bolesni smo i umorni od kukanja“.
Iako se suočavaju sa naizgled beskrajnom i izgubljenom bitkom, meštani su prošle godine podigli još jednu ogradu na periferiji svog sela.
Iskopali su i bunar, a novcem koji su prikupili zasadili su ukupno 200 sadnica unutar ograde.
"Svi seljani žele samo jedno: da ove sadnice što pre zažive“, rekao je Ahmetov.
Rodom iz regiona Kizilorda, Ahmetov živi u selu više od 20 godina.
Danas penzioner, tu je odgajao svoju decu i uzgajao stoku.
Selo smatra "blagoslovenim mestom" i odbija da ode, čak i ako ga pesak zatrpa.
Ahmetov provodi vreme brinući o mladim sadnicama i proveravajući bunar koji je iskopao na tri metra dubine.
Da bi sačuvali dragocenu vodu, meštani su osmislili sistem navodnjavanja pomoću plastičnih flaša.
"Ujutru i uveče ovde dovodimo svoju decu i unuke. Jedni nose vodu sa bunara, drugi sipaju u flaše. I deca i starci se trude da budu korisni. Moramo i da zaštitimo sadnice od stoke koja ponekad nabasa preko ograde", rekao je Ahmetov.
'Vlasti samo klimaju glavom i ništa ne rade'
Meštani su se više puta obraćali regionalnim vlastima za pomoć, ali su njihove molbe bile uzaludne.
"Službenici znaju samo da klimaju glavom“, požalila se penzionerka Lena Bekžan, seljanka koja je ranije radila kao učiteljica.
"Ovaj problem se nije pojavio juče. Selo je i prethodnih godina bilo zatrpano peskom. Ove godine je situacija veoma teška. Pesak nam dolazi do prozora. Ponekad ne možemo da izađemo iz kuće jer su vrata blokirana peskom", rekao je Bekžan.
Gradonačelnik sela Kalžan Karžaubai rekao je da, ako se ubuduće ne ogradi najmanje 20 hektara zemlje, postoji rizik da će sve kuće biti zatrpane.
"Zasaditi zelenilo u selu koje je okruženo peskom nije lak zadatak. To bi trebalo da uradi specijalizovana kompanija. Budžet sela, čak ni budžet okruga, neće biti dovoljni za borbu protiv ovoga", rekao je Karžaubai.
"Želimo da nas Astana uključi u svoje planove i razvije poseban projekat za pomoć. U suprotnom, nećemo moći sami da se nosimo sa problemom“, dodao je on.
Druga sela u opasnosti
Žiltir nije jedino selo koje se suočava sa dezertifikacijom, procesom širenja pustinje zbog promene klime.
U oblasti Aktobe još nekoliko sela se suočava sa istim problemom.
Sveukupno 19 naseljenih mesta u toj oblasti vodi borbu protiv peska koji nadire i vlasti procenjuju da je potrebno oko 330 hiljada eura kako bi se izgradile ograde i sproveo program sanacije, poput sadnje žbunja i drveća, zarad ublažavanja situacije u regionu.
Šef Odeljenja za prirodne resurse i upravljanje životnom sredinom za region Aktobe, Aktolkin Habiboldina, kaže da je vlada ove godine potrošila novac na izradu planova za rešavanje problema u 11 sela.
Za preostalih osam plan će biti izrađen 2024. godine.
Ipak, u odeljenju priznaju da tokom prethodnih 30 godina nezavisnosti Kazahstana, iz državnog budžeta nikada nisu izdvojena nikakva sredstva za zadržavanje peska, niti su razvijeni posebni projekti.