U samo sedam dana na jugu Srbije dogodila su se dva velika oružana incidenta. Dvojica pripadnika Žandarmerije Srbije ranjena su u napadu iz ručnog bacača u opštini Bujanovac. Žandarmi Nenad Nikolić i Miloš Carović bili su u redovnoj patroli u selu Lučane kada je 10 minuta posle ponoći na vozilo u kom su se nalazili ispaljen projektil, usled čega su ranjeni, a posle bolničkog zbrinjavanja ustanovljeno je da nisu u životnoj opasnosti.
Jedna žena i trinaestogodišnji dečak albanske nacionalnosti povređeni su u eksploziji koja se dogodila na ulazu zgrade u kojoj žive porodice pripadnika policije i Žandarmerije u Preševu, među kojima su i Albanci.
Ivica Dačić, ministar unutrašnjih poslova Srbije, izjavio je da su podmetanje bombe u Preševu i napad na žandarme teroristički akti koji moraju da naiđu na čvrst odgovor države:
Ivica Dačić"Svakako da nam ne pada na pamet da na provokacije, bilo da su one terorističke ili bilo koje druge, odgovaramo prekomernom upotrebom sile. Baš zato što je ovo politički problematična tema, mi želimo saradnju, želimo dogovor i ja pozivam sve albanske predsednike opština na saradnju. Nama je zajednički interes da obezbedimo javni red i mir, da zaštitimo ovaj deo teritorije od kriminala, od terorizma, i za nas nije bitno da li je neko Albanac ili Srbin, bitno je šta radi."
Nakon ova dva napada, o kojima je istraga još u toku, pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) na jugu Srbije izveli su akciju presecanja kanala ilegalnog naoružavanja albanskih terorističkih grupa u kojoj je uhapšen Đenen Mehmeti, koji je kamionom prevozio oružje sa Kosova, dok policija traga za glavnim organizatorima Ljujzimom Ibišijem, članom takozvane Gnjilanske grupe, u čijoj kući je pronađena velika količina oružja i eksplozivnih naprava, Sadetom Nuhijuom i Godurom Dalipijem.
Ubrzo su politički lideri Albanaca sa juga Srbije zatražili da se Žandarmerija povuče iz tog dela države jer, kako su rekli, tamo nije potrebna, i optužili vlast u Beogradu da po njenom nalogu žandarmi krše ljudska prava Albanaca. Ministar Ivica Dačić poručio je da povlačenje Žandarmerije nije moguće sve dok na jugu Srbije postoje bezbednosni rizici:
"Nama je interes da se sačuva mir, i ne želim od toga da pravim političku temu. Ovde nema ni jedna trunka politike. Znači, ljudska prava Albanaca, kao i svih drugih građana, za nas su svetinja – jer to piše u Ustavu. Mene zanima samo borba protiv kriminala i terorizma, a za sve ostalo, kao zamenik predsednika vlade, spreman sam da pomognem da se ostvari politički dijalog u ostvarivanju svega onoga što nije u kompetenciji našeg ministarstva, čak, želimo da damo aktivni doprinos svemu tome."
Policija Srbije video kamerama snima sve njene akcije pa je Beograd, ukoliko postoje sumnje u njen rad, kao dokaz snimke izvršavanja zadataka na jugu Srbije ponudio međunarodnim institucijama, pre svega OEBS-u.
Zoran DragišićZoran Dragišić, profesor na beogradskom Fakultetu za odbranu i bezbednost, rekao je za naš program da nije u nadležnosti lokalne vlasti da traži povlačenje Žandarmerije, pogotovu što su problemi na jugu Srbije takvi da jedino ona može da ih reši:
"Mislim da je taj zahtev za povlačenje Žandarmerije prosto politički motivisan idejom da se situacija dole još više iskomplikuje i još više zategne. Taj scenario smo imali prilike da već vidimo na Kosovu, dakle, izvede se teroristički napad, a nakon toga se država optužuje za prekomernu upotrebu sile."
Dragišić smatra da je čitava priča u sklopu stare namere dela Albanaca da destabilizuju jug Srbije, i zato kaže da vlast u Beogradu mora postupati vrlo pažljivo.
Ovih dana ministar policije Ivica Dačić sastao se sa svojim prethodnicima sa kojima je razmenio iskustva, a među njima je bio i njegov nekadašnji partijski kolega Radmilo Bogdanović, ministar policije za vreme vlasti Slobodana Miloševića. U izjavi novinarima, Bogdanović je rekao da događaje u Preševu i Bujanovcu treba shvatiti veoma ozbiljno:
"Podsetio bih vas da se tako dogodilo 1968. godine u Prizrenu, a 1981. u Prištini, i ovo miriše na te događaje i na pojave koje će se, ako to ne suzbijemo, ponoviti i u Preševu i Bujanovcu. Oni su pojedinačni kao pojave, ali ipak se oni polako organizuju, i čak se sad zastupa teza da Preševo i Bujanovac idu Kosovu, a da se Leposavić vrati Srbiji – kao da oni treba da dele Srbiju. Mislim da se tu mora energičnije reagovati, i politički i bezbednosno. Suzbiti one koji se ponašaju nezakonito, tražiti da se poštuje zakon ida se poštuju pravila Srbije."
Kako su svima poznati rezultati rada policije Srbije devedesetih, uključujući najteže optužbe i presude njenim čelnicima, analitičar Zoran Dragišić upozorava da se takav način rada ne sme ponoviti:
"Na silu treba odgovoriti ne-silom, ne treba dolivati ulje na vatru. Najlakše je poslati policiju i vojsku dole i napraviti još veći problem od onoga koji sada jeste."
Zoran Dragišić zaključio je da je deo rešenja problema u tome da se na jugu Srbije albanskom stanovništvu stvori šansa za bolji život:
"Pre svega, veće uključivanje Albanaca u politički život Srbije. Insistiranje na pojačanim investicijama. Stvaranje šansi, pre svega mladim ljudima, da svoju egzistenciju vežu za taj kraj i uz Srbiju kao državu."
Jedna žena i trinaestogodišnji dečak albanske nacionalnosti povređeni su u eksploziji koja se dogodila na ulazu zgrade u kojoj žive porodice pripadnika policije i Žandarmerije u Preševu, među kojima su i Albanci.
Ivica Dačić, ministar unutrašnjih poslova Srbije, izjavio je da su podmetanje bombe u Preševu i napad na žandarme teroristički akti koji moraju da naiđu na čvrst odgovor države:
Nakon ova dva napada, o kojima je istraga još u toku, pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) na jugu Srbije izveli su akciju presecanja kanala ilegalnog naoružavanja albanskih terorističkih grupa u kojoj je uhapšen Đenen Mehmeti, koji je kamionom prevozio oružje sa Kosova, dok policija traga za glavnim organizatorima Ljujzimom Ibišijem, članom takozvane Gnjilanske grupe, u čijoj kući je pronađena velika količina oružja i eksplozivnih naprava, Sadetom Nuhijuom i Godurom Dalipijem.
Ubrzo su politički lideri Albanaca sa juga Srbije zatražili da se Žandarmerija povuče iz tog dela države jer, kako su rekli, tamo nije potrebna, i optužili vlast u Beogradu da po njenom nalogu žandarmi krše ljudska prava Albanaca. Ministar Ivica Dačić poručio je da povlačenje Žandarmerije nije moguće sve dok na jugu Srbije postoje bezbednosni rizici:
Albanski zahtev politički motivisan
"Nama je interes da se sačuva mir, i ne želim od toga da pravim političku temu. Ovde nema ni jedna trunka politike. Znači, ljudska prava Albanaca, kao i svih drugih građana, za nas su svetinja – jer to piše u Ustavu. Mene zanima samo borba protiv kriminala i terorizma, a za sve ostalo, kao zamenik predsednika vlade, spreman sam da pomognem da se ostvari politički dijalog u ostvarivanju svega onoga što nije u kompetenciji našeg ministarstva, čak, želimo da damo aktivni doprinos svemu tome."
Policija Srbije video kamerama snima sve njene akcije pa je Beograd, ukoliko postoje sumnje u njen rad, kao dokaz snimke izvršavanja zadataka na jugu Srbije ponudio međunarodnim institucijama, pre svega OEBS-u.
"Mislim da je taj zahtev za povlačenje Žandarmerije prosto politički motivisan idejom da se situacija dole još više iskomplikuje i još više zategne. Taj scenario smo imali prilike da već vidimo na Kosovu, dakle, izvede se teroristički napad, a nakon toga se država optužuje za prekomernu upotrebu sile."
Dragišić smatra da je čitava priča u sklopu stare namere dela Albanaca da destabilizuju jug Srbije, i zato kaže da vlast u Beogradu mora postupati vrlo pažljivo.
Ovih dana ministar policije Ivica Dačić sastao se sa svojim prethodnicima sa kojima je razmenio iskustva, a među njima je bio i njegov nekadašnji partijski kolega Radmilo Bogdanović, ministar policije za vreme vlasti Slobodana Miloševića. U izjavi novinarima, Bogdanović je rekao da događaje u Preševu i Bujanovcu treba shvatiti veoma ozbiljno:
Ne treba dolivati ulje na vatru
"Podsetio bih vas da se tako dogodilo 1968. godine u Prizrenu, a 1981. u Prištini, i ovo miriše na te događaje i na pojave koje će se, ako to ne suzbijemo, ponoviti i u Preševu i Bujanovcu. Oni su pojedinačni kao pojave, ali ipak se oni polako organizuju, i čak se sad zastupa teza da Preševo i Bujanovac idu Kosovu, a da se Leposavić vrati Srbiji – kao da oni treba da dele Srbiju. Mislim da se tu mora energičnije reagovati, i politički i bezbednosno. Suzbiti one koji se ponašaju nezakonito, tražiti da se poštuje zakon ida se poštuju pravila Srbije."
Kako su svima poznati rezultati rada policije Srbije devedesetih, uključujući najteže optužbe i presude njenim čelnicima, analitičar Zoran Dragišić upozorava da se takav način rada ne sme ponoviti:
"Na silu treba odgovoriti ne-silom, ne treba dolivati ulje na vatru. Najlakše je poslati policiju i vojsku dole i napraviti još veći problem od onoga koji sada jeste."
Zoran Dragišić zaključio je da je deo rešenja problema u tome da se na jugu Srbije albanskom stanovništvu stvori šansa za bolji život:
"Pre svega, veće uključivanje Albanaca u politički život Srbije. Insistiranje na pojačanim investicijama. Stvaranje šansi, pre svega mladim ljudima, da svoju egzistenciju vežu za taj kraj i uz Srbiju kao državu."