Bivši američki ambasador na Kosovu Džefri Hovenijer (Jeffrey Hovenier) objasnio je da je odluka SAD da suspenduje strateški dijalog s Prištinom rezultat nagomilavanja frustracija premijerom u tehničkom mandatu Aljbinom Kurtijem (Albin), pri čemu su posebno doprinele njegove kritike Ustavnog suda.
U intervjuu za Radio Slobodna Evropa, Hovenijer je rekao da suspenziju treba shvatiti ozbiljno i to opisuje kao "veliki gubitak prilike" za jačanje partnerstva Kosova i SAD.
SAD su 12. septembra suspendovale Strateški dijalog sa Kosovom, pravdajući odluku postupcima tehničke vlade i povećanjem tenzija i nestabilnosti u zemlji.
Vlada u tehničkom mandatu je odbacila kritike SAD, navodeći da su njeni "postupci, zakoniti i ustavni, sve vreme u službi eliminisanja žarišta nestabilnosti".
"(Strateški dijalog) bi bio važan korak za Kosovo i šteta je što se neće dogoditi. To ne znači da je tekuća saradnja obustavljena ili oštećena, ali znači da je prilika da se ona unapredi i ojača, za sada, zamrznuta. To bi trebalo da privuče pažnju svih kojima je stalo do snage i vitalnosti odnosa", rekao je Hovenijer, sada nerezidentni viši saradnik u Centru za Evropu Atlantskog saveta.
Radio Slobodna Evropa: Ambasadore Hovenijer, koliko je ozbiljna odluka Vašingtona da obustavi strateški dijalog s Kosovom?
Džefri Hovenijer: Mislim da bi to trebalo shvatiti ozbiljno. Strateški dijalog je diplomatski instrument koji SAD koriste za unapređenje bilateralnih odnosa s raznim zemljama. On podrazumeva diskusije na visokom nivou o širokoj, unapred određenoj agendi.
Nismo ranije imali formalni strateški dijalog s Kosovom. Ali smo se uključili u takve procese s nekoliko zemalja u jugoistočnoj Evropi: Bugarskom, Rumunijom, Grčkom, Hrvatskom, Severnom Makedonijom.
Oni se bave stvarima kao što su: bezbednost, odbrana, energetska bezbednost, trgovina, investicije, sajber bezbednost, odnosi među ljudima. Ideja je da se promoviše stabilnost i prosperitet, učešće ili dublja integracija u evropskim i evroatlantskim institucijama.
(Strateški dijalog) bi bio važan korak za Kosovo i šteta je što se neće dogoditi. To ne znači da je tekuća saradnja obustavljena ili oštećena, ali znači da je prilika da se ona unapredi i ojača, za sada, zamrznuta.
To bi trebalo da privuče pažnju svih kojima je stalo do snage i vitalnosti odnosa.
RSE: Koju poruku SAD pokušavaju da pošalju rukovodstvu Kosova ovim korakom?
Hovenijer: Ako pročitate saopštenje SAD, koje je izdala Ambasada SAD u Prištini u vreme kada je odluka doneta, jasno je da su tu odluku donele vlasti u Vašingtonu kao rezultat njihove percepcije da Vlada premijera u tehničkom mandatu (Albina) Kurtija ne sarađuje dovoljno. Oni smatraju da, uprkos savetima, sugestijama i naporima SAD, premijer i njegova tehnička Vlada nastavljaju da preduzimaju korake koje, prema SAD, direktno i negativno utiču na bezbednost i stabilnost u regionu.
Ali imajte na umu da taj stav nije jedinstven za SAD. Evropski partneri su takođe nastavili da izražavaju istinsku zabrinutost zbog nekih političkih izbora vlade aktuelnog premijera Kurtija.
Da je sve u redu, Strateški dijalog ne bi bio suspendovan.
RSE: Da li bi to mogla biti najniža tačka u odnosima od sticanja nezavisnosti?
Hovenijer: Teško je reći, jer je ranije bilo i drugih izazova u ovim bilateralnim odnosima. Ali ovo nije prijatna situacija. Ovo je velika prepreka za ostvarivanje vizije koju SAD imaju od sticanja nezavisnosti, a koju ima i narod Kosova, o poboljšanoj saradnji i jačem partnerstvu.
Jedna stvar koju sam primetio u objavama na društvenim mrežama i drugim izjavama zvaničnika jeste da neki pokušavaju da umanje značaj ovoga. Neki kažu da Aljbin Kurti i kosovska vlada i dalje imaju dobre odnose sa SAD, ali to jednostavno nije istina. Da je sve u redu, ne bi bilo potrebe za tom odlukom o suspendovanju Strateškog dijaloga – privremeno ili na neodređeno vreme.
To pokazuje da je Trampova administracija bila toliko frustrirana da je smatrala da mora da preduzme korake, jer javne izjave nisu bile dovoljne da obnove odnos onako kako su želeli.
RSE: Zašto je Strateški dijalog važan za Kosovo?
Hovenijer: Mislim da je važan za Kosovo zbog mogućnosti koje nudi. Kao što sam ranije rekao, teme koje se obrađuju u tom dijalogu su odbrana, bezbednost, energetska bezbednost, trgovina, investicije, ekonomski rast, sajber bezbednost i jačanje veza među ljudima.
Tokom moje tri godine kao ambasador na Kosovu, to su bile stvari koje je narod Kosova zaista želeo da vidi – sve više i više.
Strateški dijalog omogućava veću i dublju saradnju. To funkcioniše ovako: delegacije idu u Vašington, ili delegacije dolaze u Prištinu; vlada SAD dovodi ljude iz Ministarstva energetike, Ministarstva odbrane, Ministarstva poljoprivrede, Ministarstva trgovine... Na neki način, cela vlada radi na jačanju odnosa. Dakle, gubitak ove prilike je veliki gubitak.
Kap koja je prelila čašu
RSE: Neki tvrde da je to rezultat nagomilane frustracije Kurtijevom vladom. Ne tako davno, kada ste bili na funkciji, videli smo slične situacije, kao što ste ranije rekli. Šta mislite da je razlog za tu odluku sada?
Hovenijer: Očigledno je da ne govorim u ime Trampove administracije, tako da je teško tačno objasniti njene motive i odluke.
Daću vam svoju procenu, koja može biti pogrešna. Ne verujem da je postojao jedan jedini čin koji je doveo do te odluke. Takođe mislim da je to bila akumulirana frustracija, ili, da upotrebim američki izraz, bila je to poslednja kap koja je prelila čašu.
Mislim da je poslednji čin koji je doveo do te odluke – onaj koji je naveo ljude u Vašingtonu da odluče da moraju da preduzmu korak – bio niz izjava premijera i drugih u njegovoj vladi u kojima je direktno kritikovan Ustavni sud, nezavisnu instituciju osnovanu Ustavom, u čijoj su izradi doprinele i SAD.
Iz perspektive svakog posmatrača, to je delovalo nespojivo s principima zdrave demokratije, sa zaštitom nezavisnosti sudova i s poštovanjem sposobnosti suda da donosi odluke.
Mislim da je to, možda, bio glavni uzrok. Ali nije bila samo reakcija na to. Bila je to reakcija na niz napora američkih zvaničnika u ovoj administraciji, uključujući i nedavnu posetu visokog zvaničnika Kancelarije za evropske poslove, Brendana Hanrahana, Prištini, gde se sastao s predsednicom (Vjosom) Osmani i premijerom Kurtijem, kako bi razgovarali o tome kako poboljšati odnos.
Nisam bio tamo, ali mislim da se razgovor odnosio na bližu saradnju sa SAD, odnosno na to kako bi Kosovo trebalo da se nosi sa složenim pitanjima podrške srpskoj zajednici i drugim nevećinskim zajednicama.
Vlada SAD smatra da vlada aktuelnog premijera Kurtija ne sluša.
RSE: Pored obustavljanja ovog dijaloga, koje druge mere SAD mogu preduzeti da povećaju pritisak na Kurtija?
Hovenijer: Ne znam odgovor na to. Izazov s kojim se suočava vlada SAD, kao što se suočavala i tokom mog mandata, jeste da postoji nekoliko prioriteta koji se često međusobno sukobljavaju, dok jedan glavni prioritet ostaje veoma važan.
Vlada SAD i američki narod podržavaju Kosovo. Podržavamo njegov put kao evropske i evroatlantske države, kao multietničke demokratije, kao izvora stabilnosti i bezbednosti u jugoistočnoj Evropi, i posvećeni smo podršci narodu Kosova. To vidite na mnogo načina: programi, aktivnosti, obaveze, ljudi...
Ako odete na skoro svaki univerzitet na Kosovu, otkrićete da su Amerikanci pomogli u njegovom osnivanju, pomogli s nastavnim planom i programom ili su još uvek prisutni... Dakle, SAD žele da nastave da budu jedan od najbližih partnera – ako ne i najbliži partner – koje Kosovo ima.
Znamo užas etničkog čišćenja 1990-ih i ponosni smo što smo pomogli narodu Kosova da stvori i konsoliduje svoju državu.
Administracija (bivšeg predsednika SAD Joe Biden) Bajdena, kao i sada Trampova administracija, imala je stvarnu zabrinutost zbog nekih postupaka i političkih odluka vlade premijera Kurtija. Toliko je jednostavno.
Ova administracija je došla do istog zaključka kao i prethodna administracija: najbolji način da se reši delikatno pitanje podrške daljoj integraciji i suverenitetu Kosova jeste poštovanje prava i statusa nevećinskih zajednica, posebno srpske zajednice, uz poštovanje ustavnih odredbi, kako bi ta zajednica mogla da živi dostojanstveno i bezbedno.
Bezbednost Kosova ostaje prioritet SAD
RSE: Da li je moguće da sadašnja administracija SAD postavi uslove za širu saradnju – na primer u oblasti bezbednosti ili pomoći – ako oseća da se ignoriše?
Hovenijer: Ne znam odgovor. Mogu samo da kažem da je američki prioritet da Kosovo bude bezbedno. Ponosni smo što pomažemo Kosovskim bezbednosnim snagama da postanu multietničke snage, sposobne da sarađuju sa NATO-om i da sprovodi misiju teritorijalne odbrane. To je veoma važan deo bezbednosti i stabilnosti.
Ali rekao bih da je ova administracija – čiji nisam deo – bila spremnija da preduzme korake koje druge administracije nisu preduzele. Stoga, svaka kosovska vlada treba da se pobrine da blisko sarađuje sa SAD.
Primetio sam da predsednica Osmani i dalje često govori o potrebi za koordinacijom sa SAD... i – čak i kada se ne slažemo kao prijatelji i partneri – da sednemo zajedno i pronađemo zajedničke načine za napredak. To je veoma važno.
RSE: Neki smatraju da pažnja SAD trenutno nije toliko usmerena na Balkan...
Hovenijer: Mislim da je to tačno. SAD su globalna sila i mogu da prate razvoj događaja i štite svoje interese širom sveta. Ali je istina da je ranije, devedesetih i početkom 2000-ih, pitanje Kosova imalo direktnu pažnju predsednika, državnog sekretara, savetnika za nacionalnu bezbednost i sekretara za odbranu. To više nije slučaj, i to je pozitivna stvar. To znači da je postalo redovnije, normalnije.
Možda ima više ljudi koji se bave Kosovom i koji su zabrinuti za pitanje Kosova nego, recimo, za Švajcarsku ili Austriju. Ali, s druge strane, ima mnogo više ljudi koji posvećuju vreme brigama i kreiranju američke politike za pitanja poput Izrael–Palestina ili Ukrajina.
Naše ambasade imaju dobre ljude, a vlada SAD ima stručnjake koji obraćaju pažnju na Kosovo. Kosovo ostaje interes SAD. Ponosni smo na pomoć koju smo pružili narodu Kosova da konsoliduje i stvori sopstvenu državu i želimo da vidimo uspeh Kosova.
Međunarodni uspeh Kosova zavisi od partnerstva sa SAD
RSE: U hipotetičkoj situaciji, kako bi Kosovo izgledalo s manjim američkim uticajem u praksi? Može li Kosovo da se snađe bez snažne američke podrške?
Hovenijer: To je odluka koja pripada samo narodu Kosova, a ne SAD. SAD će nastaviti da nude prijateljstvo i partnerstvo, ali konačnu odluku mora doneti Kosovo.
Da sam politički lider Kosova – što nisam – bio bih veoma oprezan da ne uradim ništa što bi oštetilo ili negativno uticalo na moj odnos sa SAD. Gotovo svi uspesi koje je Kosovo postiglo na međunarodnoj sceni uključivali su aktivnu podršku Sjedinjenih Država.
RSE: Dakle, ako se nastavi suspenzija Strateškog dijaloga, sa kojim rizikom se suočava Kosovo, posebno imajući u vidu povećanje veza Srbije s Rusijom i Kinom?
Hovenijer: Kao što sam rekao, Strateški dijalog je samo jedno od mnogih sredstava. (Njegovo zamrzavanje) jednostavno predstavlja izgubljenu priliku. Ne predstavlja ništa više od toga, ali jeste stvaran gubitak mogućnosti.
Neke zemlje u regionu imaju Strateški dijalog sa SAD, neke ne, ali mislim da bi partnerstvo i saradnja bili ojačani kroz Strateški dijalog. Dakle, efekat za Kosovo je gubitak mogućnosti i saradnje. Zemlje koje bliže sarađuju sa SAD imaju veće šanse da imaju koristi od veće saradnje.
RSE: Kakvu poruku ova odluka šalje partnerima iz EU i NATO-a o prioritetima SAD na Balkanu, a posebno na Kosovu?
Hovenijer: Ne mislim da će se završiti time da se kaže da Kosovo više nije prioritet. Ali, postaće jasno da SAD izražavaju sve veću zabrinutost zbog nedostatka dobre saradnje i partnerstva koje očekuju od Kosova.
Mnogi od njih dele to mišljenje. Mnogi od njih su takođe preduzeli korake na različite načine. Tokom mog boravka na Kosovu, razgovarali smo o sankcijama EU, što je takođe signaliziralo zabrinutost.
SAD ostaju partner naroda Kosova
RSE: S obzirom na ulogu Amerike u izgradnji države Kosovo, šta biste rekli običnim Kosovarima koji bi mogli biti zabrinuti zbog te odluke?
Hovenijer: Rekao bih ovo: SAD nemaju nameru da prekinu partnerstvo s narodom Kosova. Ali pravimo razliku između naše posvećenosti Kosovu – države, naroda i institucija – i neke određene vlade. I jasno je da Trampova administracija ima zabrinutosti zbog kvaliteta partnerstva s vladom aktuelnog premijera Kurtija.
RSE: A šta biste savetovali kosovskim liderima sada, ako žele da obnove poverenje u Vašington?
Hovenijer: Nisam bio deo nedavnih razgovora s premijerom, njegovim ministrima i američkim kolegama, tako da ne znam tačno šta vlada SAD sada preporučuje.
Tokom mog mandata, tražili smo bližu saradnju oko složenog mehanizma ukidanja podrške države Srbije srpskoj zajednici na Kosovu, umesto preduzimanja ishitrenih ili jednostranih mera, poput zatvaranja zdravstvenih klinika, kancelarija za socijalno osiguranje ili sličnih institucija.
Složili smo se da ih treba integrisati u strukture kosovske države, ali da to treba uraditi na dogovoren način kroz dijalog (o normalizaciji odnosa sa Srbijom). (Izaslanik EU) Peter Sorensen je veoma vešt pregovarač. Pronalaženje puta napred koji je prihvatljiv za obe strane je, verujem, ono čemu ova administracija nastavlja da teži. Ali, kao što sam rekao, nisam bio deo tih razgovora od kraja decembra.