U Severnoj Mitrovici mirno

Kao odgovor na nemire na severu Kosova i ranjavanje 30 pripadnika KFOR-a, Severnoatlantska alijansa je odlučila da angažuje Rezervne operativne snage za Zapadni Balkan, koje su bile u stanju pripravnosti za angažovanje.

NATO je ovu odluku objavio na Tviteru.

Vojnici KFOR-a sukobili su se u ponedeljak sa srpskim demonstrantima u Zvečanu, koji se protive ulasku novih albanskih gradonačelnika u zgrade opštine.

Kako je saopštio NATO, doneta je odluka o povećanju broja snaga, kako bi KFOR mogao da garantuje bezbednost, u skladu sa svojim mandatom.

Admiral Stuart B. Munsch, komandant snaga NATO-a u Napulju, pohvalio je vojnike KFOR-a za njihov brz i uzdržan odgovor na sprečavanje nemira i spasavanje života.

"Nasilje mora da prestane, a sve strane moraju da izbegavaju akcije koje podrivaju mir na Kosovu", rekao je Munsch.

Tenzije na severu Kosova mogle su biti sprečene da je KFOR ispunio svoj mandat, izjavio je direktor Kancelarije za Kosovo u Vladi Srbije Petar Petković na sastanku sa ambasadorima Nemačke i Francuske, Anke Konrad i Pjerom Košarom.

Kako je saopštila Kancelarija, Petković je ambasadorima rekao da KFOR nije sprečio "nelegalne i nelegitimne gradonačelnike, kao i pripadnike specijalne policije da zauzmu srpske objekte na severu".

"Lažni gradonačelnici moraju da napuste te objekte, jer tu nemaju šta da rade, kao što Kurtijevi (premijera Kosova, Aljbina) specijalci nemaju šta da traže na severu Kosova i Metohije", naveo je Petković.

Petković je, dodaje se, izjavio da su Srbi odlučni da "brane svoje pravo na ostanak i opstanak" na Kosovu, i istakao da će Beograd će zajedno sa njima nastaviti da se zalaže za očuvanje "trajnog mira i stabilnosti".

Za događaje od ponedeljka, 29. maja na severu, kada je došlo do sukoba KFOR-a sa demonstrantima u Zvečanu, Petković je optužio premijera Kosova Aljbina Kurtija da je "glavni vinovnik" i da je hteo da "zapali ne samo sever, već da čitav region uvuče u sukob".

Kako je rekao Petković, jučerašnji događaji izazvani su "jednostranim potezima Prištine i nasiljem nad srpskim stanovništvom".

Bivši predsednik Skupštine opštine Zvečan Srđan Milosavljević je okupljenim građanima poručio da se raziđu oko 16 časova te ih pozvao u sredu na masovni mirni protest.

Rekao je da će se okupljati sve dok se ne ispune njihovi zahtevi, a to su povlačenje specijalnih jedinica Kosova te da novi albanski gradonačelnik ne dolazi u opštinsku zgradu.

Zatražili su i da budu pušteni svi koji su uhapšeni 29. maja, kada je došlo do sukoba grupa Srba i pripadnika KFOR-a.

Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) izrazila je "duboku zabrinutost i ogorčenost zbog nasilja na Kosovu".

U saopštenju Izvršnog odbora SANU apeluje se na međunarodnu zajednicu da na Kosovu "što pre preduzme korake da se obezbede elementarna demokratska i ljudska prava srpskog naroda", kao i da se "osigura mir, bezbednost i normalan život za sve ljude koji tamo žive".

Izvršni odbor SANU osudio je to što su, prema njihovim rečima, "u nasilju nad građanima srpske nacionalnosti učestvovali oni kojima su Ujedinjene nacije poverile da se nepristrasno staraju" o miru svih građana na Kosovu.

SANU navodi da razlozi za tenzije leže i u "potpunom prenebregavanju univerzalnih demokratskih načela i u neshvatljivom prećutnom prihvatanju od strane jednog broja značajnih međunarodnih činilaca očigledno nelegitimnih izbora u opštinama na severu".

Dodaje se da su izbori održani bez birača, a da njihove rezultate vlasti u Prištini "pokušavaju na silu da implementiraju".

Akademici u SANU nemaju jedinstven stav o nezavisnosti Kosova i u ranijem periodu su u javnost iznosili različita viđenja. Tako je bivši predsednik akademije Vladimir Kostić bio na meti kritika zbog svojih izjava da je Kosovo "faktički i formalno izgubljeno za Srbiju".

SANU je u drugoj polovini osamdesetih imala ulogu u podizanju srpskih nacionalističkih strasti u tadašnjoj Jugoslaviji.

"Memorandum SANU", čiji su delovi objavljeni 1986. godine, deo istoričara smatra kontroverznim i ključnim katalizatorom za raspirivanje mržnje i ideološku pripremu za ratove vođene u poslednjoj deceniji 20. veka na prostoru bivše Jugoslavije.