Dostupni linkovi

Beskonačna skupština: Zašto Ustavni sud Kosova ne utvrđuje posledice za kršenje njegovih odluka?


Zgrada Ustavnog suda Kosova, 30. decembar 2021.
Zgrada Ustavnog suda Kosova, 30. decembar 2021.

Kada se činilo da je Skupština Kosova konačno krenula ka svom konstituisanju, proces je blokiran pri izboru zamenika predsednika parlamenta iz srpske zajednice.

Sledeći pokušaj za okončanje tog procesa zakazan je za 28. avgust, što je deseti dan roka od 30 dana koji je Ustavni sud odredio za konstituisanje Skupštine.

Međutim, šta će se desiti ako do toga ne dođe u tom roku – a postoji mogućnost za to ako se potvrde "kršenja" na koja su ukazali neki stručnjaci tokom izbora četiri od pet potpredsednika?

Ustavni sud to nije razjasnio, niti je dao odgovore na upite RSE u vezi s razlozima zašto nije utvrdio posledice za potencijalne prekršioce njegovih odluka.

Sličan scenario se pojavio i 26. juna, kada je Ustavni sud izdao presudu upravo po tom pitanju, bez određivanja sankcija, a koje takođe nije poštovana.

Zašto konstituisanje Skupštine nije završeno?

Više od pola godine posle parlamentarnih izbora 9. februara, poslanik Pokreta Samoopredeljenje Dimal Baša (Basha) izabran je 26. avgusta za predsednika Skupštine Kosova.

Istog dana izabrana su i tri potpredsednika iz albanskih stranaka i jedan iz nesrpske manjinske zajednice, dok je konstituisanje zastalo kod izbora potpredsednika iz srpske zajednice.

Proces se otezao mesecima zbog političkih neslaganja i odstupanja od dnevnog reda, a završio je na Ustavnom sudu, nakon što mu se obratilo nekoliko opozicionih poslanika iz prethodnog saziva.

Sud je 26. juna naložio da se Skupština konstituiše u roku od 30 dana, ali je rok ignorisan.

Ustavni sud je 24. jula zabranio održavanje konstitutivne sednice posle isteka roka, dok je 8. avgusta naložio izbor predsednika Skupštine putem otvorenog glasanja.

Presuda je objavljena 18. avgusta, čime je počeo novi rok.

Održavanje standarda i dobra vera

Direktor Kosovskog instituta za pravdu Ehat Miftaraj kaže da je Ustavni sud namerno izbegao da definiše posledice nesprovođenja u skorašnjim odlukama, kako bi sačuvao standard iz 2014. godine, prema kojem stranka koja je osvojila najviše glasova na izborima ima pravo da predloži predsednika Skupštine.

"Ustavni sud je pokušao da održi taj standard i u junu i u avgustu", rekao je Miftaraj za RSE.

Prema njegovim rečima, ta institucija je u principu postupila ispravno, tako što nije prejudicirala odluke poslanike Skupštine i političke stranke za sprovođenje ili nesprovođenje njene odluke.

"Sud uvek polazi od pretpostavke da se njegove odluke, kao i Ustav, sprovode u dobroj veri, a ne na osnovu ličnih, partijskih ili drugih animoziteta", rekao je Miftaraj.

Ipak, prema njegovim rečima, Ustavni sud je trebalo da izrekne kaznenu meru protiv predsedavajućeg konstitutivne sednice Avnija Deharija, koji je odstupio od dnevnog reda tražeći formiranje komisije za tajno glasanje predsednika Skupštine, što je bilo u suprotnosti s odlukom Suda.

'Ustručavanje' Ustavnog suda od politike

Neuvođenje sankcije Dehariju istakao je i bivši predsednik Ustavnog suda Enver Hasani u intervjuu za RSE 24. avgusta.

On je rekao da je sud namerno izbegao da utvrdi posledice, oslanjajući se na dobru veru poslanika i delujući, kako je rekao, "s izvesnim ustručavanjem".

"Razlog zbog kojeg sud ne ističe pravno-ustavne posledice za pojedince koji konkretno ometaju i potkopavaju proces konstituisanja Skupštine Kosova, povezan je – s jedne strane – sa strahom od politike i njenih iracionalnih reakcija", rekao je Hasani, posebno pominjući pobednika izbora Samoopredeljenje i "brutalnost kojom je pozivao na linč sudija Ustavnog suda".

Slično kao i Hasani, analitičar Artan Muhadžiri (Muhaxhiri) ocenjuje da je Ustavni sud bio pod velikim pritiskom, naročito pre presude 26. juna – što je dovelo do nejasnih odluka koje su otvorene za različita tumačenja u partijama i javnosti.

Prema njegovim rečima, Sud je izbegao da odredi mere protiv prekršilaca zbog "ustručavanja pred javnim i nejavnim pritiscima", posebno iz Samoopredeljenja.

"Ono (Samoopredeljenje) sad već ima veoma jasan pristup: kada Ustavni sud donese presudu koja mu ide u korist, hvali ga. Kada donese odluku koja mu ne ide u prilog, kritikuje je i čak objavljuje imena onih koji su doneli tu odluku. Dakle, to je ogroman pritisak", kaže Muhadžiri za RSE.

Samoopredeljenje je opisalo poslednju odluku Ustavnog suda kao "proizvoljnu", iako je lider te partije Aljbin Kurti (Albin) obećao da će poštovati svaku odluku.

Puna presuda još nije bila objavljena, ali pošto ju je Ustavni sud proglasio 8. avgusta, poslanik Samoopredeljenja Sali Ziba (Zyba) objavio je imena sudija Ustavnog suda, tvrdeći da "žele da oduzmu Samoopredeljenju pravo da predloži predsednika Skupštine".

Sličan post na Fejsbuku (Facebook) objavila je i Dejona Mihali, koordinatorka odbora u Samoopredeljenju.

Miftaraj i Muhadžiri ističu da, ako Skupština ne bude u potpunosti konstituisana do 18. septembra, poslanici ili partije mogu da se obrate Ustavnom sudu radi razjašnjenja pravnih posledica – što bi primoralo sud da odredi korake za prevazilaženje institucionalne blokade.

Hasani je takođe upozorio da bi sud mogao da deluje ako se ne ispuni rok od 30 dana.

Predsednica Kosova Vjosa Osmani je ranije podnela sličan zahtev, ali ga je povukla, jer je sudija Radomir Laban, koga ona smatra "rizikom po nacionalnu bezbednost", imenovan za izvestioca za razmatranje njenog zahteva.

Iako je Osmani povukla zahtev, Hasani je rekao da Ustavni sud ima pravo da nastavi postupak.

Posle izbora Baše za predsednika Skupštine, Osmani je izrazila nadu da će konstituisanje Skupštine biti završeno što je pre moguće u skladu s Ustavom.

Ipak, pitanje konstituisanja bi moglo da se nastavi da se odugovlači, jer neki poznavaoci političkih dešavanja smatraju da je proces izbora potpredsednika bio neustavan.

Prema njihovom mišljenju, glasanje za zamenike predsednika iz manjinskih zajednica ne može se deliti na dva dela (za srpsku i nesrpsku manjinu), kao sto se desilo na sednici 26. avgusta.

"Presude Ustavnog suda su utvrdile da konstituisanje Skupštine treba da se sprovede i na osnovu dosadašnjih praksi, prema kojima se pet potpredsednika Skupštine bira u dve odvojene grupe", naveo je Kosovski demokratski institut.

Albert Krasnići (Krasniqi) iz organizacije Demokrati plus takođe je rekao da postupak izbora dva potpredsednika koji predstavljaju nevećinske zajednice treba ponoviti, jer metod koji je primenjen nije u skladu s Ustavom.

"Njihov izbor mora da se obavi jednim glasanjem, u paketu, za oba kandidata", rekao je on.

Ovo je prvi put da se konstitutivna sednica Skupštine Kosova održava sa 58 nastavaka bez zaključenja. Pokušaj 59. sednice zakazan je za 28. avgust.

XS
SM
MD
LG