Saslušanje predsednika Srpske liste Zlatana Eleka pred Specijalnim tužilaštvom u Prištini, zakazano za 18. jun, odloženo je zbog bolesti njegovog advokata, dok se protiv njega i drugih funkcionera ove stranke vode istrage zbog sumnje za podrivanje ustavnog poretka Kosova i učešće u događajima tokom protesta i barikada na severu 2022. godine.
Početkom juna visoki funkcioner Srpske liste, Igor Simić, rekao je da se on, Zlatan Elek i Slavko Simić, istovremeno i aktuelni poslanici u Skupštini Kosova, sumnjiče da su učestvovali u napadu na ustavni poredak Kosova i druga krivična dela u vezi sa protestima u decembru 2022. godine.
Simić je rekao kako su pored njih, još oko 40 pripadnika srpske zajednice dobili iste ili slične pozive, te da se oni odnose na "mirne proteste na severu Kosova decembra 2022. godine".
Zapravo su 10. decembra 2022. godine na severu Kosova postavljene barikade zbog hapšenja Dejana Pantića, bivšeg policajca kog kosovske vlasti terete da je učestvovao u napadu na prostorije Centralne izborne komisije Kosova. Te barikade su uklonjene 29. decembra na poziv predsednika Srbije Aleksandra Vučića a nakon što je Pantiću određena mera kućnog pritvora.
Inače ove barikade su usledile nakon niza incidenata i povećanih tenzija nakon što su Srbi napustili kosovske institucije na severu početkom novembra 2022. na inicijativu Srpske liste zbog ukidanja srpskih registarskih oznaka.
Šta se dešavalo na barikadama 2022. i ko ih je podržavao?
Zvaničnici Srpske liste su javno podržali barikade na severu Kosova decembra 2022. godine, te fizički prisustvovali na mestima gde su se teškom mehanizacijom blokirali putevi uz poruke ohrabrenja okupljenim građanima.
Tadašnji predsednik Srpske liste, Goran Rakić, rekao je kako su te barikade "reakcija, a ne akcija".
Inače, na tim barikadama, kao i na onima koje su postavljane jula 2022. ili septembra 2021. godine, prisustvovali su uglavnom zaposleni u institucijama Srbije koje su funkcionisale na Kosovu. Ove institucije su, osim obrazovnih i zdravstvenih, u međuvremenu uglavnom zatvorene od strane kosovskih vlasti jer ih smatraju ilegalnim i paralelnim.
Tokom trajanja barikada ugostiteljski objekti na severu Kosova su uglavnom bili zatvoreni ili je hranu bilo moguće naručiti samo "za poneti" jer, kako su tada za RSE rekli radnici, "ne dozvoljavaju da se ovde sedi", ne želeći da kažu ko ne dozvoljava.
U to vreme potpredsednik Srpske liste je bio Milan Radoičić, koji je ostavku na tu funkciju podneo septembra 2023. nakon što je preuzeo odgovornost za oružani napad u Banjskoj, kada je ubijen jedan kosovski policajac i trojica srpskih napadača.
Iako su kosovske vlasti tragale za Radoičićem zbog umešanosti u korupciju, zastrašivanje u sudskim procesima i ubistvo srpskog političara Olivera Ivanovića, Srpska lista je 2022. godine potvrdila kako je njihov potpredsednik bio prisutan na barikadama uz ocenu da "ima podršku među Srbima na Kosovu", te da im je "autoritet".
Da li su članovi SL ranije saslušavani?
Januara 2022. Agencija za borbu protiv korupcije Kosova pokrenula je istražni postupak protiv funkcionera iz redova Srpske liste jer nisu prijavljivali sve pozicije, imovinu ili primanja koja ostvaruju.
RSE je ranije pisao o "duplim platama" koje imaju funkcioneri Srpske liste jer imaju bar po jedno radno mesto u kosovskom i srpskom sistemu.
Potom je Srpska lista juna 2022. potvrdila da su njihovim visokim funkcionerima upućeni pozivi da se jave pred Specijalnim tužilaštvom Kosova zbog kršenja Ustavnog poretka Kosova, ali da te pozive nisu želeli da prime.
Prethodno je aprila iste godine tadašnji predsednik Srpske liste, Goran Rakić, rekao kako imaju informacije da je Specijalno tužilaštvo Kosova pokrenulo postupke protiv "srpskih građana, privrednika, gradonačelnika, poslanika i političkih predstavnika za napad na ustavni poredak Kosova" 2021. godine.
Srpska lista je oktobra 2021. podržala proteste i barikade nakon akcije u borbi protiv krijumčarenja robom, koju je kosovska policija sprovela u regionu Prištine, Peći, Južne Mitrovice i Severne Mitrovice.
Tada je povređeno deset službenika Policije Kosova i deset građana.
Takođe, lokalni Srbi na severu Kosova su septembra 2021. godine dve nedelje držali u blokadi dva granična prelaza Jarinje i Brnjak, nakon što je Vlada Kosova uvela recipročne mere Srbiji oko registarskih tablica. Na tim prelazima su sve vreme sa građanima bili i predstavnici Srpske liste.
Takođe, decembra 2024. Srpska lista je rekla kako im je Policija Kosova uputila poziv za saslušanje za delo "falsifikovanje dokumenata u vezi sa pet zatvorenih paralelnih srpskih institucija na severu Kosova 30. avgusta".
Tada su zatvoreni Kosovski okrug Mitrovica, Privremeni opštinski organi Mitrovica, Zvečan, Zubin Potok i Leposavić. Ove institucije, koje su radile po sistemu Srbije, vodili su funkcioneri Srpske liste.
Za sve ove istrage ili saslušanja nema zvaničnih rezultata.
Optužnice ili presude
Funkcioner Srpske liste Ivan Todosijević je oktobra 2022. u ponovljenom suđenju osuđen na godinu dana zatvora zbog “širenja mržnje i netrpeljivosti“ povodom izjave o Račku, odnosno zato što je rekao da je "povod za agresiju na našu zemlju bila takozvana humanitarna katastrofa na Kosovu i Metohiji, izmišljeni Račak".
On je tu izjavu dao marta 2019., dok je bio ministar administracije lokalne samouprave u Vladi Kosova.
Juna ove godine (2025) tužilaštvo u Mitrovici podiglo je optužnicu protiv poslanika u Skupštini Kosova Slavka Simića zbog napada na novinare juna 2023. godine u Leposaviću.
On se tereti da "učestvovao u masi koja je počinila krivična dela i huliganstvo", te da je naredio masi da napadne medije nakon protesta zbog posete ministra Eljberta Krasnićija opštini Leposavić.
Srpska lista je odbacila ove optužbe uz navode da se radi o "još jednom u nizu politički motivisanih postupaka usmerenih protiv srpskog naroda na Kosovu i Metohiji".
Slično reaguje i zvanični Beograd kada je reč o optužbama na račun Srpske liste uz ocenu da se radi o "političkom progonu" ili "antisrpskoj politici".
Povodom saslušanja Zlatana Eleka, Kancelarija za Kosovo u Vladi Srbije je 18. juna Srpskoj listi poručila da su "Srbija i čitav srpski narod sa njima", te da se radi o "političkom procesu" i "sprovođenju otvorene antisrpske politike".
Reagovao je i ministar zdravlja u Vladi Srbije, Zlatibor Lončar, imajući u vidu da je Elek i direktor Kliničko bolničkog centra u Severnoj Mitrovici koji radi u sistemu Srbije.
Lončar je u saopštenju ocenio da se vrši "politički progon" Srpske liste, te da će o "progonu doktora Eleka obavestiti sve relevantne međunarodne zdravstvene institucije".