Da li je Tadić odlučio da ne popušta Koštunici?

To je, za analitičare, prvi ali nedovoljni pokušaj Tadića da pokaže da se ne može praviti kohabitacija sa Koštunicom na tako velikim razlikama.

Ko je dozvolio da dođe do nasilja, paljenja ambasada i demoliranja centra grada, pri čemu je jedan mladić poginuo, više od 200 ljudi povređeno, a privedeno 192? Da li se pod pravovremenom reakcijom policije može smatrati i njeno pojavljivanje ispred američke Ambasade tek nakon što su izgrednici pušteni da čitavih pola sata demoliraju i pale diplomatsko predstavništvo? Zašto organizatori nisu nista preduzeli da se spreči ulaz u ulicu Kneza Miloša gde je lociran veliki broj ambasada? I konačno, zašto je ove odgovore morao da traži čak Savet za nacionalnu bezbednost? Lider G 17 plus i jedan od ministara Mlađan Dinkić:

“Savet za nacionalnu bezbednost je pravo mesto gde to pitanje treba da se raspravi, da se na njega stavi tačka i da se to više nikada ne ponovi. I znam još nesto, nema uopšte ni jednog izgovora kojim se može opravdati to što se desilo na ulicama Beograda.”

Napadi na ambasade, i pre svega paljenje Američke, uz očigledne pokazatelje da je bilo moguće da se tako nešto desi, predstavljaju veliki propust, te stoga ne treba da čudi što o uzrocima tog propusta raspravlja i Savet za nacionalnu bezbednost objašnjava Marko Milošević iz Centra za civilno-vojne odnose:

“Imali smo situaciju da su prethodnih dana te ambasade bile na meti, te da je bila procena, bilo kakva, i laička, da će opet biti meta napada. Američku ambasadu su uvek čuvale policijske snage, katkad i specijalne jedinice, i za vreme tih velikih demonstracija jednostavno ako ne postoji policija, mora da postoji neko naređenje da policija bude povučena. Verovatno postoji pisani trag o naređenju i može se povući nečija odgovornost. Zna se ko ima mogućnost da izda to naređenje.”

Propust ili namera, čini se ipak, ključnim u mnoštvu pitanja. Za Demokratsku stranku Srbije premijera Koštunice, koja vodi resor policije, nije ni jedno ni drugo. Andreja Mladenović, portparol DSS-a, poručio je sa stranačke konferencije da je bilo upravo onako kako je trebalo:

“Policija je zaista preduzela sve što je bilo u njenoj moći. I sigurno je da nije bilo pravovremene i reakcije policije i zaštite ljudskih života i materijalnih dobara, da bi možda bilo i nekih većih posledica.”

A objašnjavajući ulogu Demokrata u organizovanju protesta protiv kosovske nezavisnosti, potpredsednik Vlade Srbije i jedan od visokih funkcionera Demokratske stranke Božidar Đelić kaže da je prekšen inicijalni dogovor da protest ne bude stranački skup. I na prigovore zašto Demokrate pristaju na ustupke Koštunici postavlja pitanje:

“Zamislite Vladu u ovom momentu bez Demokratske stranke, zamislite da neko drugi vodi Generalštab, onaj koga je planirao Tadićev kontrakandidat na predsedničkim izborima, i videćete kakav bi mnogo drugačiji ishod imali.”

Zato je odluka predsednika Srbije Borisa Tadića da sazove sednicu Saveta za nacionalnu bezbednost i zahtev nadležnim institucijama da podnesu izveštaj o neredima za sociologa Zagorku Golubović prvi ali nedovoljni pokušaj Tadića da pokaže da se ne može praviti kohabitacija na tako velikim razlikama i da se Koštunici ne može stalno popuštati:

“I mislim da se na mitingu vrlo jasno pokazalo gde pripada taj deo koalicije, na čelu sa Vojislavom Koštunicom. Pripada Srpskoj radikalnoj stranci i Socijalističkoj partiji Srbije, i to je prirodno zaleđe Demokratske stranke Srbije, po mom dubokom uverenju. A drugi deo vlasti, na čelu sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem, čini se da je rešio konačno da pokaže tu razliku. Do sad, nažalost, nije pokazivao razliku i zato se može reći da snosi i Demokratska stranka odgovornost za to što se u četvrtak desilo.”

Članovi Saveta za nacionalnu bezbednost su predsednik i premijer Srbije, ministri pravde, odbrane i policije, načelnik Generalštaba Vojske, direktor BIA i šefovi Vojno-bezbednosne agencije (VBA) i Vojne obaveštajne agencije (VOA). Savetom predsedava predsednik Srbije.