Vršilac dužnosti premijera Kosova Aljbin (Albin) Kurti izjavio je u petak da bi Srbija mogla da iskoristi "destruktivne elemente" kako bi izazvala incidente tokom obeležavanja Vidovdana 28. juna na Gazimestanu, istorijskom spomeniku na oko desetak kilometara od Prištine.
Kurti je na sednici Vlade rekao da će Srbija pokušati da "skrene pažnju sa antivladinog protesta koji je planiran za subotu u Beogradu, izazivanjem incidenata na Kosovu".
On je naveo da – prema procenama bezbednosnih i obaveštajnih institucija – postoje nastojanja da okupljanje u Gazimestanu bude "masovno, te da su se tim povodom grupe Srba iz Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine organizovale da dođu na Kosovo".
Srbi sa Kosova, iz Srbije i zemalja regiona tradicionalno obeležavaju 28. juna Vidovdan na Gazimestanu, dok ga Srpska pravoslavna crkva takođe obeležava služenjem parastosa u znak pomena na stradanje Srba u bici protiv turske vojske na Kosovu 1389. godine.
"Takve grupe su tradicionalno bile provokativne, noseći srpske i ruske nacionalističke simbole koji su u suprotnosti sa Ustavom Kosova i takođe su protiv demokratskih i evropskih vrednosti", rekao je Kurti.
On je dodao da je Vidovdan, "iako ima verski karakter, nažalost, neprestano praćen političkom retorikom, podsticajima i pretnjama po javnu bezbednost od strane Srbije".
Direktor Kancelarije za Kosovo u Vladi Srbije Petar Petkovć ocenio je da su Kurtijeve optužbe na račun Srbije "sulude i neosnovane", te naveo kako kosovski premijer zapravo želi da "stvori alibi za sopstvene represivne planove koje želi da sutra sprovede".
Petković je povezao Kurtija sa studentima u blokadi u Srbiji, koji su za 28. jun najavili protest u Beogradu sa koga će još jednom zatražiti raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora.
"Isti im je cilj i poduhvat - uništiti i rasparčati Srbiju, oslabiti srpski narod i zbog toga više ni ne kriju da su u koordinaciji", rekao je Petković.
Izrazio je nadu da će Vidovdan ipak biti obeležen mirno, te da niko neće "nasedati na provokacije".
Policija Kosova je saopštila da je preduzela neophodne mere za upravljanje bezbednosnom situacijom tokom obeležavanja Vidovdana, te apelovala na sve građane da ga obeleže u miru i izbegavaju "svaku moguću provokaciju, da poštuju zakone i uputstva Policije Kosova".
"Policija Kosova ostaje posvećena obavljanju svojih zakonskih dužnosti i ovlašćenja, upravljanju bezbednosnom situacijom i sprovođenju Ustava RKS-a kako bi se garantovalo mirno i bezbedno okruženje za sve građane bez razlike", navodi se u saopštenju.
Osnovni sud u Prištini je početkom juna poništio odluku opštine Gračanica, kojom je bilo dozvoljeno isticanje srpske zastave povodom Vidovdana, prošle 2024. godine. U obrazloženju suda je navedeno da je opština Gračanica, koju čini većinsko srpsko stanovništvo, prekoračila svoja ovlašćenja i postupila suprotno zakonima Kosova jer je donela odluku o isticanje zastave Srbije 28. juna povodom Vidovdana - koji nije zvanični praznik na Kosovu.
Ocenjeno je i da ta odluka opštine Gračanica "ozbiljno ugrožava javni red i mir i suživot na Kosovu", te da je to "posebno važno u kontekstu etničke i političke osetljivosti".
Na ovu odluku Osnovnog suda reagovala je Srpska lista, ocenjujući da se onda treba isto postupati i u slučajevima kada se na Kosovu ističe nacionalna zastava Albanije.
Oglasio se i Nenad Rašić, ministar na dužnosti u Vladi Kosova, koji je ocenio da nošenje obeležja srpske zajednice "ne predstavlja ugrožavanje bilo čijeg identiteta, već potvrdu Kosova, kao demokratskog društva zasnovanog na poštovanju ljudskih i manjinskih prava".
Skup na Gazimestanu obično obezbeđuje policija Kosova a prethodnih nekoliko godina bilo je i hapšenja zbog "izazivanja verske i nacionalne mržnje".
Takođe, Gazimestan na Kosovu je poznat i po govoru koji je 28. juna 1989. godine, prilikom obeležavanja 700 godina od Kosovske bitke, tu održao tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević. Tom prilikom, opisujući poziciju Srba nekada i tada, Milošević nije isključio ni "oružane bitke".
Govor je ostao upamćen kao Miloševićeva najava ratova i stradanja, koji su započeli u Sloveniji i Hrvatskoj dve godine kasnije i obeležili raspad Jugoslavije tokom naredne decenije.
