Dok se u Evropskoj uniji (EU) prate efekti novog akta o slobodi medija, donetom kako bi se zaštitili nezavisni mediji, medijska scena u Srbiji, kandidatkinji za članstvo u EU, ustalasana je nakon objavljivanja informacija o navodnim pokušajima uplitanja držve u pitanje vlasništva nad privatnim medijima.
Medijski eksperti podsećaju i da dešavanja u Srbiji nisu jedinstvena u Evropi, navodeći i primere, između ostalog, Mađarske, članice EU.
"Događa se ono od čega smo strahovali".
To kaže Maje Sever, predsednice Evropske federacije novinara, na "procureli" audio snimak, koji je u avgustu objavila novinarska mreža OCCRP i istraživački portal KRIK, a koji ukazuje na mešanje vlasti u Srbiji u uređivačku politiku privatnih medija.
U audio snimku koji je objavljen 27. avgusta generalni direktor kompanije "United Group" dogovarao se sa direktorom državne i konkurentske kompanije "Telekom" o smeni direktorke u okviru "United Group", pod čijim okriljem posluju televizije "N1" i "Nova S" koje kritički izveštavaju o vlasti u Srbiji.
Spomenuto je da je smenu direktorke u toj privatnoj kompaniji, preko direktora "Telekoma", traži "predsednik".
Direktor "Telekoma" Vladimir Lučić rekao je 3. septembra da snimak "nije 100 odsto autentičan" i prethodno najavio tužbu zbog njegovog objavljivanja.
Iz kompanije "United Group" potvrdili su da je spomenuti razgovor održan, ali da je snimak nepotpun i da nije bilo pritisaka na "United Group".
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić negirao je 28. avgusta za TV Pink, povodom objavljivanja ovog snimka, da želi da ugasi medijske kuće u Srbiji kojima upravlja "United Group" – televizije "N1", "Nova S", kao i listove "Danas" i "Radar", a čiji je rad tokom svojim medijskih nastupa često kritikovao.
Ipak, rekao je da se dva puta sastao sa čelnikom britanskog investicionog fonda BC Partners, koji je većinski vlasnik "United Group", ali da je sa njim razgovarao o potencijalnim investicijama te kompanije u Srbiji.
'Medijski primer Srbije nije jedini u Evropi'
Ena Bavčić, iz nevladinog Evropskog centra za slobodu štampe i medija (ECPMF), sa sedištem u Lajpcigu, ocenjuje da je "medijska situacija u Srbiji trenutno vrlo loša", pre svega, zbog velikog broja napada na novinare, ali da problemi pritisaka na nezavisne medije postoji u više država EU.
"Nada za države članice EU ipak postoji u tome što će se prije primijeniti Evropski akt o medijskim slobodama (EMFA), te bar donekle ublažiti posljedice ovakvih politika", navodi ona u odgovoru za RSE.
Evropski akt o medijskim slobodama stupio je na snagu u maju, ali se u zemljama EU primenjuje u potpunosti od avgusta.
Ovaj akt predviđa veću zaštitu novinara i medija u EU, između ostalog, zaštitu medija od neprimerenog političkog uplitanja.
Između ostalog, propis zahteva da se objave ime i kontakt podaci direktnih i indirektnih vlasnika koji imaju mogućnost da utiču na poslovanje i donošenje odluka u medijima, a države EU treba da razviju baze podataka o vlasništvu nad medijima.
Bavčić navodi da se organizacija za koju radi zalaže da se standardi iz ovog akta primene i na Srbiju tako što će se napredak Srbije u pravcu smanjivanja pritisaka na medije usloviti "finansijskom podrškom državnih projekata".
U protekla dva meseca u Srbiji je zabeleženo više od 30 fizičkih napada na novinare i zaposlene u medijima od strane političkih aktivista i organa za sprovođenje zakona, tokom izveštavanja o antivladinim protestima.
Da li se medijski razvoj situacije u Srbiji mogao očekivati?
Maja Sever kaže da "procureli snimak" u Srbiji ukazuje na ono na šta je ova federacija mesecima upozoravala.
"Ovo je dovelo do tačke u kojoj strahujemo da će Aleksandar Vučić i vlast uplitati se i određivati uređivačku politiku medija koji su i u privatnom vlasništvu", rekla je predsednica Evropske federacije novinara.
Ena Bavčić ocenjuje da je ovaj slučaj "zabrinjavajuć".
"(On) pokazuje tamnu stranu privatizacije medija, gdje korporativni vlasnici bez kažnjivosti otvoreno sarađuju sa vlastima u represiji, zbog čisto ličnih motiva", smatra ona.
Predsednik Srbije je u više navrata u TV nastupima spominjao i kritikovao rad televizija "N1" i "Nova S" optužujući ih da iznose neistine o vlasti.
Nakon što je objavljen audio snimak u kom direktor Telekom Srbija, sa direktorom konkurentske kompanije "United Group" Sten Milerom razgovara o smeni direktorke u svojoj firmi, Vučić je negirao za TV Pink da, preko direktora Telekoma, želi da ugasi televizije N1 i Nova S.
"Da sam želeo da ih ugasim bilo kada, ugasili bismo ih. Nisam želeo jer bih sebe smatrao nesposobnim za bilo šta, ako nisam u stanju da pobedim njihove laži", kazao je Vučić.
Maja Sever ocenjuje da ovom izjavom Vučić "svaki dan pokazuje pomicanje granica što on može i što su mu se dozvoljava raditi".
U kompaniji "United Group" je ove godine došlo do više promena, koje su u javnosti izazvale bojazan da će doći do smanjivanja medijskih sloboda jer su televizije N1 i Nova S među retkim medijima koje kritički izveštavaju o vlasti u Srbiji.
U februaru je "United Group" prodao SBB, jedan od vodećih kablovskih i internet provajdera, kompaniji "e&PPF Telecom Group".
Total TV, program za dijasporu i prava na prenos sportskih događaja, prodati su kompaniji "Telekom".
Došlo je i do kadrovskih promena u vrhu kompanije. Između ostalih, smenjen je u junu sa mesta predsednika Savetodavnog odbora kompanije Dragan Šolak, jedan od osnivača "United Group", koga je vlast optuživala da je blizak opozicionom lideru Draganu Đilasu i da preko medija želi da "sruši vlast" u Srbiji.
Uređivačka nezavisnost u riziku u Hrvatskoj
Predsednica Evropske federacije novinara kaže da Srbija nije usamljena kada je reč o problemu medijskih sloboda.
"Vlade i u EU zemljama pronalaze način da se povežu sa vlasnicima medija, da vlasnici medija ovise o njihovom ili sufinansiranju ili nekakvim zajedničkim projektima ili dozvolama za frekvencije (za televiziju i radio) i tako ih drže pod kontrolom", navodi Maja Server.
Ona navodi i da u Hrvatskoj postoje izazovi jer Vlada pomaže distribuciju štampe.
"Mi to pozdravljamo jer znamo da ako dođe do obustave, naše koleginice i kolege će biti ugroženi, ali mi smo zahtevali da, ako će se država uplitati u distribuciju tiska i podržati je finansijski, da mora zagarantirati nekim mehanizmima zaštitu uređivačke neovisnosti. To se nažalost nije dogodilo", navodi ona.
Sever ističe da je premijer Mađarske Viktor Orban "osmislio model" kojim se mediji zarobljavaju.
"To nije ekskluzivitet Srbije i Aleksandra Vučića", kaže ona dodajući da je Orban uspeo da kontroliše medije povezanošću sa vlasnicima medija koji "zarobljavaju medije i guše novinarsku slobodu i za uslugu dobijaju nešto od vlasti".
'Gušenje medija' u Mađarskoj, pritisci rastu u Slovačkoj
Vlada premijera Mađarske Viktora Orbana optužena je u aprilu da je provladinim medijima nezakonito dodelila više od milijardu evra subvencija.
U maju više od 90 glavnih urednika i izdavača iz cele Evrope potpisalo je saopštenje u kom pozivaju EU da preduzme mere povodom predloženog zakona u Mađarskoj, prenosi list Gardijan (The Guardian).
Naime, Orbanova stranka Fides predložila je zakon koji bi omogućio Vladi da prati, kažnjava i potencijalno zabranjuje organizacije koje primaju bilo kakvu vrstu stranog finansiranja, uključujući donacije ili grantove EU.
Novinar iz Budimpešte Gabor Bodiš za Radio Slobodna Evropa (RSE) navodi da je partija Viktora Orbana počela da kontroliše medije od kada je došla na vlast 2010.
"Kada su došli na vlast, stavili su pod kontrolu javne servise. Samo Orbanova propaganda može da se emituje na tim servisima", kaže on.
Dalja kontrola sprovodila se, kako navodi Bodiš, "kupovinom delova komercijalnih televizija".
Bodiš je spomenuo i slučaj iz 2024. kada je, na sličan način kao u Srbiji, procureo snimak ranijeg razgovora iz kog se može zaključiti da je jedan od ministara u Vladi Viktora Orbana tražio smenu rukovodstva privatne televizije RTL.
"On (ministar) je zahtevao da se otpusti generalni direktor koji nije bio Mađar, nego iz zapadne Evrope. I oni su popustili i smenili čoveka", rekao je on.
Bodiš ocenjuje da su u Mađarskoj, sem malih izuzetaka, svi veliki mediji pod kontrolom vlasti i oni "emituju totalnu propagandu".
"Tu nema drugačijeg mišljenja", kaže on.
"Reporteri bez granica" procenjuju da su kupovine medija u Mađarskoj od strane oligarha bliskih vlasti dali Orbanovoj stranci kontrolu nad oko 80 odsto mađarskog medijskog tržišta, objavio je AP 2024.
Slovačka na 'mađarskom putu'
Ena Bavčić, iz Evropskog centra za slobodu štampe i medija, ocenjuje da se "Slovačka na neki način kreće putem Mađarske".
"Prošle godine su spojili radio i televizijski javni servis, te postavili čovjeka bliskog Ficovoj vlasti (Robert Fico, premijer Slovačke)", kaže ona.
Bavčić dodaje da su primetni i pritisci na privatne medije u ovoj zemlji, pre svega na TV Markiza koja u Slovačkoj radi od 1996.
"TV Markiza je pod pritiscima otkako je formirana trenutna vlast. Odmah nakon izbora u 2023, Fico je optužio Markizu da je dio 'neprijateljskih medija', a već u decembru je šef vijesti ove medijske kuće bio smijenjen", kaže ona.
Ona dodaje da ova televizija "i dalje prolazi kroz internu krizu i smanjenje broja oglašivača".
Evropski akt o slobodi medija trebalo bi, prema njenim rečima, da bar ublaži posledice ovakvih politika jer donosi novi skup pravila za zaštitu pluralizma i nezavisnosti medija.
Do donošenja ovog akta, regulativa u sferi medija je bila na državama članicama EU.
