Viši sud u Beogradu oslobodio je bivšeg komandanta Drinskog korpusa Vojske Republike Srpske (VRS) Milenka Živanovića optužbi za ratni zločin protiv civilnog stanovništva u Srebrenici jula 1995. godine.
Sud je 1. jula Živanoviću izrekao prvostepenu presudu, i oslobodio ga optužbi da je naredio prisilno preseljenje bošnjačkog stanovništva iz zaštićene zone Srebrenica.
Sutkinja je u obrazloženju presude navela da je Živanović, kao komandant, izdavao zadatke Drinskom korpusu, ali da nijedan od ovih zadataka nije bio usmeren na prisilno iseljavanje civila, već "na borbene zadatke protiv jedinica suprotstavljene strane u oružanom sukobu".
Tužilaštvo, koje je u predmetu protiv Živanovića tražilo pet godina zatvora, što je zakonski minimum, najavilo je žalbu na presudu.
Jedinice Vojske RS su u napadu na Srebrenicu, koja je bila zaštićena zona Ujedinjenih nacija, u julu 1995. godine počinile genocid ubivši više od 8.000 Bošnjaka.
Tokom sudskog procesa u Srbiji Milenko Živanović se branio sa slobode.
Nakon izricanja presude nije želeo da govori za medije.
Za šta je Živanović bio optužen?
Optužnica Tužilaštva za ratne zločine Srbije je Živanovića teretila da je novembra 1992. godine doneo odluku za dalje dejstvo koju je uputio komandi Zvorničke lake pešadijske brigade, a u kojoj se pored ostalog navodi - "neprijatelju nanositi što veće gubitke, iznurivati ga, razbijati i prisiliti na predaju, a muslimansko stanovništvo prisiliti da napusti prostor Cerske, Žepa, Srebrenica i Goražde".
Po drugoj tački optužnice, Živanović je marta 1995. izdao zapovest kojom je, između ostalog, naredio da "svakodnevnim planskim i osmišljenim borbenim aktivnostima treba stvoriti uslove totalne nesigurnosti, nepodnošljivosti i besperspektivnosti daljeg opstanka i života meštana u Srebrenici i Žepi".
Treća tačka optužnice teretila ga je da je 12. jula 1995. godine izdao naređenje "da se obezbede autobusi za evakuaciju iz enklave Srebrenica i molio Glavni štab VRS da odobri korišćenje goriva za potrebe 50 autobusa koji će biti angažovani".
Prema četvrtoj tački, Živanović je 13. jula 1995. godine izdao upozorenje, u kojem je naveo ultimatum Bošnjacima u Žepi da će se borbena dejstva nastaviti "ukoliko ne prihvate naše uslove za iseljenje".
'Tužilaštvo nije uradilo svoj posao'
Jovana Kolarić iz nevladinog Fonda za humanitarno pravo rekla je za Radio Slobodna Evropa nakon izricanja presude da Tužilaštvo sudu nije ponudilo adekvatne dokaze za tvrdnje na kojima je zasnovalo optužnicu.
"Osim naređenja i odluka koje je donosio Živanović, odnosno njegovih potpisa na tim naređenjima i odlukama, Tužilaštvo nije ponudilo, niti izvodilo dokaze kojima bi opisalo i pokazalo šta se zaista dešavalo i šta su bile posledice tih naređenja, dok je sud zapravo prihvatio gotovo sve dokaze i svedoke odbrane", rekla je ona.
"Takođe, Tužilaštvo je u završnoj reči tražilo kaznu zatvora u trajanju od pet godina, čime zapravo pokazalo da ne veruje u sopstvenu optužnicu budući da je to minimalna kazna za ovo krivično delo", dodala je Jovana Kolarić.
Optužnica i u Bosni i Hercegovini
Tužilaštvo za ratne zločine Srbije je optužnicu protiv Živanovića podiglo u decembru 2021, svega dve nedelje nakon što ga je Tužilaštvo Bosne i Hercegovine (BiH) optužilo za zločin protiv čovečnosti na području Srebrenice i Žepe.
"Nije postojala saradnja dva tužilaštva nego je Tužilaštvo (Srbije), kako to često biva u srebreničkim predmetima, pokušalo da spreči da dođe do toga da se ustupi predmet (iz BiH) gde se Živanoviću stavaljaju na teret i druge radnje, čak i radnje ubistva", rekla je Jovana Kolarić.
Optužnica BiH tereti ga da je "od marta 1995. pa do sredine jula te godine, u više navrata, izvršio blokiranje zaštićene zone Srebrenica, sprečavao snabdijevanje, kao i naredio artiljerijske napade na civilno stanovništvo i ciljeve na području Srebrenice kako bi se stvorili nepodnošljivi životni uslovi i civilno stanovništvo prisilio da napusti svoje domove i imovinu".
Tereti se i da je vršio mobilizaciju vozila sa ciljem prisilnog progona civilnog stanovništva sa područja Srebrenice, kao i transporta zarobljenih muškaraca i dečaka koji su prisilno odvojeni radi zarobljavanja i ubijanja.
Iako su međunarodni i regionalni sudovi zločin u Srebrenici kvalifikovali kao genocid ili zločin protiv čovečnosti, Tužilaštvo Srbije je Živanovića optužilo za ratni zločin protiv civilnog stanovništva, uz obrazloženje da je "dokazivanje posebne namere potrebne za genocid teško".
Vlast u Srbiji ne priznaje da je u julu 1995. u Srebrenici počinjen genocid, a Živanović je jedan u nizu onih koji nisu dostupni pravosuđu BiH jer Srbija ne izručuje svoje državljane u postupcima za ratne zločine.
Pred Višim sudom u Beogradu vodi se još jedan postupak vezan za Srebrenicu.
Suđenje za ubistvo 1.313 bošnjačkih civila u Kravici, koje je počelo krajem 2016, je nakon više od osam godina i dalje u fazi dokaznog postupka.
Tužilaštvo osmoricu pripadnika Specijalne brigade policije RS takođe tereti za ratni zločin protiv civilnog stanovništva, iako su sudovi u BiH i Hagu za isto delo doneli presude o genocidu ili zločinu protiv čovečnosti.
Svi okrivljeni se brane sa slobode.
