Okrugla, sedamdeset peta godišnjica velikih demonstracija protiv sklopljenog Trojnog pakta tadašnjeg jugoslovenskog vrha sa Hitlerom, u Srbiji je uglavnom prećutana ili je obeležena sporadičnim tekstovima u kojima se, kao i prethodnih godina, dovodi u pitanje ranija istorijska ocena ovog događaja kao slobodarskog čina tadašnjih jugoslovenskih naroda.
Tragom jedne rečenice svrgnutog kneza Pavla „Jadni Srbi, šta će biti sa njima“, ponavljaju se teze o tome da bi pakt sa Hitlerom sprečio stradanje srpskog narod, pa čak i očuvao Jugoslaviju. O reviziji tog istorijskog događaja za RSE govori istoričar Srđan Milošević.
"Glavni razlog zašto se u Srbiji danas ćuti o 27. martu i zašto se ne obraća pažnja na jednu važnu godišnjicu jednog važnog događaja je činjenica da je kontiunitet sa tim duhom 27. marta koji je demonstriran 1941. godine predstavljao Narodnooslobodilački pokret – komunisti. To je u ovoj antikomunističkoj atmosferi dovelo do toga da taj datum ne bude obeležen. Međutim, ono što je činjenica – to bih podvukao - 27. mart ne pripada samo komunistima. Oni su bili jedna od političkih grupacija koja se priključila i u budućnosti ponela taj duh, ali tog datuma je na ulice Beograda i drugih gradova Jugoslavije izašao narod koji je baštinio slobodarske tradicije i pokazao svoje antifašističko opredeljenje."
RSE: Da li je vama kao istoričaru išta sporno u načinu na koji je 27. mart obeležavan i šta je značio do vremena rastura Jugoslavije i talasa antikomunizma?
Milošević: To je pitanje koje sadrži kompleksniju elaboraciju. Nisam siguran da postoji nešto sporno. Ali je recimo činjenica da je Koministička partija kasnije kao partija na vlasti tu kulturu sećanja monopolisala. U tom smislu, postoji nešto „sporno“. S druge strane,Komunistička partija Jugoslavije, koja je organizovala Narodnooslobodilački pokret,zaista je bila nosilac duha 27. marta kroz te četiri strašne ratne godine. Doduše, bilo je, uslovno rečeno, nekih preterivanja, poput brisanja određenih istorijskih činjenica, ali nije učinjeno ništa dramatično.
"Jadni Srbi"
RSE: U retkim tekstovima koji su se pojavili povodom ove godišnjice, ističe se posebno rečenica kneza Pavla:”Jadni Srbi, šta će biti sa niima?” I onda se sugeriše da bi sudbina tadašnje Jugoslavije, srpskog naroda posebno, da se održao pakt sa Hitlerom, bila drugačija. Da li takav diskursmože da se objasni i arastajućim fašizmom u savremenoj Srbiji a ne samoantikomunizmom?
Milošević: Mislim da je to izraz nacionalne, zapravo nacionalističke patetike. “Jadni Srbi” su bili i 1914. godine, pa je Vlada odbila sramni ultimatum. Bili su “jadni Srbi” i 1804. godine, pa izlaza nije bilo, nego da se pokrene ustanak. U Prvom svetskom ratu je stradala trećina stanovništva, pa niko ne proglašava Pašića za avanturistu i budalu zato što je odbio da prihvati jedan ponižavajući ultimatum. Ako bismo sledili neke druge primere u Evropi, u okruženju videli bismo da, i da je Jugoslavija ostala pri Trojnom paktu to ne bi bio izbor koji ne obećava nikakvu naročitu budućnost. I to je tadašnjim inteletualcima i delu političara bilo jasno. Činjenica je da se narod opredelio da tog 27. marta pokaže svoje slobodarsko, antifašističko opredeljenje.
RSE: Zar nije apsurdno da se toliko godina nakon tog događaja, dovodi u pitanje antifašističko opredeljenje koja se smatra najslavnijim delom novije istorije Srbije i Jugoslavije?
Milošević: Sve zavisi od stajne tačke sa koje se taj istorijski period posmatra. Sa stanivišta navodnog nacionalnog dušebrižništva, to nije pogrešno. Po mom dubokom uverenju ne radi se o tome da li su žrtve bile opravdane ili ne, jer je to i morbidno uspostavljanje nekakvih ravnoteža..Suština je u tome da su te žrtve bile zaista velike, da su pale sa najuzvišenijim ciljem a to je sloboda, borba protiv poretka koji je bio monstruozan u svakom svom segmentu. I upravo danas, sa stanovišta tog poznatog ishoda (znamo šta je bio fašizam, znamo šta je bio Treći Rajh) te žrtve zaslužuju daleko veće poštovanje. A ne da budu tretirane kao uzaludne ili kao nekakvi avanturisti ili kao ljudi koji nisu znali šta rade i u šta se upuštaju. Njihovom izboru je istorija dala za pravo.