Ministarka energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović izjavila je u petak da se tokom noći ili sledeće sedmice može očekivati odgovor Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAK) Ministarstva finansija SAD u vezi sa izdavanjem operativne licence Naftnoj industriji Srbije (NIS).
"Nastavljaju se intenzivni diplomatski razgovori. U kontaktu sa američkom administracijom smo na dnevnom nivou", kazala je ona nakon sastanka Stalnog radnog tela Organizacije za nacionalnu strategiju za krizne situacije u naftnom sektoru 28. novembra.
NIS je pod sankcijama Sjedinjenih Američkih Država zbog ruskog udela u vlasništvu.
Kompanija je 19. novembra saopštila da je tražila od Sjedinjenih Država novu licencu za rad dok traju pregovori između akcionara i zainteresovanih strana o promeni vlasničke strukture.
NIS se već suočio sa nedostatkom sirove nafte za preradu zbog čega je Rafinerija u Pančevu, nadomak Beograda, počela pripreme za obustavu rada.
Đedović Handanović je navela da će Rafinerija ostati u "režimu tople cirkulacije" do utorka, 2. decembra, čekajući odgovor administracije SAD, prenosi Beta.
"Ukoliko on bude pozitivan, već 15. decembra će moći da prvi dizel izbaci iz svoje proizvodnje, što se uklapa u dosadašnje planove i NIS-ove rezerve", rekla je Đedović Handanović.
Na sasatanku Stalnog radnog tela se, kao je rekla, razgovaralo i o planu uvoza za decembar drugih naftnih kompanija.
"Plan je da se za sada uveze 133.000 tona naftnih derivata u decembru, od toga 103.000 tona dizela i 26.000 tona benzina", kazala je i ocenila je da je to znatno veći uvoz u odnosu na prošlu godinu i na ranije mesece.
Đedović Handanović je kazala i da naftnih derivata ima dovoljno.
"Ukoliko bude potrebno na tržištu će biti plasiran i deo obaveznih, državnih rezervi koje su pune i što se tiče dizela, benzina i mazuta", istakla je.
Po njenim rečima, promet naftnim derivatima u maloprodaji je ostao isti, što je znak da građani ne prave zalihe i naglasila da ne treba da ih prave.
Američke sankcije NIS-u stupile su na snagu 9. oktobra nakon više odlaganja a za njihovo uklanjanje traži se izlazak ruskog vlasništva.
Vlasnička struktura NIS-a je više puta menjana, ali je kompanija i dalje u većinskom ruskom vlasništvu sa 56,15 odsto.
Vlasti Srbije, prema izjavama zvaničnika, žele po svaku cenu da izbegnu nacionalizaciju NIS-a, čiji je udeo od 51 posto država Srbija prodala 2008. ruskoj državnoj firmi Gasprom Njeft po ceni od 400 miliona evra, bez tendera.
Cilj sankcija SAD usmerenih na ruski energetski sektor, pod kojima se našla najveća naftna kompanija u Srbiji je da onemogući Rusiji da dalje finansira invaziju Ukrajine.
Za stav da se ne pridruže sankcijama Zapada protiv Rusije, vlasti u Beogradu koristile su kao argument, između ostalog, i zavisnost Srbije od ruskih energenata.
