Policija od jutra 30. juna uklanja barikade u Beogradu i drugim gradovima Srbije, koje su demonstranti počeli da postavljaju veče pre na desetinama saobraćajnica, kao vid "građanske neposlušnosti".
Barikade na putevima se postavljaju spontano, u organizaciji neformalnih zborova građana - na poziv studenata koji proteklih sedam meseci blokiraju desetine fakulteta širom Srbije i predvode masovne proteste.
Blokadama, kako navode, traže da vlast raspiše vanredne izbore i da se puste na slobodu svi demonstranti, uhapšeni u incidentima nakon masovnog studentskog protesta 28. juna u Beogradu.
Demonstranti insistiraju da je reč o "nenasilnim akcijama".
Početak policijske akcije "razbijanja" barikada u Beogradu obeležila su hapšenja - uz optužbe studenata u blokadi da je policija upotrebila prekomernu silu prema demonstrantima.
Policija je na optužbe odgovorila da su postupali "visoko profesionalno".
Desetine policajaca pod maskama na barikadama
Desetine policajaca pod maskama uklanjaju barikade sa puta, dok im više stotina demonstranata ne pruža otpor i podiže ruke uvis - uz insistiranje da je njihovo okupljanje mirno.
To je slika sa jedne od blokada u beogradskoj opštini Zemun, koja je postavljena 30. juna nešto posle podneva.
Akciji policije, u kojoj su sa kolovoza uklanjali kontejnere, ograde i cigle, prethodio je poziv građanima da se sklone sa blokade.
Građani su se premestili na trotoar, pevajući himnu Srbije, sa rukama podignutim uvis, dok je policija išla ka njima.
Dok ih je policija potiskivala ka trotoaru, uzvikivali su "pustite studente", aludirajući na policijska hapšenja nakon studentskog protesta 28. juna.
Zemunska blokada je među nekoliko onih koje su postavljene u Beogradu, nakon policijske akcije 30. juna u ranim jutarnjim satima.
Tada su jake policijske snage "razbile" sve barikade po gradu, uz tvrdnju da je saobraćaj u Beogradu može "normalno da funkcioniše".
Međutim, demonstranti se spontano okupljaju na više lokacija u Beogradu u drugim gradovima i blokiraju saobraćaj - dok ne stigne policija koja sklanja barikade sa puta.
Jedna od blokada na kojoj je policija intervenisala, bila je i u centru Beograda, u naselju Dorćol.
Nepoznat broj privedenih
U prvom saopštenju policije, objavljenom u ranim jutarnjim satima 30. juna, ne navodi se broj privedenih u akciji uklanjanja barikada.
Sa druge strane, studenti u blokadi, objavili su da je 30. juna tokom jutra privedeno 29 njihovih kolega.
Na nalozima studenata u blokadi, objavljeni su snimci hapšenja i razbijanja pojedinih barikada - uz ocenu da je "narod pretučen i lišen slobode", te da "policija krije identitet i bije svoj narod".
Snimci hapšenja, uz primenu policijske sile, objavljeni su sa blokada kod Pravnog fakulteta u centru Beograda, kao i u Ulici vojvode Stepe u beogradskom naselju Voždovac.
Na jednom od snimaka, objavljenom na društvenim mrežama, vidi se da su se policijska vozila zaletela na demonstrante u Ulici vojvode Stepe, dok demonstranti beže sa kolovoza.
Opozicione stranke su policijske akcije i hapšenja opisale kao "nedopustiv čin zastrašivanja".
MUP, sa druge strane, tvrdi da je policija privodila zbog napada i vređanja policije i remećenja javnog reda i mira.
Poziv da se nastave blokade
Studenti u blokadi su, putem društvenih mreža, pozvali građane da nastave sa "građanskom neposlušnošću" i da blokiraju ulice širom Srbije.
Blokade će, kako navode, trajati do ispunjenja zahteva - odnosno raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora i oslobađanja uhapšenih nakon studentskog protesta 28. juna.
Treći zahtev je uklanjanje kampa kojeg su u centru Beograda pre više meseci postavili protivnici studentskih blokada.
'Nema ih dovoljno da razbiju blokade'
Uz poziv na "neposlušnost", građanima su poručili da se, u slučaju dolaska policije sa opremom za razbijanje demonstracija, sklone sa blokada "mirno i bez panike".
"A nakon njihovog odlaska, ponovo možete uspostaviti neki vid okupljanja i blokade...Nema ih dovoljno (Žandarmerije) da koordinisano razbiju sve lokacije blokade", navedeno je na sajtu Studentske blokade.
Na tom sajtu je prethodno objavljen spisak sa oko 50 blokiranih lokacija tokom noći 29. juna - uključujući centralne saobraćajnice i mostove u Beogradu.
Na spisku je bilo još dvadesetak gradova širom Srbije u kojima je bila postavljena bar jedna barikada - od Subotice, preko Novog Sada, Zrenjanina, Čačka, Užica, Kragujevca, Niša.
Demonstranti su na puteve dovlačili kontejnere, gume, metalne ograde ili su parkirali svoja vozila. Neki su postavljali i šatore.
Od novembra 2024. u Srbiji traju masovni protesti, predvođeni studentima u blokadi.
Stotine hiljada ljudi od početka protesta na ulicama zahtevaju odgovornost vlasti zbog pogibije 16 ljudi u nesreći u Novom Sadu.
Vučić blokade opisuje kao 'terorističko delovanje'
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je blokade opisao kao "terorističko delovanje".
Nakon policijske akcije 30. juna, naveo je da je država "uradila svoj posao" i da će ga raditi svakog dana.
Ocenio je da su blokade tokom jutra prekinute "uz minimalnu upotrebu sile od strane policije", i da su policijski službenici reagovali "apsolutno profesionalno".
Odbacio je tvrdnje da je policija bila nasilna, navodeći da su to "gnusne laži i besmislice".
Demonstrante koji su postavljali barikade nazvao je "huliganima i batinašima", optužujući ih da je "sve što rade zločin protiv sopstvene zemlje, mnogo veći od krivičnog dela koje je propisano i za koje će da odgovaraju".
Izneo je podatak da je 26 osoba privedeno, a 136 legitimisano.
Predsednik vladajuće Srpske napredne stranke Miloš Vučević ocenio je da "nema ništa" od ispunjenja zahteva demonstranata za raspisivanjem vanrednih izbora.
On tvrdi da je na blokadama tokom noći 29. juna "u maksimumu bilo 16.000 ljudi koji su maltretirali 6,5 miliona stanovnika Srbije".
"Maltretiralo ih da ne mogu normalno da se kreću, da ne mogu da putuju, da se druže, da imaju normalno nedeljno veče. Oni verovatno nemaju šta da ponude osim nastavka gluposti i nasilja",naveo je Vučević.
Kako studenti opisuju 'građansku neposlušnost'?
Na Instagram stranici studenata koji blokiraju beogradski Poljoprivredni fakultet, 29. juna uveče objavljen je vodič za "građansku neposlušnost" do ispunjenja zahteva.
Kako kažu, građanska neposlušnost podrazumeva blokiranje raskrsnica, krečenje stranačkih prostorija, lepljenje stikera i plakata, te usporavanje saobraćaja vožnjom bicikala i džogiranjem ulicama u grupama.
Pozvali su građane i na "zatrpavanje mejlova i poštanskih sandučića institucija koje ne rade kako valja", te na "neplaćanje računa do poslednjeg trenutka" i "plaćanje računa u delovima".
U građansku neposlušnost ubrajaju i simultano podizanje novca sa bankomata, kolaps fiskalnog sistema, te plaćanje u sitnim apoenima.
Od poslanika opozicije, studenti u blokadi su zatražili da bojkotuju rad Skupštine.
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić je to opisala kao "besmisleno", ocenjujući da bi "odgovorno" od stranaka opozicije bilo da "svoje mandate zadrže, da svoje glasače poslušaju i da se bore u institucijama".
Izjavila je da će izbori najverovatnije biti krajem 2026. godine i pozvala na "očuvanje institucija".
Na studentskom protestu poručeno da vlast smatraju 'nelegitimnom'
Blokadama puteva prethodio je veliki studentski protest na trgu Slavija u Beogradu - gde su se desetine hiljada građana okupile na verski i državni praznik Vidovdan 28. juna.
Na kraju protesta je poručeno da studenti i građani traže vanredne izbore i da je trenutna vlast "nelegitimna".
Studenti u blokadi su, po završetku protesta, građanima dali "zeleno svetlo" za "građansku neposlušnost".
Ključni zahtev protesta, pored raspisivanja izbora, bio je i da policija prekine skup u centru Beograda, u Pionirskom parku i kod Skupštine Srbije - gde mesecima kampuju protivnici studentskih protesta, koji sebe nazivaju "studentima koji žele da uče".
Za ispunjenje oba zahteva, vlastima je bio dat rok do kraja studentskog skupa - do 28. juna u 21 čas.
Predsednik Srbije im je pre protesta poručio da "ultimatum nije prihvaćen".
A nakon zvaničnog završetka studentskog protesta, došlo je do incidenata u centru grada i okršaja policije sa delom demonstranata.
Uhapšeno je više desetina demonstranata.
Dok državni zvaničnici tvrde da je policija postupala profesionalno i da je napadnuta od strane demonstanata, studenti u blokadi su optužili policiju za brutalnost, represiju i primenu prekomerne sile.
Studenti u blokadi, opozicione partije i brojne nevladine organizacije osudili su hapšenja, sa zahtevom da svi privedeni nakon incidenata budu pušteni na slobodu.
Talas protesta u državi pokrenuo je pad nadstrešnice rekonstruisane Železničke stanice u Novom Sadu, gde je poginulo 16, a teško povređena jedna osoba.
Protesti su postali su simbol šireg nezadovoljstva vladavinom prava u Srbiji - uz pitanje da li su do nesreće u Novom Sadu doveli nemar i korupcija sistema.
