Na beogradski aerodorom sleteo je u ponedeljak avion Croatia airlines iz Dubrovnika. Pre tri dana JAT je počeo takođe sa letovima Beograd-Dubrovnik, tako da je između dva grada uspostavljen avio-saobraćaj posle punih 20 godina prekida.
“Bilo je ljepo. Bila je jedna obitelj sa djetetom. Let je bio miran. Popili smo po čašu šampanjca... Bilo je kratko vrijeme, nije se moglo ništa puno ni vidjeti”, kazao je pilot Miljenko Radić o prvom letu Dubrovnik-Beograd.
Na beogradskom aerodoromu Nikola Tesla je bilo svečano. Prvi avion iz Dubrovnika dočekao je sa novinarima i ambasador Hrvatske u Beogradu Željko Kuprešanin.
“Smatram da su i Croatia Airlines i JAT uspeli prepoznati potrebe i želje građana Srbije za odlazak na Jadran i za posjet Dubrovniku. Ja vjerujem da će ova prva destinacija koja je već profunkcionirala uskoro biti otvorena i za druge destinacije u Hrvatskoj”, poručio je Kuprešanin.
Srećko Šimonović direktor Croatia airlinesa prokomentarisao je neke euforične najave obnavljanja vazdušnog mosta između Beograda i Dubrovnika.
“Ovo nije povijest. Čitali smo u novinama "Povijesno vraćanje", "Povijesna priča"... Ne. Ovo je, gospodo, realnost, ovo je gospodarski trenutak. Politika je samo napravila okvir, ona je dala da se napravi bilateralni sporazum između naše dvije države koji je omogućio da letimo. Veseli me da će veliki dio putnika ponovo doći, kako u Beograd, tako i u Dubrovnik”, kazao je Šimonvić.
Direktor Aerodroma Nikola Tesla Velimir Radosavljević svoje obraćanje gostima završio je nešto emotivnijim rečima.
“Putnicima želimo jedno veliko zadovoljstvo koji će leteti na ovoj liniji radi ostvarivanja nekih novih, a meni se čini i podsećanja na neke stare ljubavi”, rekao je on.
Trpković: Imala sam dva grada
Poslednji let iz Beograda za Dubrovnik bio je 6.avgusta 1991. godine kada je ovaj hrvatski grad počeo da živi svoju višemesečnu tragediju. Umesto turista, susedi su počeli da šalju bombe.
Dubrovnik
Među prvim žrtvama je bio poznati pesnik Milan Milišić, suprug slikarke Jelene Trpković koja sada živi u Beogradu. Ona se za RSE priseća svojih putovanja od Beograda do Dubrovnika i nazad u ratno i predratno vreme. Pre rata, kaže, živeti u dva grada, skoknuti na jedan dan iz jednog u drugi, bilo je sasvim moguće.
“Da, ja sam živela pola godine u Beogradu, pola godine u Dubrovniku. Imala sam dva grada. Ujutro bih bila u avionu, uveče ponovo kod kuće u Beogradu."
RSE: Kad ste poslednji put bili u Dubrovniku?
Trpković: Pre dve godine.
RSE: A kako ste putovali svih ovih godina, u vreme rata?
Trpković: Samo podmornicom nisam išla. Mogu vam reći kako sam odlazila iz Dubrovnika 1991. godine. Bilo je to, mislim, poslednjom Liburnijom. Zatim sam išla sam preko Ljubljane, Mađarske... Jednom sam bila na Ćilipima kada smo se osećali kao glineni golubovi, jer je aerodorom mogao biti svaki čas bombardovan kao koji trenutak pre...
RSE: Opišite nam vaš najduži put?
Trpković: Bilo je to ovako - avionom Dubrovnik - Zagreb, ali se nije tada moglo preko Krajine, išli smo preko Istre. Onda iz Zagreba autobusom do Mađarske, Rumunije, Bugarske, Makedonije, pa odatle u Beograd. Prešla sam celi Balkan da bih došla do Beograda. Trajalo je nekoliko dana.
Naša sagovornica sada opet može do Dubrovnika za 45 minuta, najviše sat vremena. Da li će koristiti ponovo ovaj najkraci put, nije sigurna. Pokušaće i oktobru kada planira ponovo za Dubrovnik. Kaže, sada je sve drugačije.
“Mislim da će ovo biti ekskluzivna linija i bojim se da neće biti dugotrajna. Ja još mogu da zamislim da će neko iz Srbije hteti u Dubrovnik, ali ne i ko bi, osim poslovnih ljudi, hteo iz Dubrovnika doći u Beograd. To neće biti, kao što je nekad bilo, masovno sredstvo prevoza nama koji smo putovali,malte ne, jedanput mesečno na toj relaciji.”
Kako su Beograđani reagovali na ovu vest? Zabeležio je Radovan Borović:
“Bilo je ljepo. Bila je jedna obitelj sa djetetom. Let je bio miran. Popili smo po čašu šampanjca... Bilo je kratko vrijeme, nije se moglo ništa puno ni vidjeti”, kazao je pilot Miljenko Radić o prvom letu Dubrovnik-Beograd.
Na beogradskom aerodoromu Nikola Tesla je bilo svečano. Prvi avion iz Dubrovnika dočekao je sa novinarima i ambasador Hrvatske u Beogradu Željko Kuprešanin.
“Smatram da su i Croatia Airlines i JAT uspeli prepoznati potrebe i želje građana Srbije za odlazak na Jadran i za posjet Dubrovniku. Ja vjerujem da će ova prva destinacija koja je već profunkcionirala uskoro biti otvorena i za druge destinacije u Hrvatskoj”, poručio je Kuprešanin.
Šimović: Ovo nije povijest. Čitali smo u novinama "Povijesno vraćanje", "Povijesna priča"... Ne. Ovo je, gospodo, realnost, ovo je gospodarski trenutak.
“Ovo nije povijest. Čitali smo u novinama "Povijesno vraćanje", "Povijesna priča"... Ne. Ovo je, gospodo, realnost, ovo je gospodarski trenutak. Politika je samo napravila okvir, ona je dala da se napravi bilateralni sporazum između naše dvije države koji je omogućio da letimo. Veseli me da će veliki dio putnika ponovo doći, kako u Beograd, tako i u Dubrovnik”, kazao je Šimonvić.
Direktor Aerodroma Nikola Tesla Velimir Radosavljević svoje obraćanje gostima završio je nešto emotivnijim rečima.
“Putnicima želimo jedno veliko zadovoljstvo koji će leteti na ovoj liniji radi ostvarivanja nekih novih, a meni se čini i podsećanja na neke stare ljubavi”, rekao je on.
Trpković: Imala sam dva grada
Poslednji let iz Beograda za Dubrovnik bio je 6.avgusta 1991. godine kada je ovaj hrvatski grad počeo da živi svoju višemesečnu tragediju. Umesto turista, susedi su počeli da šalju bombe.
Među prvim žrtvama je bio poznati pesnik Milan Milišić, suprug slikarke Jelene Trpković koja sada živi u Beogradu. Ona se za RSE priseća svojih putovanja od Beograda do Dubrovnika i nazad u ratno i predratno vreme. Pre rata, kaže, živeti u dva grada, skoknuti na jedan dan iz jednog u drugi, bilo je sasvim moguće.
“Da, ja sam živela pola godine u Beogradu, pola godine u Dubrovniku. Imala sam dva grada. Ujutro bih bila u avionu, uveče ponovo kod kuće u Beogradu."
RSE: Kad ste poslednji put bili u Dubrovniku?
Trpković: Pre dve godine.
RSE: A kako ste putovali svih ovih godina, u vreme rata?
Trpković: Samo podmornicom nisam išla. Mogu vam reći kako sam odlazila iz Dubrovnika 1991. godine. Bilo je to, mislim, poslednjom Liburnijom. Zatim sam išla sam preko Ljubljane, Mađarske... Jednom sam bila na Ćilipima kada smo se osećali kao glineni golubovi, jer je aerodorom mogao biti svaki čas bombardovan kao koji trenutak pre...
RSE: Opišite nam vaš najduži put?
Trpković: Bilo je to ovako - avionom Dubrovnik - Zagreb, ali se nije tada moglo preko Krajine, išli smo preko Istre. Onda iz Zagreba autobusom do Mađarske, Rumunije, Bugarske, Makedonije, pa odatle u Beograd. Prešla sam celi Balkan da bih došla do Beograda. Trajalo je nekoliko dana.
Naša sagovornica sada opet može do Dubrovnika za 45 minuta, najviše sat vremena. Da li će koristiti ponovo ovaj najkraci put, nije sigurna. Pokušaće i oktobru kada planira ponovo za Dubrovnik. Kaže, sada je sve drugačije.
“Mislim da će ovo biti ekskluzivna linija i bojim se da neće biti dugotrajna. Ja još mogu da zamislim da će neko iz Srbije hteti u Dubrovnik, ali ne i ko bi, osim poslovnih ljudi, hteo iz Dubrovnika doći u Beograd. To neće biti, kao što je nekad bilo, masovno sredstvo prevoza nama koji smo putovali,malte ne, jedanput mesečno na toj relaciji.”
Kako su Beograđani reagovali na ovu vest? Zabeležio je Radovan Borović: