Četvoro poslanika Srpske radikalne stranke, opozicione nacionalističke partije, čijem se lideru Vojislavu Šešelju trenutno sudi u Hagu, uskoro bi moglo da ostane bez imuniteta kojih ih je do sada štitio od krivičnog gonjenja.
Takav predlog je nadležni Administrativni odbor uputio u Parlament, koji bi o tome sada trebalo da se izjasni. Rasprava o imunitetu poslanika, na površinu je izbacila dela za koja se terete – od korupcije do falsifikovanja službenih isprava, pa se sada postavlja i pitanje ko su ljudi koji građane Srbije predstavljaju u Parlamentu.
„Narodni poslanik koji se pozvao na imunitet, ne može biti pritvoren, niti se protiv njega može voditi krivični ili drugi postupak u kome se može izreći kazna zatvora, bez odobrenja Narodne skupštine“, glasi deo člana Ustava Srbije o imunitetu narodnih poslanika, koji bi trebalo da ih štiti samo od verbalnog delikta, ali im previše široko tumačenje tog člana, omogućava da se na imunitet pozovu i kada su optuženi za krivična dela.
To je Momčilu Duvnjaku, poslaniku Šešeljevih radikala, omogućilo da u Skupštini grada Kruševca fizički nasrne na kolegu iz druge partije i da za to, do sada, ne bude gonjen. Omogućilo mu je i da, do sada nekažnjeno, spreči radnike elektrodistribucije koji su došli da mu iseku struju.
Dugoročnog rešenja koje bi ograničilo mogućnost pozivanja na imunitet u takvim situacijama još nema. Ipak, na zahtev sudskih organa, nadležni Administrativni odbor predložio je da se za Duvnjaka i još tri člana Radikalne stranke ukine imunitet.
„Mi ćemo taj predlog uputiti Narodnoj Skupštini, a dalje je na njoj da raspravlja o odluci za ukidanje imuniteta“, rekao je predsednik Odbora, inače član vladajuće Demokratske stranke, Nenad Konstantinović.
Čelnici Srpske radikalne stranke, nisu bili zadovoljni takvom odlukom iako se njihovi članovi terete za ozbiljna krivična dela. Poslanica Radikala Vjerica Radeta, nezadovoljna je što su se među onima kojima su imuniteti oduzeti, našli samo članovi njene partije, što dovodi u vezu sa predstojećim izborima.
„Na Administrativnom odboru smo bili svedoci selektivne pravde... Skupštinska većina u tom Odboru je izabrala jedan broj zahteva nadležnih pravosudnih organa i ukinula imunitet nekim narodnim poslanicima“, kaže Radeta, dok u vladajućem DS-u takve optužbe odbacuju, uz objašnjenje da su se ostali poslanici koji su se pozivali na imunitet, njega sami i odrekli, te da zato nisu bili na dnevnom redu.
Čupić: Zašto bi se razlikovali od drugih građana
Osim kritika koje dolaze od političkih protivnika, zamerke ima i stručna javnost. Najoštrija se odnosi na odugovlačenje sa donošenjem odluke o predlogu ukidanja imuniteta, što je uzrokovalo da u pojedinim slučajevima dela zastare. Na pitanje zašto se toliko čekalo, Nenad Konstantinović iz nadležnog Odbora kaže:
„Mi smo u ovom sazivu vodili računa o tome da je u međuvremenu donet novi Zakon o Narodnoj Skupštini. Taj novi Zakon, upravo, po prvi put omogućava da se vode krivični postupci u odnosu na narodne poslanike u koliko se oni ne pozovu na imunitet, tako da je bilo potrebno vreme da u svakom pojedinačnom predmetu utvrdimo ko se pozvao na imunitet, a ko nije. Prema Ustavu Republike Srbije i prema Zakonu o Narodnoj Skupštini, ne teku rokovi kada je uspostavljen imunitet bilo kom narodnom poslaniku, tako da je veliko pitanje da li je nekone zastareo ili nije... O tome treba da vode računa sudovi, a mi postupamo po konkretnim zahtevima za ukidanje imuniteta“, rekao je Konstantinović.
Čedomir Čupić, foto: Saša Čolić
Pored Radikala Momčila Duvnjaka, predloženo je da imunitet bude ukinut i njegovim stranačkim kolegama - Draganu Aćimoviću, koji je optužen za falsifikovanje službene isprave, zatim Gordani Paunović-Milosavljević, optuženoj da je 2002. godine, kao lekar, zajedno sa još jednom doktorkom, od pacijenta uzela 250 evra za pružanje usluge, kao i poslaniku Momiru Markoviću, optuženom za zloupotrebu službenog položaja.
Krivična dela za koja se terete, otvaraju i pitanje kakve ljude političke partije šalju u Parlament, odnosno ko su ljudi koji u toj instituciji predstavljaju građane Srbije, smatra sociolog Čedomir Čupić, inače profesor na Beogradskom Fakultetu političkih nauka.
„Parlament je sveta institucija političkog života, najznačajnija institucija... Biti poslanik to je velika čast! Ako vi imate ljudi koji su na ivici kriminala, u njemu ili nekim nelegalnim radnjama, to govori o propasti jedne takve institucije, što govori o tome da niko ne vodi računa. Ja se još od 2000. godine zalažem da se ukine imunitet, odnosno da ostane u okviru onoga što je poslanik izgovorio za skupštinskom govornicom. Naravno, ni tada ga ne treba poštedeti ako je rekao neke teške, materijalne neistine, koje nekoga mogu da pogode. U drugim slučajevima, zašto bi se oni razlikovali od ostalih građana? Mislim da će to biti nešto što će sutra navesti partije da posle sledećih izbora razmisle koje to ljude sa svojih lista dovode u Parlament“, smatra Čedomir Čupić.
O tome kako će problem poslaničkog imuniteta biti trajnije rešen, tek raspravlja nedavno formirana radna grupa. Jedno rešenje bila bi izmena Ustava, ali stručnjaci ne veruju da će to biti učinjeno, već misle da je verovatnije da će se među članovima vladajućih partija o tome postići takozvani „džentlmenski dogovor“, da se poslanici na imunitet pozivaju samo u slučaju verbalnog delikta.
Takav predlog je nadležni Administrativni odbor uputio u Parlament, koji bi o tome sada trebalo da se izjasni. Rasprava o imunitetu poslanika, na površinu je izbacila dela za koja se terete – od korupcije do falsifikovanja službenih isprava, pa se sada postavlja i pitanje ko su ljudi koji građane Srbije predstavljaju u Parlamentu.
„Narodni poslanik koji se pozvao na imunitet, ne može biti pritvoren, niti se protiv njega može voditi krivični ili drugi postupak u kome se može izreći kazna zatvora, bez odobrenja Narodne skupštine“, glasi deo člana Ustava Srbije o imunitetu narodnih poslanika, koji bi trebalo da ih štiti samo od verbalnog delikta, ali im previše široko tumačenje tog člana, omogućava da se na imunitet pozovu i kada su optuženi za krivična dela.
To je Momčilu Duvnjaku, poslaniku Šešeljevih radikala, omogućilo da u Skupštini grada Kruševca fizički nasrne na kolegu iz druge partije i da za to, do sada, ne bude gonjen. Omogućilo mu je i da, do sada nekažnjeno, spreči radnike elektrodistribucije koji su došli da mu iseku struju.
Dugoročnog rešenja koje bi ograničilo mogućnost pozivanja na imunitet u takvim situacijama još nema. Ipak, na zahtev sudskih organa, nadležni Administrativni odbor predložio je da se za Duvnjaka i još tri člana Radikalne stranke ukine imunitet.
„Mi ćemo taj predlog uputiti Narodnoj Skupštini, a dalje je na njoj da raspravlja o odluci za ukidanje imuniteta“, rekao je predsednik Odbora, inače član vladajuće Demokratske stranke, Nenad Konstantinović.
Čelnici Srpske radikalne stranke, nisu bili zadovoljni takvom odlukom iako se njihovi članovi terete za ozbiljna krivična dela. Poslanica Radikala Vjerica Radeta, nezadovoljna je što su se među onima kojima su imuniteti oduzeti, našli samo članovi njene partije, što dovodi u vezu sa predstojećim izborima.
„Na Administrativnom odboru smo bili svedoci selektivne pravde... Skupštinska većina u tom Odboru je izabrala jedan broj zahteva nadležnih pravosudnih organa i ukinula imunitet nekim narodnim poslanicima“, kaže Radeta, dok u vladajućem DS-u takve optužbe odbacuju, uz objašnjenje da su se ostali poslanici koji su se pozivali na imunitet, njega sami i odrekli, te da zato nisu bili na dnevnom redu.
Čupić: Zašto bi se razlikovali od drugih građana
Osim kritika koje dolaze od političkih protivnika, zamerke ima i stručna javnost. Najoštrija se odnosi na odugovlačenje sa donošenjem odluke o predlogu ukidanja imuniteta, što je uzrokovalo da u pojedinim slučajevima dela zastare. Na pitanje zašto se toliko čekalo, Nenad Konstantinović iz nadležnog Odbora kaže:
„Mi smo u ovom sazivu vodili računa o tome da je u međuvremenu donet novi Zakon o Narodnoj Skupštini. Taj novi Zakon, upravo, po prvi put omogućava da se vode krivični postupci u odnosu na narodne poslanike u koliko se oni ne pozovu na imunitet, tako da je bilo potrebno vreme da u svakom pojedinačnom predmetu utvrdimo ko se pozvao na imunitet, a ko nije. Prema Ustavu Republike Srbije i prema Zakonu o Narodnoj Skupštini, ne teku rokovi kada je uspostavljen imunitet bilo kom narodnom poslaniku, tako da je veliko pitanje da li je nekone zastareo ili nije... O tome treba da vode računa sudovi, a mi postupamo po konkretnim zahtevima za ukidanje imuniteta“, rekao je Konstantinović.
Pored Radikala Momčila Duvnjaka, predloženo je da imunitet bude ukinut i njegovim stranačkim kolegama - Draganu Aćimoviću, koji je optužen za falsifikovanje službene isprave, zatim Gordani Paunović-Milosavljević, optuženoj da je 2002. godine, kao lekar, zajedno sa još jednom doktorkom, od pacijenta uzela 250 evra za pružanje usluge, kao i poslaniku Momiru Markoviću, optuženom za zloupotrebu službenog položaja.
Krivična dela za koja se terete, otvaraju i pitanje kakve ljude političke partije šalju u Parlament, odnosno ko su ljudi koji u toj instituciji predstavljaju građane Srbije, smatra sociolog Čedomir Čupić, inače profesor na Beogradskom Fakultetu političkih nauka.
„Parlament je sveta institucija političkog života, najznačajnija institucija... Biti poslanik to je velika čast! Ako vi imate ljudi koji su na ivici kriminala, u njemu ili nekim nelegalnim radnjama, to govori o propasti jedne takve institucije, što govori o tome da niko ne vodi računa. Ja se još od 2000. godine zalažem da se ukine imunitet, odnosno da ostane u okviru onoga što je poslanik izgovorio za skupštinskom govornicom. Naravno, ni tada ga ne treba poštedeti ako je rekao neke teške, materijalne neistine, koje nekoga mogu da pogode. U drugim slučajevima, zašto bi se oni razlikovali od ostalih građana? Mislim da će to biti nešto što će sutra navesti partije da posle sledećih izbora razmisle koje to ljude sa svojih lista dovode u Parlament“, smatra Čedomir Čupić.
O tome kako će problem poslaničkog imuniteta biti trajnije rešen, tek raspravlja nedavno formirana radna grupa. Jedno rešenje bila bi izmena Ustava, ali stručnjaci ne veruju da će to biti učinjeno, već misle da je verovatnije da će se među članovima vladajućih partija o tome postići takozvani „džentlmenski dogovor“, da se poslanici na imunitet pozivaju samo u slučaju verbalnog delikta.