U Srbiji postoji napredak u saradnji sa Haškim tribunalom, izjavio je predsednik ovog suda Patrik Robinson u četvrtak, prilkom prve posete glavnom gradu Srbije u koju je stigao na poziv Vrhovnog suda Srbije.
Dvodnevni boravak u glavnom gradu Srbije Patrik Robinson, predsednik Haškog tribunala, počeo je sastankom sa Natom Mesarević, predsednicom Vrhovnog suda Srbije, nakon kog je rekao da je prethodno posetio Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu, i da svaka zemlja na svoj način gleda na suđenja pred Tribunalom, ali da je cilj tog suda da se zadovolji pravda i dođe do pomirenja:
"Statistička je činjenica da su većina optuženih i osuđenih pred Tribunalom Srbi, ali ovde sam da vam kažem da su svi predmeti suđeni i da se procesuiraju jedino na bazi prezentovanih dokaza. Sada sam veoma srećan sto mogu da primetim nastojanje Srbije da poboljša odnose sa Haškim tribunalom, i kao predsednik tog suda učiniću sve što je u mojoj moći da se na pravi način prepozna taj napredak."
Rasim Ljajić, predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom, upoznao je Patrika Robinsona o aktivnostima koje Srbija sprovodi u cilju hapšenja preostale dvojice haških begunaca, Ratka Mladića i Gorana Hadžića.
Robinson je ukazao na to da je svestan promene ukupne političke klime u Srbiji i opredeljenosti vlasti ka ostvarenju potpune saradnje sa Tribunalom.
Na sastanku je razgovarano i o inicijativi Srbije da pravosnažno osuđeni pred Tribunalom u Hagu kazne zatvora izdržavaju u zemljama čiji su državljani.
Nata Mesarević, predsednica Vrhovnog suda Srbije, rekla je da se u tom kontekstu razgovaralo o pitanju uslovnog otpusta:
"Upoznali smo gospodina Robinsona da se spremaju izmene Krivičnog zakona u pogledu odredaba za uslovni otpust. Njega je posebno interesovalo koji su to uslovi, pa smo mu preneli da te izmene podrazumevaju da osuđeno lice uslovni otpust može da zatraži tek kada odsluži dve trećine kazne."
Robinson je, nakon što se upoznao sa detaljima, pohvalio reforme pravosuđa u Srbiji:
"Osnova zaostavštine Tribunala je nastavak njegovog rada kroz nacionalna pravosuđa. Rad sudova u Srbiji je za svaku pohvalu, i naročito zbog spremnosti sudija da se bave najtežim predmetima, bez obzira na posledice na političkoj sceni. To odražava potpunu posvećenost podržavanju vladavine prava."
Razgovarano je i o lokaciji za čuvanje arhivske dokumentacije. Robinson je rekao da bi komprimisno rešenje moglo da bude da se overene kopije javnih dokumenata daju zemljama bivše Jugoslavije, a da se originali čuvaju na drugoj lokaciji.
Na kraju obraćanja novinarima, Patrik Robinson rekao je da je ovo njegova prva poseta Srbiji, ali je poručio da ona nikako neće biti turistička:
"Oduševljen sam što se nalazim u ovom sjajnom gradu Beogradu, međutim želim da kažem da moramo biti iskreni, ako želimo da poboljšamo odnose između Haškog tribunala i Srbije i još više unapredimo saradnju."
Interesantno je da ni ovog puta, kao ni prilikom posete tužioca Tribunala Serža Bramerca, novinarima nisu bila dozvoljena pitanja, pa je javnost ostala uskraćena da sazna još neke detalje koji se tiču saradnje Srbije sa Hagom.
Dvodnevni boravak u glavnom gradu Srbije Patrik Robinson, predsednik Haškog tribunala, počeo je sastankom sa Natom Mesarević, predsednicom Vrhovnog suda Srbije, nakon kog je rekao da je prethodno posetio Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu, i da svaka zemlja na svoj način gleda na suđenja pred Tribunalom, ali da je cilj tog suda da se zadovolji pravda i dođe do pomirenja:
"Statistička je činjenica da su većina optuženih i osuđenih pred Tribunalom Srbi, ali ovde sam da vam kažem da su svi predmeti suđeni i da se procesuiraju jedino na bazi prezentovanih dokaza. Sada sam veoma srećan sto mogu da primetim nastojanje Srbije da poboljša odnose sa Haškim tribunalom, i kao predsednik tog suda učiniću sve što je u mojoj moći da se na pravi način prepozna taj napredak."
Rasim Ljajić, predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom, upoznao je Patrika Robinsona o aktivnostima koje Srbija sprovodi u cilju hapšenja preostale dvojice haških begunaca, Ratka Mladića i Gorana Hadžića.
Robinson je ukazao na to da je svestan promene ukupne političke klime u Srbiji i opredeljenosti vlasti ka ostvarenju potpune saradnje sa Tribunalom.
Na sastanku je razgovarano i o inicijativi Srbije da pravosnažno osuđeni pred Tribunalom u Hagu kazne zatvora izdržavaju u zemljama čiji su državljani.
Nata Mesarević, predsednica Vrhovnog suda Srbije, rekla je da se u tom kontekstu razgovaralo o pitanju uslovnog otpusta:
"Upoznali smo gospodina Robinsona da se spremaju izmene Krivičnog zakona u pogledu odredaba za uslovni otpust. Njega je posebno interesovalo koji su to uslovi, pa smo mu preneli da te izmene podrazumevaju da osuđeno lice uslovni otpust može da zatraži tek kada odsluži dve trećine kazne."
Robinson je, nakon što se upoznao sa detaljima, pohvalio reforme pravosuđa u Srbiji:
"Osnova zaostavštine Tribunala je nastavak njegovog rada kroz nacionalna pravosuđa. Rad sudova u Srbiji je za svaku pohvalu, i naročito zbog spremnosti sudija da se bave najtežim predmetima, bez obzira na posledice na političkoj sceni. To odražava potpunu posvećenost podržavanju vladavine prava."
Razgovarano je i o lokaciji za čuvanje arhivske dokumentacije. Robinson je rekao da bi komprimisno rešenje moglo da bude da se overene kopije javnih dokumenata daju zemljama bivše Jugoslavije, a da se originali čuvaju na drugoj lokaciji.
Na kraju obraćanja novinarima, Patrik Robinson rekao je da je ovo njegova prva poseta Srbiji, ali je poručio da ona nikako neće biti turistička:
"Oduševljen sam što se nalazim u ovom sjajnom gradu Beogradu, međutim želim da kažem da moramo biti iskreni, ako želimo da poboljšamo odnose između Haškog tribunala i Srbije i još više unapredimo saradnju."
Interesantno je da ni ovog puta, kao ni prilikom posete tužioca Tribunala Serža Bramerca, novinarima nisu bila dozvoljena pitanja, pa je javnost ostala uskraćena da sazna još neke detalje koji se tiču saradnje Srbije sa Hagom.