Sprocure, firma iz Srbije koja se našla u novom 17. paketu sankcija Evropske unije Rusiji, transportovala je u Rusiju za godinu i po dana 170 pošiljki.
Istraživanje Radija Slobodna Evropa carinskih podataka pokazalo je da je vrednost tih pošiljki od sredine 2022. do kraja 2023. godine prešla 9,7 miliona dolara.
Prema podacima carinske baze Import Genius u Rusiji su završavali delovi za avione koji se nalaze na posebnom režimu sankcija od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022.
Novi paket sankcija protiv Rusije, koji će službeno biti usvojen 20. maja, uključuje i kompanije u trećim zemljama koje zaobilazeći sankcije indirektno doprinose vojnom i tehnološkom unapređenju Rusije.
Sprocure je osnovana u avgustu 2022. godine, šest meseci nakon ruske invazije na Ukrajinu, a za glavnu delatnost kompanije navedeno je "posredovanje u prodaji raznovrsnih proizvoda".
Tada je direktorka i vlasnica bila srpska državljanka Zinete Mehmeti da bi se početkom 2024, u vreme kada je američki Stejt department počeo da sankcioniše firme iz Srbije, promenio njen vlasnik.
Kao novi direktor i vlasnik upisan je državljanin Turske Erdal Iihan.
Na sajtu "Sprocure" navodi se da su međunarodni distributer delova za vazduhoplovnu industriju, sa planom da budu kompanija za upravljanje popravkama i transportom sa pružanjem logističkih i špediterskih usluga.
Sprocure je prema poslednjem finansijskom izveštaju tokom 2024. ostvario prihod od 1,4 miliona dolara, dok je 2023. bio 2,5 miliona dolara.
RSE je analizirao celokupan izvoz koji je kompanija Sprocure imala ka Rusiji u prvih godinu i po dana poslovanja.
Sijetl i Majami polazna tačka nekoliko transfera ka Rusiji
Carinske baze pokazuju da je od septembra 2022. kada je zabeležen prvi izvoz za Rusiju pa do kraja 2023, roba u vrednosti od blizu dva miliona dolara poslata iz Sjedinjenih Američkih Država.
Put transporta najčešće je išao preko Turske, a u nekoliko transfera kao polazna tačka navode se američki gradovi Sijetl i Majami.
U Sijetlu, u saveznoj državi Vašington, nalazi se i sedište jednog od najvećih proizvođača aviona, kompanije Boing.
Carinski podaci pokazuju da je roba u vrednosti od 110 hiljada dolara imala oznaku baš ove aviokompanije.
Tokom istraživanja RSE je uputio pitanja kompaniji Boing u vezi sa podacima, a u odgovoru koji je stigao 15. maja 2024, naveli su da poštuju sve propise i ne izvoze robu u Rusiju.
"U martu 2022. godine obustavili smo glavne operacije u Rusiji, uključujući isporuku delova, održavanje i tehničku podršku za kupce", navedeno je u dopisu Boinga za RSE.
Boing je naveo da postupa u skladu sa smernicama vlade Sjedinjenih Američkih Država i poštuje američke i međunarodne zakone i propise.
Drugi veliki proizvođač avio opreme koju je Sprocure izvozio u Rusiju je Honeywell, čija je centrala u Feniksu u Arizoni.
Honeywell Aerospace Technologies jedan je od vodećih globalnih proizvođača avioelektronike, avionskih motora i pomoćnih energetskih jedinica.
Kako navode na svom sajtu njihovi proizvodi se nalaze u oko 90 posto aviona širom sveta i u oko 80 odsto satelita u orbiti, što ih čini ključnim igračem u industriji vazduhoplovstva i letova u kosmos.
Vrednost proizvoda ove robne marke koji je završio u Rusiji je nešto veći od 400 hiljada dolara.
Kompanija "Honeywell" je u odgovoru na pitanja RSE navela da je obustavila poslovanje u Rusiji i Belorusiji 2022. godine nakon invazije na Ukrajinu i da u potpunosti poštuje sve važeće zahteve u vezi sa izvozom i propise o sankcijama.
"Od tada, nakon zatvaranja naših poslovnih subjekata, Honeywell nije isporučivao nikakvu opremu, delove ili proizvode nijednoj kompaniji u Rusiji", navedeno je u odgovoru u maju 2024.
Kompanija je dodala da "aktivno radi na identifikovanju i sprečavanju mogućeg preusmeravanja svojih proizvoda u Rusiju putem trećih strana".
RSE je uputio i zahtev po američkom zakonu o slobodnom pristupu informacijama Carinskoj i graničnoj službi Sjedinjenih Američkih Država u vezi sa kontrolom konkretnih pošiljki.
Međutim, zahtev za pristup detaljnijim podacima je odbijen.
Za robu u vrednosti od više od 7 miliona dolara nema podataka o tome o kojim robnim markama je reč, dok za pet miliona dolara nema podataka koje je poreklo robe.
Da se radi o američkim proizvodima navedeno je za robu u vrednosti od dva miliona dolara, dok je za robu u vrednosti od 1,5 miliona kao zemlja porekla navedena Srbija.
Kompanija Sprocure nije odgovorila na upit RSE nakon stavljanja na listu sankcija EU.
Ko su najveći primaoci pošiljki preko Sprocura u Rusiji?
Kada je u pitanju ruska strana najveći primalac pošiljki koje su išle preko Sprocure je kompanija "S7 Inženjering" kojoj je isporučena roba u vrednosti 2 miliona dolara.
"S7 Inženjering" je ćerka firma "Siberia Airlinesa".
Ta kompanija, između ostalih, ima potpisane ugovore sa ruskom državnom ustanovom "Specijalni vazduhoplovni eskadron Rusija, Uprave za poslove predsednika Ruske Federacije".
Skoro 5 miliona dolara robe isporučeno je kompaniji "Jetica" LLC, koja je prema podacima u bazi ruskih kompanija Spark registrovana kao firma koja se bavi avio saobraćajem.
Centrala joj je u Moskvi, a kao vlasnica je navedena Izmailova Darya Mikhailovna.
RSE pisao o Sprocure još 2023.
RSE je već pisao o izvozu kompanije Sprocure u Rusiju u novembru 2023. u istraživanju o milionskim zaradama srpskih firmi kroz šemu zaobilaženja sankcija Rusiji.
To istraživanje pokazalo je da se oprema i delovi za avione proizvedene na Zapadu izvoze u Rusiju preko kompanije "Sprocure" iz Beograda.
Najveću količinu robe "Sprocure" je izvozio ruskoj firmi "Kras Logistic".
Kompanija je izvozila ulje za motore putničkih aviona, pneumatike koji se koriste za ove avione, zvučne ili vizuelne signalne aparate, akumulatore, baterije.
Ni tadašnja vlasnica firme Zineti Mehmedi nije odgovorila na pitanja RSE.
Sprocure je četvrta kompanija iz Srbije na listi sankcija EU protiv Rusije. U ranijim paketima na crnu listu su dospele Conex, Kominvex, Soha Info.