Dok otpadne fekalne vode i dalje završavaju u Ohridskom jezeru i na najatraktivnijim turističkim lokacijama, kolektorski sistem neće biti popravljen još makar godinu dana.
Toliko vremena će biti potrebno najmanje, s obzirom na to da se novac prvo mora obezbediti usvajanjem budžeta Severne Makedonije za 2026. godinu, kako bi mogla početi sanacija zastarele infrastrukture.
Javno preduzeće Kolektorski sistem navodi da je poslalo dva projekta Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja, kojima traži oko 1,4 miliona evra za obnovu sistema. S druge strane, Ministarstvo navodi da je od kompanije dobilo zahtev za finansiranje samo jednog projekta u iznosu od oko 790.000 evra.
Prema odgovoru Javnog preduzeća Kolektorski sistem, novac je potreban, između ostalog, za kupovinu novih pumpi i generatora za crpne stanice – opreme za koje navodi da će povećati efikasnost mreže i sprečiti curenje da u Ohridsko jezero iz kolektorskog sistema ide otpadna voda koja dolaze iz domaćinstava, preduzeća i industrije.
"Dva projekta su podneta Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja i očekujemo da budu uključeni u pripremu Budžeta za sledeću godinu", navodi Javno preduzeće Kolektorski sistem.
Međutim, dok se čeka novac za modernizaciju, iz šahtova kolektorskog sistema i dalje curi u jezero – jednu od najvrednijih lokacija u zemlji, stavljenu na mapu Uneska kao svetske prirodne i kulturne baština.
Novac se čeka, fekalije teku
Ovo se dešava i tokom tekuće turističke sezone. Građanska organizacija Ohrid SOS objavila je video iz Kanea, jedne od najatraktivnijih turističkih lokacija u gradu Ohridu, na kojem se jasno vidi kako se fekalije direktno ulivaju u jezero.
"Fekalije se ulivaju u jezero, usred Kanea, usred turističke sezone", rekli su aktivisti u videu, koji je izazvao gađenje i gnev na društvenim mrežama.
Kolektorski sistem oko Ohridskog jezera izgrađen je pre skoro četiri decenije i još čeka modernizaciju.
RSE je, u istraživanju iz oktobra 2024. godine, utvrdio da ova zastarela mreža popušta tokom obilnih kiša, dok u jezero nekontrolisano teku otpadne vode iz nelegalno izgrađenih objekata i zagađenih reka, uključujući desetine restorana, hotela, privatnih rezidencija, farmi i deponija.
Posledice su dramatične za drevno jezero, koje je dom desetinama vrsta koje su stare milione godina – univerzitetska istraživanja su pokazala da jezero brzo gubi svoju jedinstvenu floru i faunu zbog zagađenja.
Kolektorski sistem danas radi s istrošenim pumpama, zastarelim instalacijama i nedostatkom generatora, što povećava rizik od izlivanja otpadnih voda (fekalije) tokom svakog nestanka struje.
Da bi se ovo prevazišlo, kompanija Kolektorski sistem navodi da je podnela dva projekta Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja.
Prvim projektom, kako navodi, planira se zamena pumpi u sedam crpnih stanica i u glavnoj stanici za prečišćavanje u Vraništu modernom opremom vrednom oko 791.000 evra.
Drugi projekat je za nabavku generatora, automatskih rešetki i roletni za nekoliko kritičnih tačaka, procenjenih na oko 610.000 evra, prema odgovoru koji je preduzeće dostavilo RSE.
Dva projekta, navodi preduzeće Kolektorski sistem, mogu se realizovati za sedam do osam meseci, ali samo ako Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja obezbedi sredstva.
Međutim, RSE je dobio drugačiji odgovor od Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja. Ono potvrđuje da će u Budžetu za 2026. godinu obezbediti novac za projekat "Modernizacija i unapređenje kolektorskog sistema Ohrid-Struga - ugradnja potisnih pumpi" u iznosu od 48.667.792 denara (790.000 evra), ali Ministarstvo u svom odgovoru nije pomenulo drugi projekat JP Kolektorski sistem od 37,7 miliona denara (610.000 evra).
Zaštita samo na papiru
Dok se čeka da institucije obezbede novac, zagađenje se javlja i na drugim tačkama na jezeru, uključujući kanal Studenčišta – lokacij koja je žarište biodiverziteta i za koju Unesko stalno zahteva zaštitu.
"Na papiru, u medijskim izjavama, naše institucije su posvećene zaštiti prirodnog nasleđa Ohridskog regiona, ali u stvarnosti sve su to samo prazne fraze", navodi Ohrid SOS.
Kolektorski sistem oko Ohridskog jezera je mreža od oko 41 kilometra cevi, postavljenih duž obale 1988. godine.
On prima otpadne vode iz Ohrida, Struge i okolnih opština, koje se zatim transportuju do postrojenja za prečišćavanje u Vraništu.
Sistem ima dva kraka – ohridski koji počinje od Peštana i ulazi u grad Ohrid preko Lagadina, i struški koji se proteže od Radožde i Kališta do Struge. Oni se spajaju i prenose celu količinu otpadnih voda do postrojenja za prečišćavanje u Vraništu, a ceo proces se odvija uz pomoć prepumpnih stanica i pumpi.
Ovaj sistem ne pokriva celu obalu jezera. Gradonačelnik Ohrida Kiril Pecakov uoči lokalnih izbora je obećao izgradnju posebnog postrojenja za prečišćavanje u Trpejci, koja bi ispuštala tehnički prečišćenu vodu u jezero, a slični projekti su planirani i za Ljubanište, kako bi se pokrila cela teritorija obale Ohridskog jezera.
U gotovo svim izveštajima poslednjih godina, Unesko je isticao hitnu zaštitu voda Ohridskog jezera od zagađenja.
U julu ove godine, Unesko je još jednom upozorio makedonsku vladu da je Ohridski region na pragu da bude stavljen na listu ugroženih svetskih baština.
Međutim, uprkos tome, vladi je dat još jedan rok od nekoliko meseci da preduzme konkretne mere, koje između ostalog uključuju sprečavanje kontinuiranog ispuštanja otpadnih voda, rešavanje problema nelegalno izgrađenih objekata i zaštitu biodiverziteta jezera.
Organizacije civilnog društva u zemlji reagovale su izjavom da su "zgrožene odlukom", ali su navele da će nastaviti da se bore za očuvanje Ohridskog regiona, koji je proglašen svetskom prirodnom i kulturnom baštinom upravo zbog svojih jedinstvenih i izuzetnih vrednosti.
Hiljade godina kulture
Grad Ohrid, smešten na obali jezera, jedno je od najstarijih naseobina u Evropi, a u vodama Ohridskog jezera otkrivena su praistorijska naselja.
Dok institucije ne uspevaju da ga zaštite, arheolozi najavljuju nova otkrića koja nas podsećaju na njegovu jedinstvenost i neprocenjivu vrednost.
Rojters je u julu izvestio da su arheolozi koji rade na obalama albanske strane Ohridskog jezera otkrili izgrađeno naselje staro oko 8.000 godina.
Prethodna arheološka istraživanja na makedonskoj obali jezera otkrila su brojne tragove drevnih naselja koji svedoče o kontinuiranom naseljavanju od praistorijskih vremena.
Jedno takvo nalazište je Zaliv kostiju na južnoj obali poluostrva Gradište sa znacima naseljavanja koji datiraju još iz oko 1.200. godine pre nove ere, objavili su arheolozi.
Ali, hoćemo li zaštititi to blago?
Modernizacija sistema kolektora je samo deo zadataka koji očekuju makedonske vlasti.
Unesko je više puta pozivao na moratorijum na novu gradnju, preispitivanje urbanističkih planova, procene uticaja na nasleđe i uklanjanje nelegalnih objekata.
Ohridski region je upisan na Listu svetske baštine 1979. godine, a 2019. godine status je proširen na albansku stranu jezera.