Dok užurbano hoda ulicama Severne Mitrovice, jedan meštanin u 60-im godinama ljutito odmahuje rukom na pitanje ekipe Radija Slobodna Evropa kako komentariše to što će tu lokalnu samoupravu ponovo voditi Srbi, koji u čine većinsko stanovništvo na severu.
Potom staje, vraća se i kaže: "Mi smo već uništen narod, razvalili su nas svi a Beograd nas je prodao. Jel razumete?".
Ne želi da govori o svom nezadovoljstvu u javnosti ali dok su kamera ili diktafon isključeni, objašnjava da je izgubio nadu i da ne veruje u promene na bolje.
U utorak, dva dana nakon izbora i među drugim meštanima Severne Mitrovice umesto euforije i optimizma, tišina i sumnja.
U naredne četiri godine ovu opštinu, kao i još tri na severu Kosova gde Srbi čine većinu – Zvečan, Leposavić i Zubin Potok - vodiće Srpska lista, koja je inače pre oko tri godine inicirala izlazak iz institucija kako bi se usprotivila odlukama Vlade u Prištini.
Ova najveća partija Srba na Kosovu, koja ima podršku Beograda, u međuvremenu je od svojih pristalica u dva navrata tražila da bojkotuju izborne procese, što je uslovilo dolazak i opstanak na vlast albanskih gradonačelnika.
'Samo da bude mira'
Jedna od retkih koji žele javno da govore je meštanka Severne Mitrovice, koja kaže da je zovu Muna. Ni ona ne želi da kaže puno ime i prezime.
"Neka bude samo mir, pa možda će biti malo bolje. Samo neka bude mira i slobode", kaže ona za RSE.
Za bolji život je, kako kaže, potreban posao i "malo više novca".
"Ovo nije život, ovo je preživljavanje. Šta ja da radim sa 25.000 dinara (oko 220 eura)?"
Po penziju ide u Srbiju jer su kosovske vlasti ukinule dinar kao platni promet i zatvorile Poštu Srbije uz obrazloženje da je njen rad bio ilegalan.
To je samo jedan razlog zbog čega su pripadnici srpske zajednice nezadovoljni.
Zatvorene su i druge institucije Srbije, umesto kojih su otvorene kosovske. Lokalne vlasti su preuzimale i objekte u njihovom vlasništvu, dok je Agencija za privatizaciju Kosova izdala u zakup lokale privrednicima iz albanske zajednice.
Ipak, novootvorene supermarkete, restorane brze hrane ili poslastičarnice u njihovom vlasništvu, Srbi uglavnom bojkotuju jer smatraju da im se "nameće nešto mimo njihove volje".
'Da nam se vrate srpske institucije'
Milenko iz Severne Mitrovice, pak, veruje da će se dolaskom na vlast Srpske liste, na sever Kosova vratiti i institucije Srbije.
To bi, prema njegovom mišljenju, trebao da bude prioritet novog gradonačelnika.
Zvanični Beograd ove institucije nije zatvorio već ih izmestio u pogranične gradove na teritoriji Srbije, te nastavio da isplaćuje plate zaposlenima.
"Očekujem promene, da bude bolje za srpski narod. Da bi opstali na Kosovu, ako ne bude nikakve promene, ode narod sa Kosova skroz", ističe Milenko.
Dragojlo, pak, ne veruje da će nova lokalna vlast doneti promene na bolje. Dok sedi u centru Severne Mitrovice objašnjava kako su vlasti na čelu sa albanskim gradonačelnikom preimenovale i ulice.
"Tako će i da ostane. Nikakve donete odluke neće moći da se promene", kaže on i dodaje "Bog neka nam je upomoć".
"Mi sa njima (sa Albancima) nemamo problema, nikada nismo ni imali, to sve vlasti rade."
Na kraju zaključuje da Srbi ipak nisu trebali da se povuku iz institucija, ali s druge strane sumnja da bi kosovske vlasti i u tom slučaju odustale od utvrđivanja vlasti na severu Kosova.
'Naučena lekcija, štetna po srpsku zajednicu'
Miodrag Milićević, izvršni direktor nevladine organizacije "Aktiv" iz Severne Mitrovice, u izjavi za Radio Slobodna Evropa kaže da je učešćem na nedeljnim lokalnim izborima okončan period bojkota, te da je sada vreme za "reviziju štetnih odluka".
Zakon o lokalnoj samoupravi predviđa da se za neku odluku ili drugi akt opštine neusaglašen sa Ustavom i zakonima, može zatražiti ponovno razmatranje od strane nadzornog organa – u ovom slučaju Ministarstva lokalne samouprave ili druge odgovorne institucije Vlade Kosova.
Milićević napominje da je izlaskom Srba iz kosovskih institucija i bojkotom istih "naučena lekcija, štetna po srpsku zajednicu".
Srpska lista je, inače, tokom predizborne kampanje za lokalne izbore priznala da je pogrešila što je napustila institucije, te navela kako je ta odluka bila doneta da bi se skrenula pažnja međunarodne zajednice na "težak položaj" Srba.
"Predstoji da se napravi skrining i procena svega onoga što je nastalo u vidu štete, koju je sada već odlazeća lokalna samouprava napravila na severu Kosova. Predstoje i prioriteti usmeravanja odluka na rešavanje lokalnih pitanja koja su važna za srpsku zajednicu", dodaje Milićević.
'Očekuje se odgovornije delovanje međunarodne zajednice'
Miodrag Milićević ukazuje da do sada nije bilo dobre saradnje između opština koje vode Srbi sa Vladom koju vodi premijer na dužnosti Aljbin (Albin) Kurti, te da je teško zamisliti buduću saradnju ukoliko nove kosovske institucije bude ponovo vodilo Samoopredeljenje.
Zbog toga se, kako kaže, očekuje odgovornije delovanje međunarodne zajednice.
"Ne očekujemo od njih da vode lokalnu politiku ali ako imaju usaglašen međusobni stav i ako se taj stav usmerava ka centralnim vlastima to mora biti jasna poruka šta je neophodno činiti. Prioriteti za srpsku zajednicu jeste stabilizacija prilika ali i dugo očekivana Zajednica opština sa srpskom većinom", kaže Milićević.
Ova zajednica je dogovorena u okviru dijaloga Kosova i Srbije o normalizaciji odnosa i trebala bi da reguliše položaj srpske zajednice, finansiranja iz Srbije i slično.
