Lex specijalis za bombardovani kompleks zgrada Generalštaba u Beogradu.
Posebnim zakonom vlasti u Srbiji nameravaju da otvore put za izgradnju na mestu zgrada Generalštaba i Ministarstva odbrane oštećenih u NATO bombardovanju 1999.
Nameru da na tom mestu izgradi luksuzni hotel izrazio je početkom 2024. Džared Kušner (Jared Kushner), zet američkog predsednika Donalda Trampa (Trump).
Kušner je tada objavio na Instagamu nekoliko nacrta projekata na "albanskoj obali i u centru Beograda", ali bez navođenja detalja o kojim lokacijama je reč i šta će biti građeno.
Ubrzo je otkriveno da namestu Generalštaba želi da gradi luksuzni hotel sa poslovnim prostorom i stanovima.
Ideja o gradnji višespratnica na mestu modernističkog zdanja, izgrađenog polovinom 20. veka, podelila je građane, a projektu se protivi i struka koja insistira na očuvanju statusa kulturnog dobra za taj kompleks.
No, realizaciju projekta zaustavila je istraga tužilaštva o falsifikovanju dokumenata na osnovu kojih je Vlada Srbije ukinula status kulturnog dobra.
Sada vladajuća većina predlaže lex specijalis kao rešenje što je nedavno sugerisao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je govorio da je "oduševljen" Kušnerovim projektom.
O posebnom zakonu, koji bi trebalo da ubrza procedure za izgradnju, raspravlja Skupština Srbije 4. novembra.
"To je jedan tipičan primer zloupotrebe zakona u privatne svrhe", ocenila je za RSE Vesna Rakić Vodinelić, profesorka prava u penziji.
Ona kaže da bi zakon trebalo da omogući ono što vlast želi.
"Da Generalštab više ne bude kulturno dobro i da se može rušiti i na njegovom mestu graditi nešto drugo", dodala je.
Objašnjava da se to ipak neće desiti automatski.
"Videćemo kakav će stav prema tome zauzeti Tužilaštvo za organizovani kriminal koje vodi istragu", dodala je.
"Affinity Partners", firma Džareda Kušnera, nije do objavljivanja ovog teksta odgovorila na upit RSE da li je i dalje zainteresovana za projekat.
Kompanija je u maju, kada je tužilaštvo saopštilo navode o falsifikovanju, saopštila da je sudbina projekta neizvesna.
Tada su odbacili bilo kakvu povezanost sa falsifikovanjem dokumenata.
Vlada Srbije je 15. maja 2024. potpisala Ugovor o revitalizaciji kompleksa Generalštaba sa Kušnerovom kompanijom kojim je iznajmila zemljište na 99 godina.
List "Njujork tajms" je 18. marta objavio da je investicija vredna 500 miliona dolara i da bi država Srbija, prema predlogu ugovora, trebalo da dobije 22 odsto profita.
Kušnerova firma se obavezala i da u okviru kompleksa izgradi Memorijalni kompleks posvećen svim žrtvama NATO bombardovanja.
Kompleks je bombardovan u dva navrata, u aprilu i maju, tokom NATO akcije na SR Jugoslaviju 1999. godine.
Zašto se donosi lex specijalis?
Predlog lex specijalisa, koji je objavljen na sajtu parlamenta, propisuje da se svi postupci za realizaciju projekta revitalizacije Generalštaba smatraju hitnim.
Prema tom zakonu svi državni organi i institucije dužni su da bez odlaganja izdaju akte iz svoje nadležnosti.
U obrazloženju zakona, koji je predložilo 110 poslanika, navodi se da su zgrade značajno oštećene u bombardovanju NATO i da je onemogućeno njihovo korišćenje.
Konstatuje se da je projekat revitalizacije kompleksa Generalštaba predstavlja opšti interes od značaja za privredni razvoj Srbije.
Predstavnik predlagača i šef poslaničke grupe vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) Milenko Jovanov nije želeo da govori za RSE.
"Obrazloženje je na sajtu parlamenta, a ostalo ćete čuti u raspravi", samo je kratko naveo.
Međutim, opozicija kritikuje taj predlog.
U opozicionom Zeleno levom frontu (ZLF) kažu da su protiv zakona ne samo zbog sadržine, nego i načina na koji je "uguran" u proceduru u nedelju pre podne da bi se o njemu raspravljalo u utorak.
"Pošto nije uspelo preko Vlade i Zavoda za zaštitu spomenika, čini mi se da je ovo rezervna varijanta da se donese lex specijalis a da se postigne isti efekat", rekla je za RSE poslanica ZLF Jelena Jerinić.
Ona predlaganje lex specijalisa vidi kao recept vladajućeg SNS-a "da suspenduju pola pravnog poretka" kako bi se realizovali neki projekti.
Lex specijalis o Generalštabu nije prvi poseban zakon koji donose vlasti u Srbiji predođene Srpskom naprednom strankom.
Istom rešenju se pribegavalo i za izgradnju Beograda na vodi, EXPO 2027, Moravskog koridora.
Šta donosi lex specijalis?
Nevladina organizacija Transparentnost Srbija ocenila je da će poseban zakon pored Generalštaba "urušiti i pravni sistem".
Ta organizacija je navela da predlog zakona predstavlja kombinaciju ozakonjenja kršenja zakona i prilagođavanja opštih pravila skrivenim interesima u jednom konkretnom slučaju.
Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija kaže za RSE da u predlogu zakona nema govora o tome na koji način će biti ugovorena saradnja između Vlade Srbije i njenih poslovnih partnera.
"Nema ni reči o nadmetanju, u kojoj proceduri će se doći do partnera", naveo je.
Drugo pitanje koje lebdi, kako kaže Nenadić, jeste hoće li država i u kojoj meri pretrpeti štetu od tog posla.
"Ako se direktno vode pregovori samo sa jednom firmom, a ne primenjuje zakon sa javnim nabavkama, onda je ta šteta izvesna", dodao je.
Donošenje lex specijalisa prethodnih meseci sugerisao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je odbacio navode o falsifikovanju.
"Mislim da treba da donesu lex specijalis i daću sve od sebe da donesu lex specijalis", rekao je u julu na televiziji Informer.
Šta je pokazala istraga tužilaštva?
Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) nije odgovorilo na upit RSE dokle se stiglo sa istragom o falsifikovanju dokumentacije i da li ima elemenata za podizanje optužnice.
TOK je prethodno saopštio da je direktor Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Goran Vasić priznao falsifikovanje dokumentacije.
Na osnovu te dokumentacije Ministarstvu kulture podneta je Inicijativu za donošenje odluke o prestanku svojstva kulturnog dobra za Generalštab.
Vlada je tu odluku donela u novembru 2024.
Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija kaže za RSE da bi istraga mogla da bude još jedan "pogrešan" motiv za donošenje lex specijalisa.
To, kako kaže, izgleda kao da su vlada ili neki pojedinci iz vlasti probali nešto da urade protivno pravilima.
"A kada je tužilaštvo otvorilo istragu imamo poslanike koji dolaze da rešavaju problem time što će predložiti poseban zakon i praktično legalizovati sve to što je nezakonito postupanje vlade i institucija pod njenom kontrolom", ocenio je.
Kompleks Generalštaba je modernistička građevina koju je projektovao srpski i jugoslovenski arhitekta Nikola Dobrović.
Građena je između 1956. i 1963.
Istoričar umetnosti Branislav Dimitrijević ranije je rekao za RSE da je to prva modernistička građevina velikih dimenzija za potrebe neke državne institucije.
On je rekao da je kompleks Generalštaba jedinstvena po tome što se na "izuzetan način uklopio" u okruženje koje čine neoklasicističke, pseudoklasicističke, arhitektonski konzervativne građevine.
Zgrada Generalštaba i Ministarstva odbrane je jedina zgrada u Beogradu arhitekte Dobrovića koji je poznat po svojim građevinama u Pragu i Dubrovniku.