Više od pola milijarde dinara (oko četiri miliona evra) isplaćenih budžetskim korisnicima mimo zakona iz kase Grada Beograda. Samo u jednoj, 2022. godini.
Između ostalog, van propisa, iz budžeta grada su po uvećanim koeficijentima isplaćivane zarade zaposlenima u predškolskim ustanovama i pozorištu Atelje "212".
Grad Beograd je, nakon što je revizor ukazao da se otklone nepravilnosti, neke od nepravilnosti uklonio, da bi potom ponovo nastavio sa praksom isplate uvećanih zarada bez zakonskog osnova.
Sve su to nalazi izveštaja Državne revizorske institucije (DRI), na osnovu čega je zatražila razrešenje gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića, iz redova vladajuće Srpske napredne stranke (SNS).
"Ovo je prvi put, koliko ja znam, da DRI traži smenu jednog funkcionera iako sam siguran da ovo može da nađe u gotovo svim lokalnim samoupravama, javnim preduzećima i svim drugim institucijama gde radi kontrolu", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) profesor beogradskog FEFA fakulteta Goran Radosavljević.
Sam Šapić nije komentarisao zahtev revizora, a do zaključenja teksta nije odgovorio ni na pozive i poruke Radija Slobodna Evropa (RSE).
U Skupštini grada, kojoj je revizorska institucija uputila zahtev, nisu odgovorili na pitanja RSE šta će preduzeti povodom zahteva za razrešenje Šapića i da li će i u kom roku zakazati sednicu, na kojoj bi odbornici raspravljali o nalazima iz izveštaja.
Kako su u DRI naveli za RSE, rok od 15 dana da Skupština grada odgovori na zahtev već je istekao.
"DRI je Skupštini grada Beograda uputila zahtev 6. avgusta, a koji je Skupštini uručen 20. avgusta. Rok za odgovor po ovom zahtevu je istekao 4. septembra", navodi revizorska institucija.
Šta je utvrdila DRI?
Nakon prvobitno utvrđenih nepravilnosti prilikom obračuna i isplata zarada u ustanovama čiji je osnivač Grad Beograd u 2022. godini, grad je neke od njih otklonio, da bih zatim ponovio.
Zaposlenima su uvećavani koeficijenti za obračun i isplatu plata, van propisa, pa je na taj način iz budžeta više isplaćeno oko četiri miliona evra u dinarskoj protivvrednosti.
Plate u javnom sektoru u Srbiji računaju se prema sistemu koeficijenata. Svako radno mesto ima svoj koeficijent, koji pokazuje kolika je vrednost tog posla u odnosu na druge - zavisi od stručne spreme, složenosti i odgovornosti.
Plata se dobija tako što se koeficijent pomnoži sa osnovicom koju propisuje Vlada, a na to se dodaju dodaci (staž, noćni i prekovremeni rad).
Među ponovljenim nepravilnostima su isplate solidarne i jednokratne novčane pomoći kod direktnih budžetskih korisnika, 17 predškolskih ustanova, 31 ustanove kulture i dve ustanove socijalne zaštite.
Zarade po većim koeficijentima u odnosu na propisane isplaćivane su u svim predškolskim ustanovama. Nakon prvobitnog izveštaja DRI, otklonjene su nepravilnosti u svim vrtićima osim dva – jedan se nalazi u Opštini Zvezdara, drugi u Opštini Novi Beograd.
Kako su naveli u Državnoj revizorskoj instituciji, zbog nepravilnosti su podneli zahteve za pokretanje prekršajne prijave protiv 24 lica.
Samo smena ili i krivična odgovornost?
U onome što je utvrdila DRI ima elemenata za krivičnu prijavu, smatra profesor beogradskog Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju Goran Radosavljević.
"Ako ste zloupotrebili, odnosno ako ste mimo zakona potrošili javna sredstva, to je apsolutno za krivičnu prijavu. I mislim da bi bili u obavezi, ili DRI ili neka druga institucija koja se time bavi – da tu krivičnu prijavu podnese ", kaže Radosavljević.
Dodaje da bi krivična prijava trebalo da bude podneta ne samo protiv Šapića, već protiv svih onih koji su isplaćivali plate mimo zakona.
To je apsolutno za krivičnu prijavuGoran Radosavljević, profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju u Beogradu
"Postoji neki Sekretarijat za finansije, za obrazovanje, za kulturu, koji su morali da to odobre, potpišu, daju saglasnost i u krajnjem slučaju da sprovedu jedno takvo kršenje zakona, ako se unapred znalo da to jeste kršenje zakona", pojašnjava Radosavljević.
Kao poređenje, navodi Zakon o javnim nabavkama.
"Kada u javnoj nabavci dođe do zloupotreba, ne uhapse samo direktora, nego i ceo tim koji je sproveo postupak i sve koji su potpisali, jer su svi odgovorni", kaže Radosavljević.
Čak i u slučaju da Šapić bude razrešen u skladu sa zahtevom DRI, ističe, to ga ne bi aboliralo od krivične odgovornosti.
Kako je reagovao predsednik Skupštine Beograda?
Predsednik Skupštine grada Beograda Nikola Nikodijević jedini se iz gradske uprave oglasio povodom zahteva revizora za Šapićevom smenom.
On je, kako se navodi u saopštenju na sajtu Grada Beograda, 8. septembra izjavio da se socijalna politika grada zasniva na zaštiti zaposlenih u predškolskim ustanovama.
Prijava DRI, kako je rekao, odnosi se na povećanje osnovice od 10 odsto za vaspitačice u predškolskim ustanovama, ali takva praksa, kako je rekao, postoji godinama u Beogradu.
"Nećemo smanjivati plate onima koji rade sa našom decom. Ovo nije prva prijava DRI, ovakve prijave su podnošene i protiv prethodnih gradonačelnika", rekao je Nikodijević.
Nikodijević je istakao da grad za ovu odluku ima punu podršku Granskog sindikata i ponovio je da bi u suprotnom bio ugrožen čitav sistem predškolskog obrazovanja u Beogradu.
Ko je Aleksandar Šapić?
Kao kandidat vladajuće Srpske napredne stranke Šapić je na poziciju gradonačelnika Beograda izabran u junu 2024. I u prethodnom mandatu je obavljao tu funkciju - od juna 2022. do kraja septembra 2023, kada je, uoči decembarskih izbora, podneo ostavku na tu funkciju.
Više puta je bio meta kritika opozicionih stranaka i aktivista da nestručno vodi glavni grad Srbije, poslednji put nakon odluke da se ukloni Stari savski most, iz 1942. godine, koji se našao se usred stambeno-poslovnog projekta "Beograd na vodi", koji promoviše vlast na čelu sa Srpskom naprednom strankom.
Šapić, svojevremeno međunarodno priznati vaterpolista, svoju političku karijeru započeo je kao funkcioner Demokratske stranke, tada vodeću proevropski orijentisanu stranku.
Demokrate je napustio 2014. godine, a potom osnovao svoj Srpski patriotski savez (SPAS).
Vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci priključio se maja 2021. godine, kada se njegov SPAS pripojio SNS-u. Bio je i dugogodišnji predsednik jedne od najvećih beogradskih opština - Novi Beograd.
Kakva su pravila igre?
"Nije dobro da za jedne zakon važi, a za druge da ne važi. Koliko god da je razlog uslovno rečeno 'plemenit', kršenje zakona je kršenje zakona", kaže za RSE profesor beogradskog FEFA fakulteta Goran Radosavljević.
Pojašnjava da nije dobro da se postave neka pravila, a da lokalna samouprava, u ovom slučaju Grad Beograd "radi" van propisa i onako kako smatraju da treba.
"Ako treba da budu veći koeficijenti ili ako treba da budu veće zarade ili ako treba da se na drugačiji način isplaćuje za određenu grupu, bilo da su to vaspitači u vrtićima ili kulturni radnici ili neki treći, onda to treba zakonski da se formalizuje", ukazuje Radosavljević.
Dodao je da nema ništa sporno u tome da se uvećaju zarade u vrtićima, ali na zakonom propisan način i da izgovor za kršenje zakona "ne sme da postoji".
"Vi ste vlast u ovoj zemlji, promenite zakon. Usaglasite sa onim što su zahtevi. Da li treba da budu veće zarade u prosveti, u vrtićima – treba. naravno. Šta je sporno da se to uradi sistemski, da se ne krši zakon?", ilustruje Radosavljević.
Beograd kao glavni grad Srbije ima najveći budžet od svih drugih lokalnih samouprava. Prema podacima iz završnih računa budžeta dostupnih u Službenom listu Grada Beograda, u prethodnih pet godina prihodi su se uvećavali.
Rasli su i rashodi, a po rebalansu budžeta za 2025. godinu, premašili su prihode za oko 100 miliona dinara (oko 820 hiljada evra).