Srbija je zaustavila sav izvoz municije u jeku izraelsko-iranskog sukoba i učestalih kritika iz Moskve zbog Ukrajine.
Upitan da li je izvozom municije Izraelu Srbija izabrala stranu u izraelsko-iranskom sukobu, predsednik Aleksandar Vučić odgovorio je "sad ne izvozimo ništa".
"Sad smo zaustavili sve. I moraju da budu posebne i specijalne odluke, ukoliko će nešto da ide", naveo je nakon sednice proširenog kolegijuma načelnika Generalštaba Vojske Srbije.
Desetak dana ranije i pre izraelskog napada na Iran, Vučić je govorio da je Srbija jedina u Evropi koja posluje sa Izraelom u oblasti vojne municije.
Vučić u namenskoj industriji vidi potencijal za ostvarivanje zarade i često sa ponosom govori o njenim dometima.
U Srbiji posluje nekoliko fabrika koje proizvode oružje i vojnu opremu.
Sada su srpske vlasti pribegle istom rešenju kao u leto 2023, kada su na mesec dana stopirale izvoz naoružanja.
Upravo referišući na taj momenat, vojni analitičar Aleksandar Radić ocenio je za RSE da je reč o "pozi kao odgovoru na dva ozbiljna medijska izazova."
Jedan je, kaže, izvoz srpske municije u Izrael, a drugi priča o municiji za Ukrajinu.
"I sada je medijsko pokrivanje toga taj teatralni stav, obustavljen je izvoz pa evo sad vidite, nema veze kakve će biti po nas finansijske posledice, ali evo bićemo principijelni", naveo je Radić.
Na jednoj strani Iran, na drugoj Rusija
Objašnjavajući poziciju Srbije, Vučić je rekao da je "jedna stvar" to što je prihvatila izvoz municije u Izrael nakon napada na tu zemlju od 7. oktobra 2023.
"Ali je danas situacija drugačija", naveo je.
U oktobru 2023. Izrael je pokrenuo ofanzivu nakon napada Hamasa, koga SAD i EU smatraju terorističkom grupom.
U tom napadu ubijeno je oko 1.200 ljudi u Izraelu a 251 osoba je oteta. Većina talaca je puštena u skladu sa sporazumima o prekidu vatre.
Od tada je u izraelskom odmazdi u Gazi poginulo više od 56.000 ljudi, od kojih su mnogi žene i deca, prema palestinskim zdravstvenim zvaničnicima.
Novi sukob izbio je 13. juna kada je Izrael napao Iran tvrdeći da deluje pre nego što Teheran napravi nuklearno oružje. Iran je uzvratio, a u sukob su se 22. juna uključile i SAD.
U istom danu kada je predsednik Srbije objavio odluku o obustavi izvoza municije, ruska Spoljna obaveštajna služba (SVR) saopštila je da se povećava izvoz municije iz Srbije u Ukrajinu uprkos pritisku Moskve.
Ruska služba tvrdi da se taj izvoz povećava time što Srbija koristi zaobilazne puteve, odnosno preko posrednika.
U tom saopštenju se tvrdi da se municija proizvedena u odbrambenim preduzećima u Srbiji, prvenstveno za teške sisteme dugog dometa, šalje zemljama NATO-a u obliku kompletnih setova delova za montažu.
"Ovo omogućava Kijevu da formalno prima proizvode vojne industrije koji više nisu srpski, već se montiraju u fabrikama oružja u zapadnim zemljama. Montaža i punjenje municije se vrši prvenstveno u Češkoj i Bugarskoj", navodi SVR.
Ta služba je i 28. maja optužila Srbiju da, "uprkos zvanično deklarisanoj neutralnosti", nastavlja da isporučuje municiju Ukrajini.
Srbija podržava teritorijalni integritet Ukrajine, ali odbija da uvede sankcije Rusiji zbog invazije na tu susednu zemlju.
Zvanični Beograd je više puta demantovao da Srbija direktno izvozi oružje Ukrajini ili Rusiji, uz ocenu da ne može da utiče na to da li će srpsko oružje iz trećih zemalja završiti na ukrajinskom frontu.
Na to se Vučić osvrnuo i tokom objavljivanja odluke o obustavi izvoza municije.
"Pošto smo videli, pojavilo se u Ukrajini (municija), pojavilo se i sa jedne i sa druge strane, žale se i jedni i drugi. Da promenim nešto, mogu samo na ovakav način - da kažem, sva municija neko vreme samo u naše kasarne", naveo je.
Zarada trenutno u drugom planu
Maja Bjeloš iz nevladinog Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) primećuje za RSE da odluka Beograda o obustavi izvoza municije dolazi neposredno nakon zvaničnog saopštenja Irana.
Iranska vojska je 21. juna upozorila da će sve pošiljke vojne pomoći Izraelu biti smatrane učešćem u agresiji protiv Irana i legitimnom metom.
Ona dalje navodi da dok zapadne zemlje pozdravljaju odluku Beograda da šalje municiju Ukrajini preko posrednika, Rusija dodatno pritiska Srbiju.
"Kako bi podsetila srpsko rukovodstvo da takav čin predstavlja posredan napad na Rusiju", navela je Bjeloš.
Strani mediji su u više navrata prethodnih godina pisali o tome da srpsko oružje i municija preko trećih zemalja završavaju u rukama ukrajinskih vojnika.
Tako je britanski Fajnenšl tajms (The Financial Times - FT) objavio 22. juna 2024. procene da je Srbija indirektno, preko drugih zemalja, od početka ruske invazije na Ukrajinu izvezla u tu zemlju municiju u vrednosti od 800 miliona evra.
Tada je Vučić za FT potvrdio da je informacija o vrednosti municije uglavnom tačna.
"Da, mi izvozimo našu municiju. Ne možemo izvoziti u Ukrajinu ili u Rusiju, ali imamo mnogo ugovora sa Amerikancima, Špancima, Česima, drugima. Šta oni s tim rade na kraju je njihov posao", rekao je on za FT.
Takođe su u više navrata inostrani zvaničnici zahvaljivali Srbiji na pomoći Ukrajini.
Između ostalih to je u julu 2024. tadašnji pomoćnik državnog sekretara SAD za evropska i evroazijska pitanja Džejms O'Brajen (James O'Brien).
On je tada ocenio da Srbija "čineći svoje oružje dostupnim, pomaže Ukrajini da odbrani suštinski princip međunarodnog prava".
Specifičnosti odluke Srbije o obustavi izvoza
Ministarstvo odbrane nije odgovorilo na upit RSE od kada je obustava na snazi, niti dokle će trajati.
Nekoliko sati nakon Vučićeve izjave Ministarstvo odbrane je saopštilo da se "obustavlja izvoz naoružanja i vojne opreme proizvedenih u Republici Srbiji" u skladu sa instrukcijama predsednika Srbije.
U saopštenju se navodi da će ubuduće za izvoz naoružanja i vojne opreme proizvedenog u fabrikama odbrambene industrije, "pored saglasnosti ostalih nadležnih ministarstava i agencija, biti obavezna i saglasnost Saveta za nacionalnu bezbednost".
U Savetu za nacionalnu bezbednost su, između ostalih, predsednik Srbije, premijer, ministar odbrane i ministar unutrašnjih poslova.
Vojni analitičar Aleksandar Radić kaže da obustava izvoza nije prepoznata kao praksa.
"To smo dosad imali 2023. kao neobičan potez koji je deo srpske posebnosti u organizaciji državnog aparata gde jedan čovek, predsednik republike kaže 'e sad nećemo da izvozimo'", rekao je.
On kaže da je tada došlo do obustavljanja realizacije već datih izvoznih dozvola, a da nije rečeno da "nema ništa od potpisanih ugovora".
"Nego je naređeno da se zamrzne realizacija poslova. To je verovatno stvorilo veće troškove, veće probleme nekim firmama, ali nije uticalo na popunu domaćih zaliha", naveo je Radić.
Vlasti su 2023. obustavu izvoza oružja obrazložile ugroženošću nacionalnog interesa Srbije "do poslednjeg stepena" bez navođenja više informacija.
Dozvole za izvoz oružja i vojne opreme izdaje Ministarstvo za unutrašnju i spoljnu trgovinu.
Za to je neophodna saglasnost ministarstava spoljnih poslova, unutrašnjih poslova, odbrane i Bezbednosno-informativne agencije.
Takođe je potrebna potvrda krajnjeg korisnika (End User) overenu od strane zvaničnog organa države krajnjeg korisnika.
Prilikom izdavanja dozvole vodi se računa da se izvozom ne krše međunarodne sankcije, ne ugrožava poštovanje ljudskih prava u zemlji krajnjeg odredišta, da se ne omogućava izbijanje ili nastavak oružanih i drugih sukoba u državi krajnje upotrebe.
Precizni podaci o tome šta od naoružanja i vojne opreme i u kojim količinama Srbija izvozi u Izrael i druge države nisu javno dostupni.
Resorno Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine poslednjih godina na svom sajtu ne objavljuje godišnje izveštaje o izdatim dozvolama za izvoz.