Proizvodnja u rafineriji nafte Dunav uskoro će biti nastavljena, saopštila je mađarska kompanija MOL za Radio slobodna Evropa (RSE) nakon požara koji se u tom postrojenju u Sashalombati dogodio 20. oktobra.
Optimistična vest dolazi posle niza loših događanja za energetiku u Srbiji nakon što su 9. oktobra Sjedinjene Američke Države (SAD) uvele sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS).
Po najavama zvaničnika Beograda i Budimpešte, iz Mađarske bi, ukoliko se sankcije odraze na snabdevenost benzinskih stanica NIS-a, trebalo da dolazi znatno veća količina naftnih derivata kako bi se predupredila eventualna kriza na srpskom tržištu. Koliko tačno, ni u kompaniji ni u srpskoj vladi nisu do sada precizirali.
"U prethodnim razgovorima predstavnici MOL Grupe su nas obavestili da mogu da udvostruče svoje kapacitete prema Srbiji", saopštilo je 23. oktobra Ministarstvo energetike Srbije na upit RSE o mogućnostima snabdevanja iz Mađarske.
Janaf zatvoren, Budimpešta pritekla u pomoć
Ova opcija postala je jedna od ključnih za Srbiju nakon što je usled američkog embarga kompaniji NIS, koja je u ruskom vlasništvu, Hrvatska zatvorila isporuku sirove nafte preko Jadranskog naftovoda (Janaf) do rafinerije u Pančevu.
Šef diplomatije Mađarske Peter Sijarto izjavio je da je MOL povećao izvoz u Srbiju.
"Nastaviće to da čine kako bi pomogli Srbiji", rekao je Sijarto 15. oktobra na energetskom forumu u Moskvi i dodao da MOL ne može da pošalje onoliko koliko Srbiji treba.
Zbog toga su vesti o požaru na mađarskom naftnom postrojenju u Sashalombati i eksplozija istog dana u rafineriji Petrotel-Lukoil u Ploeštiju u Rumuniji, koja je takođe opcija za veće isporuke dizela i benzina, izazvale zabrinutost Beograda pred zimu. Istrage o oba incidenta su u toku.
Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović smatra da situacija nije dramatična jer, kako kaže, goriva ima dovoljno.
"Ali kada se naniže više takvih poremećaja na tržištu zalihe se mogu smanjivati. To Srbiji svakako nije cilj, jer je zbog sankcija prestao dotok sirove nafte", rekao je Mićović za RSE.
Analiza Udruženja naftnih kompanija Srbije ukazuje da je u prvih osam meseci 2025. iz Mađarske uvezeno 560.000 tona, dok je u 2024. ta brojka bila pola miliona.
Lukoil Srbija saopštio da posluje normalno
Velika Britanija saopštila je 15. oktobra da je uvela sankcije ruskim kompanijama Lukoil i Rosnjeft.
Vašington je 23. oktobra saopštio da je učinio isto.
"U vezi sa aktuelnim dešavanjima koja se tiču uvedenih sankcija Velike Britanije i Sjedinjenih Američkih Država kompaniji Lukoil, Društvo Lukoil Srbija normalno posluje. Sva poslovna komunikacija, nabavka, transport i plaćanja robe u veleprodaji i maloprodaji za sada se obavljaju na uobičajen način, bez ikakvih ograničenja", saopšteno je u četvrtak iz Lukoil Srbija za RSE.
Dodaje se da o se sadržini, domašaju i posledicama sankcija pribavljaju pravna mišljenja.
Podataka o količini nema
Zvaničnih podataka o količini goriva iz Mađarske za Srbiju nema, ni i o uvozu drugih većih kompanija na srpskom tržištu kao što su ruski Lukoil i austrijski OMV.
Po podacima Udruženja naftnih kompanija Srbije (UNKS), uvoz naftnih derivata na srpsko tržište od početka američkih sankcija NIS-u porastao je u oktobru odnosu na isti mesec prošle godine za oko 70 odsto, sa 41.000 tona na 71.000 tona.
Srbija derivate iz okruženja može da uvozi od članica Evropske unije, Mađarske, Bugarske i Rumunije, kao i Bosne i Hercegovine u kojoj NIS ima benzinske stanice.
Te opcije su nepovoljne jer je transport kopnenim i rečnim putem skuplji nego Janafom. Iz Mađarske i Rumunije moguć je prevoz rekom, putevima i železnicom.
Tomislav Mićović kaže da ne bi trebalo favorizovati nijednog snabdevača.
"Jednako su nam važne mađarske, rumunske i bugarske rafinerije. Srbiji su dostupni svi izvori koji su na Dunavu. To nam je sada glavni kanal jer se jedino rekom mogu dovesti veće količine derivata", naveo je Mićović.
Po državnom Energetskom bilansu za 2023, NIS proizvodi više od 75 odsto ukupne potrošnje derivata u Srbiji. Ostatak se nadoknađuje uvozom u kom ta firma takođe ima dominantnu ulogu. Po podacima Ministarstva rudarstva i energetike, trenutne rezerve nafte i naftnih derivata dovoljne su za tri meseca prosečne potrošnje.
"Siguran sam da nećemo ponovo gledati slike devedesetih, kada se zbog sankcija Jugoslaviji švercovani benzin prodavao na ulici. Verujem da će se uskoro naći rešenje za uvoz sirove nafte", rekao je Tomislav Mićović za RSE.
Novi naftovod na čekanju
Evropska unija (EU) zabranila je uvoz ruske sirove nafte cevovodima zemljama članicama u decembru 2022. Srbija nije članica EU, pa se ta zabrana ne primenjuje direktno na nju.
Po podacima državne Agencije za energetiku, Srbija 80 odsto potrebne sirove nafte uvozi, dok je ostatak iz domaćih nalazišta. Najviše je kupovala iračku sirovu naftu (45 odsto), rusku (15 odsto), kazahstansku (10 odsto), dok je uvoz norveškog "crnog zlata" bio između jedan i tri odsto.
Srbija i Mađarska su polovinom 2023. najavile izgradnju podzemnog naftovoda od mesta Alđe do Novog Sada u cilju, kako su saopštili zvaničnici, diversifikacije snabdevanja i enegetske sigurnosti. Najavljeno je da će radovi na ovom projektu dugačkom 113 kilometara koji od mađarske granice u Srbiji prolazi kroz Kanjižu, Sentu, Adu, Bečej i Žabalj, kapaciteta 5,5 miliona tona i vrednom 157 miliona evra, početi do kraja 2025. godine.