Nakon gotovo decenije, Viši sud u Beogradu izrekao je osuđujuću presudu za ratni zločin u Štrpcima u Bosni i Hercegovini 1993. godine.

Reč je o prvostepenoj presudi, što znači da tačka na suđenje za otmicu 20 putnika nesrpske nacionalnosti iz voza i njihovo mučenje i ubistvo, još nije stavljena.

Tužilaštvo i osuđeni imaju pravo žalbe.

Osuđeni su pripadnici Vojske Republike Srpske (VRS) - Gojko Lukić i Duško Vasiljević, na po 10 godina, a Dragana Đekić na pet godina zatvora. Dvojica od petoro optuženih su u međuvremenu preminuli.

"Ne možemo se osećati nimalo prijatno kad imamo činjenicu da toliko dugo traje suđenje, da su dvojica od petorice optuženih preminuli, a nisu dočekali kaznu", izjavio je nakon presude Nail Kajević, čiji je brat Nijaz jedna od žrtava zločina.

Nevladin Fond za humanitarno pravo (FHP) u izveštajima o suđenjima za ratne zločine ukazuje da je slučaj Štrpci "drastičan primer neaktivnog i neefikasnog suđenja, koji pokazuje koliko pravosudni organi doprinose odugovlačenju sudskog postupka i uskraćivanju pravde za žrtve".

Međutim, nije jedini.

Od 2014. do 2024. pokrenuto je 56 postupaka, od kojih su neka trajala duže od decenije. I još traju.

Marko Milosavljević iz nevladine Inicijative mladih za ljudska prava (YIHR) ukazuje na to da je "nažalost postalo prosek" da sudski postupci za ratne zločine u Srbiji traju duže od decenije.

"Ljudska prava i pravo na život se temelje na tome kako vrednujemo ljude koji su ubijeni u takvim okolnostima kao što su ratni zločini. Takav odnos prema žrtvama govori da apsolutno ne postoji vladavina prava i vladavina zakona u ovoj zemlji", smatra on.

Masakr u Kravici

Jedan od takvih primera je i suđenje za ubistvo 1.313 bošnjačkih civila u Kravici kod Srebrenice, koje je počelo krajem 2016.

Nakon više od osam godina i dalje je u fazi dokaznog postupka.

Svi okrivljeni se brane sa slobode. Zbog njihovog nepojavljivanja tokom 2024. nije održano 15 ročišta.

"Izostanci optuženih zbog lošeg zdravstvenog stanja postali su deo prakse odugovlačenja u cilju proteka vremena i donošenja odluke o procesnoj nesposobnosti optuženih", smatra FHP.

U izveštaju se podseća da je FHP još 2010. podneo krivičnu prijavu protiv više visokorangiranih pripadnika Vojske RS zbog sumnje da su učestvovali u genocidu u Srebrenici, ali da do kraja 2024. srpsko Tužilaštvo nije pokrenulo istragu.

Suđenje pripadnicima grupe 'Šakali'

Četranaest godina dugo bilo je suđenje optuženima za masakr nad albanskim civilima na Kosovu u selima Ćuška, Zahač, Pavljan i Ljubenić 1999.

Prva presuda je doneta 2014, ali je Apelacioni sud Srbije ukinuo godinu dana kasnije.

U aprilu 2024, sedam bivših pripadnika Vojske Jugoslavije (VJ) osuđeno je za ratne zločine na ukupno 56 godina zatvora.

Prema optužnici, nekadašnji pripadnici 177. Vojnoteritorijalnog odreda Vojske Jugoslavije, poznatog pod imenom "Šakali", učestvovali su u ubistvima i uništavali i pustošili imovinu civila.

FHP je ukazao da su kazne većini osuđenih neprimereno blage, od kojih su neke i ispod zakonskog minimuma.

Podvukli su da su pripadnici JNA osuđeni za ubistvo 57 civila u selu Ćuška, dok za ubistvo 42 civila u selu Ljubenić i 17 u selu Zahać, što je utvrđeno i presudama suda u Hagu, niko od optuženih nije osuđen.

Zločini u hrvatskom Lovasu

Apelacioni sud u Beogradu 2023. godine pravosnažno je okončao jedan od najdužih postupaka za ratne zločine u Srbiji - suđenje za zločine počinjene u oktobru 1991. u selu Lovas u Hrvatskoj.

Postupak, koji je trajao više od 12 godina, okončan je uz kritike da je pravosuđe Srbije štitilo visoke oficire JNA i obesmislilo procesuiranje ratnih zločina.

U prvobitnoj optužnici iz 2007. Tužilaštvo za ratne zločine teretilo je 14 pripadnika nekadašnje Jugoslovenske narodne armije (JNA), paravojne formacije "Dušan Silni" i lokalnih vlasti za ubistvo 69 osoba, te za mučenja i zlostavljanja civila.

Prvostepenu presudu iz 2012, kojom su svi optuženi proglašeni krivima, Apelacioni sud je ukinuo i naložio novo suđenje.

U ponovljenom postupku, Viši sud je 2019. osudio osmoricu optuženih na kazne od četiri do osam godina zatvora, dok je postupak protiv više optuženih obustavljen zbog smrti ili procesne nesposobnosti.

Apelacioni sud je potom 2023. oslobodio Željka Krnjajića i Milana Devčića optužbi, a ostalim optuženima dodatno smanjio kazne, nekima i ispod zakonskog minimuma od pet godina.

Slučaj 'odbeglog' osuđenika

Tužilaštvo za ratne zločine podiglo je 2013. godine optužnicu protiv tada još aktivnih pripadnika 549. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije Pavla Gavrilovića i Rajka Kozline za zločin nad albanskim civilima u Trnju, na Kosovu.

Gavrilović i Kozlina optuženi su da su izdali naredbu ili ubili najmanje 27 civila.

Sam postupak protiv Kozlina i Gavrilovića trajao je šest godina, a obeležila su ga česta odlaganja i izostanak optuženih sa ročišta. Nikada im nije određen pritvor.

Gavrilović je oslobođen odgovornosti, dok je Kozlina u aprilu 2019. pravosnažno osuđen na 15 godina zatvora zbog ubistva 15 i ranjavanja dvoje albanskih civila.

Kako je utvrdio RSE, Kozlina je bio aktivni pripadnik Vojske Srbije i pošto što mu je izrečena presuda.

Nakon što se nije pojavio na izdržavanju zatvorske kazne, Prvi osnovni sud u Beogradu je u septembru 2021. za njim raspisao poternicu.

Zašto Srbija odugovlači procesuiranje odgovornih?

Odugovlačenjem suđenja, od kojih neka traju duže od decenije, raste broj optuženih koji umiru u toku postupka ili zbog zdravstvenog stanja nisu sposobni za suđenje.

Smanjuje se i broj svedoka, a poverenje porodica žrtava da će pred sudovima u Srbiji dočekati pravdu, nestaje.

Da li i gde Ministarstvo pravde vidi prostor za unapređenje ovih postupaka i da li je zadovoljno njihovom dinamikom, do objaviljivanja teksta RSE nije dobio odgovor.

Prema mišljenju Marka Milosavljevića "srž problema leži u političkom uticaju".

Smatra da državno rukovodstvo Srbije nastoji da suđenja za ratne zločine stavi "u zapećak".

"I kao da se čeka da ona prestanu da postoje".

Jedan od odgovora na pitanje zašto se Srbija "tromo" odnosi prema ovom pitanju, po mišljenju Milosavljevića, može se tražiti i u odnosu vlasti prema osuđenim ratnim zločincima.

Kao jedan od poslednjih primera, navodi povratak generala Nebojše Pavkovića u Beograd nakon prevremenog oslobađanja iz zatvora u Finskoj zbog lošeg zdravlja.

Pavkovića su vlasti su dočekale kao "junaka koji se borio za Srbiju", bez pomena ratnih zločina nad Albancima na Kosovu 1999, zbog kojih je osuđen na zatvorsku kaznu od 22 godine.

Na isti problem ukazala je i Evropska komisija, zaključujući u svom poslednjem izveštaju da je određeni broj srpskih političara i medija nastavio da pruža podršku i javni prostor osuđenim ratnim zločincima i negira ratne zločine, uključujući genocid u Srebrenici, bez posledica.

Istovremeno, napominje Milosavljević, "hapšenja i procesuiranja u poslednjoj deceniji se koriste vrlo selektivno, kako bi se osumnjičeni drugih nacionalnosti prikazali kao isključivi zločinci".

Tužilaštvo za ratne zločine Srbije je u 2024. podiglo osam optužnica protiv deset osoba, što je znatno više nego prethodne.

Većina je podignuta protiv kosovskih Albanaca.

Upozorenja Evropske unije

Na predugo trajanje sudskih posupaka i podizanja malog broja optužnica u vezi sa ratnim zločinima, u svojim izveštajima ukazuje i Evropska komisija (EK).

U poslednjem iz 2024, između ostalog, ističe se da je 1.700 predmeta za ratne zločine i dalje u predistražnom postupku.

Takođe, EK ukazuje na to da se nastavlja izbegavanje podizanja optužnica protiv visokorangiranih osumnjičenih.

Srbija tek treba da pokaže istinsku posvećenost istrazi i donošenju presuda u predmetima ratnih zločina, zaključuje Evropska komisija.