Zvanični Beograd godinama unazad održava veze sa režimima u Rusiji, Kini, Belorusiji, Venecueli i Iranu, uz tek deklarativne kritike iz Evropske unije.
U četvrtak (21. avgusta) stigle su dve najave koje potvrđuju takav pravac srpske spoljne politike.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je najpre da će uskoro biti organizovan susret zvaničnika Srbije i Rusije "na najvišem nivou", ali nije izneo više detalja.
Ukoliko do sastanka dođe, to će biti drugi takav susret ove godine, nakon što je Vučić posetio Moskvu u maju, što je izazvalo upozorenja iz Brisela.
Istog dana, šef države Srbije saopštio je da je imao telefonski razgovor sa predsednikom Venecuele Nikolasom Madurom, za koga Evropska unija (EU) smatra da nema legitimitet demokratski izabranog predsednika zbog izbornih neregularnosti.
Vučić ga je, međutim, nazvao "velikim prijateljem" Srbije.
Iz Evropske unije do zaključenja teksta nije stigao odgovor na upit Radija Slobodna Evropa (RSE) o najavi susreta zvaničnika Srbije i Rusije, te o telefonskom sastanku Vučića i Madura.
Jačanje regionalnih sila
Pozicija koju Vučićeva Srbija zauzima u međunarodnom prostoru, može se razumeti ukoliko se analizira iz perspektive ključnih principa globalne spoljne politike Rusije i Kine, a saželo bi se u frazi - multipolarni svet.
U komentaru za RSE to ocenjuje Erik Gordi (Eric Gordy), profesor političke sociologije na Odseku za slavističke i istočnoevropske studije Univerziteta u Londonu.
"To znači da su više usmereni na jačanje regionalnih, nego globalnih sila. Time se želi da se razvodni moć najjačih ekonomskih država poput SAD i država Evrope. To je nešto što su Vučić i desničarske stranke u Srbiji takođe promovisali, kada govore o sebi kao o pristalicama suvereniteta i slično", ocenjuje Gordi.
U 'zagrljaju' Rusije
Uprkos pozivima iz Brisela da ne putuje u Moskvu, predsednik Srbije prisustvovao je 9. maja obeležavanju Dana pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu.
Bila je to prva poseta Vučića Rusiji, otkako je ta zemlja pokrenula invaziju na susednu Ukrajinu februara 2022. godine. Od tada je broj žrtava po podacima UN, prešao 12.000 ljudi.
Pored Vučića od evropskih zvaničnika na paradi u Moskvi bili su samo proruski premijer Slovačke Robert Fico i predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko.
Sastao se i sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom i tom prilikom mu se zahvalio na "ogromnoj podršci" politici zvaničnog Beograda prema Kosovu.
Rusija je među zemljama koje nisu priznale nezavisnost koje je Kosovo proglasilo od Srbije 2008. godine.
Evropska unija je, povodom Vučićeve posete Moskvi u maju, saopštila da "duboko žali" zbog putovanja srpskog rukovodstva u Rusiju, te da će Srbija morati da "uveri" Brisel u "svoju stratešku orijentaciju ka EU".
Od maja naovamo iz Moskve su stizale neujednačene poruke Beogradu - od kritika zbog navoda o tome da oružje proizvedeno u Srbiji završava u ratu na ukrajinskoj strani, ali i do poruka podrške u gušenju "obojene revoulcije" kako srpska i ruska vlast označavaju talas antivladinih protesta koji traju devet meseci.
Iako je u Ujedinjenim nacijama u nekoliko navrata osudila rusku invaziju, a podržava teritorijalnu celovitost te države uključujući i okupirane teritorije, Srbija je jedna od retkih zemalja u Evropi koja se nije pridružila zapadnim sankcijama protiv zvaničnika Kremlja.
'Čelično prijateljstvo'
"Čelično prijateljstvo" je sintagma koju srpski zvaničnici neretko koriste da opišu odnose sa Narodnom Republikom Kinom.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kineskog kolegu Siju Đinpingu naziva "velikim prijateljem i bratom".
Krajem jula Vučić je najavio da će se 3. septembra sastati sa predsednikom Kine u Pekingu.
Prethodni susret dvojica zvaničnika imali su u maju u Moskvi, na paradi koju je Rusija organizovala povodom Dana pobede.
Si Đinping je poslednji put posetio Beogradu maju 2024. godine. Tom prilikom je prvog čoveka Kine u Beogradu dočekalo više hiljada građana koji su nosili zastave Srbije i Kine.
Odnosi dve države ogledaju se u brojnim infrastrukturnim projektima koje kineske kompanije imaju u Srbiji, uključujući i rekonstrukciju pruge Beograd-Budimpešta, što je svoj tragičan bilans imalo u pogibiji 16 ljudi, prilikom rušenjem dela krova Železničke stanice u Novom Sadu.
Zbog intenziviranja saradnje političke i ekonomske saradnje Srbije sa Kinom na adresu zvaničnog Beograda u više navrata stizale su kritike i upozorenja iz Sjedinjenih Američkih Država i EU, čijem članstvu Srbija teži.
Uz autokrate u Venecueli i Belorusiji
"Zašto da ne odem u Venecuelu? Srbija nije zemlja koja prima naređenja iz inostranstva", odgovorila je predsednica Narodne skupštine Srbije Ana Brnabić 15. januara na pitanje novinara RSE o njenom prisustvu na inauguraciji Nikolasa Madura u Karakasu nekoliko dana ranije.
Evropska komisija je povodom odlaska zvaničnice Srbije na Madurovu inauguraciju saopštilada bi Srbija trebalo da se uzdrži od postupaka suprotnih spoljnoj politici Evropske unije.
Američke sankcije Venecueli uvedene su 2006. i poslednji put dopunjene u januaru 2024. kada su SAD povećale i vrednost nagrade, sa 15 na 25 miliona dolara, za hapšenje Madura kog Vašington optužuje za korupciju, trgovinu drogom i ugrožavanje demokratije i ljudskih prava.
Maduro, koji je na vlasti u Venecueli duže od decenije, proglasio je pobedu na predsedničkim izborima krajem jula 2024, ali je opozicija u toj zemlji tvrdila da su izbori pokradeni, a protesti opozicionih demonstranata danima su organizovani širom zemlje.
Među retkim svetskim zvaničnicima koji su Nikolasu Maduru čestitali osvajanje trećeg mandata bio je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Kada je autoritarni predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko početkom 2025. objavio da je dobio sedmi uzastopni mandat na izborima, koje Zapad ocenjuje kao nameštene, jedna od prvih čestitki stigla mu je iz Beograda.
"Prijatelju Srbije predsedniku Belorusije čestitam pobedu", napisao je 27. januara tadašnji potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vulin, poznat po bliskim vezama sa zvaničnicima Kremlja i Minska.
Ipak, Lukašenko je u novembru 2023. poručio srpskim zvaničnicima da da odluče kakav odnos žele da imaju sa njegovom zemljom.
"Ako žele (da sarađuju sa Belorusijom), trebalo bi da vidimo rezultate te saradnje u trgovinsko-ekonomskoj dimenziji ", rekao je Lukašenko o Srbiji, navodi se u saopštenju na sajtu Predsedništva Belorusije.
Belorusija je pod sankcijama EU zbog svoje uloge u invaziji Rusije na Ukrajinu. Srbija se selektivno priključivala sankcijama Belorusiji. Tako se 2022. uskladila sa sankcijama uvedenim zbog umešanosti Belorusiji u rusku agresiju na Ukrajinu, ali nije sledeće godine sa proširivanjem tih sankcija.
Uloga oružja
Erik Gordi podvlači da bi pogrešno bilo reći da Srbija neguje bliskost sa autokratskim režimima.
"Sa nekima su u dobrim odnosima, sa nekima ne", podvlači, i dodaje da drugi nivo srpskog interesa treba tražiti u ekonomskim razlozima.
"Veliki posao se pravi od prodaje oružja i naoružanja širom sveta. I oni prave veliki posao od prodaje oružja i naoružanja širom sveta, uglavnom zemljama koje su nekada bile mušterije Jugoslavije dok je Jugoslavija postojala", kaže Gordi.
Godinu dana po početku sukoba Izraela i Hamasa, Vučić je u javnost izašao 23. juna sa objavom da je Srbija zaustavila izvoz oružja.
Od 2022. godine, zvanični podaci o izvozu oružja iz Srbije nisu objavljivani, što je inače državna obaveza po Zakonu o izvozu i uvozu naoružanja i vojne opreme.
Nepoznato je koliki je vojni izvoz Srbije u Izrael, niti koliko je i da li je oružje iz Srbije stiglo do Ukrajine.
Krajem juna, Spoljna obaveštajna služba Ruske Federacije (SVR) optužila je Srbiju da municiju proizvedenu u domaćim fabrikama šalje zemljama NATO-a koje je potom dostavljaju Ukrajini.
Beograd je više puta demantovao da Srbija izvozi oružje Ukrajini ili Rusiji, uz opasku da ne može da utiče na to gde će ono završiti iz trećih zemalja.
Pitanje izvoza oružja iz Srbije u Izrael stavilo je pod lupu i odnose zvaničnog Beograda i Teherana.
Iako je zvanični Beograd tvrdio da je zauzeo neutralnu poziciju u ratu koji je Izrael pokrenuo protiv Irana, podaci o spoljnotrgovinskoj razmeni ukazuju da zvanični Beograd više naginje ka Tel Avivu.
Srbija na međunarodnom planu delimično podržava Iran koji je zbog sumnji da razvija nuklearni program pod međunarodnim sankcijama.
Srbija se više puta nije usklađivala sa odlukama Evropske unije o restriktivnim merama protiv Irana, kako zbog nuklearnih aktivnosti, tako i zbog kršenja ljudskih prava.
Tokom 2024. godine, Srbija se nije usaglasila sa sedam deklaracija Evropske unije povezanih sa unutrašnjom situacijom i međunarodnim aktivnostima Irana. U istom periodu, zvanični Beograd usaglasio se sa osam deklaracija povezanih sa Iranom.
Da li je i zašto EU nema?
Erik Gordi priču vraća na česte špekulacije po kojima je stav Brisela, uslovljen potrebama EU od Srbije kada je reč o rudarenju litijuma na zapadu zemlje, u okviru projekta "Jadar".
Kako kaže sagovornik RSE, to je projekat koji trenutno ne može da se sprovede u Evropi, iako su rezerve litijuma manje nego na području nekih drugih država Starog kontineta.
"Ali da bi sproveli taj projekat u Evropi, morali bi da se pridržavaju evropskih ekoloških propisa. Takođe, ne mogu to da urade sa demokratskom vladom u Srbiji, jer je javno protivljenje ogromno. To su neki od razloga zašto je Evropa generalno zadovoljna da žmuri na jedno oko dok Vučić ignoriše većinu njihovih standarda i kriterijuma", smatra Gordi.
Projekat "Jadar"australijske kompanije "Rio Tinto" doveo je do protesta u Srbiji, a 4. juna ove godine, uprkos neizvesnom nastavku investiranja u iskopavanje litijuma, Evropska komisija ga je svrstala među 13 strateških projekata sa kritičnim sirovinama.
Ukupan procenat usklađenosti Srbije sa svim spoljnopolitičkim deklaracijama Evropske unije je 2024. godine bio 59 odsto, pokazuje analiza nevladinog ISAC fonda.
To je veći procenat nego godinu dana ranije, ali je i dalje je najniži među zemljama kandidatima za članstvo u EU sa Zapadnog Balkana.
Kontakti sa nekim od prokazanih režima, Srbiju nisu koštali, barem koliko je poznato, velikih pritisaka iz EU.