Slovenija je poslala signale preko najviših zvaničnika da će se angažovati kako bi se ubrzao put Srbije prema EU. Posle posete nemačke kancelarke Angele Merkel Beogradu, postalo je jasno da sa bremenom nerešenog pitanja Kosova, teško da će Srbija moći da računa da će ove godine dobiti kandidaturu za članstvo.
Slovenački premijer Borut Pahor u nekoliko navrata je izjavio da je spreman da pomogne Srbiji u njenom pokušaju da ipak dobije kandidaturu za članstvo u EU u decembru ove godine.
Zijada Bećirevića iz Međunarodnog instituta za balkanske studije u Ljubljani pitali smo da li ima informacije da li slovenački premijer Borut Pahor posreduje između Beograda i Prištine?
"On to radi, međutim njegova pozicija u EU nije više snažna kao pre godinu dana zbog unutrašnje situacije, do kraja ovog meseca odlučiće se da li ova Vlada pada, glasaće se o poverenju Vladi. Prevremeni izbori su vrlo izvesni. Mislim da podršku Beograd treba da uzima sa rezervom. Za Srbiju je najvažnije da ima podršku vodećih zemalja Nemačke, Francuske, Britanije i Italije. Srbija, međutim, nije prioritet ni tih zemalja zbog evropske krize sa kojom se oni suočavaju. Ipak, dobar znak je da se ne protive ulasku Srbije u EU“, kaže Bećirović.
Na isto pitanje, kako može da pomogne Slovenija Srbiji, Jelko Kacin je odgovorio takdođe uzdržano:
“Slovenija može što šta, ali smisao je u onome što Srbija želi prihvatiti. Kao izvestilac ja sam prvi zainteresiran da svaka država članica, njih 27, hrabri Srbiju i pomogne na njenom putu za EU”, kaže Kacin.
Izgledalo je do nedavno da je Beogradu evropska kandidatura na dohvat ruke, a onda je nastao zastoj u pregovorima sa Prištinom odnosno iskrsla je kriza na severu Kosova zbog nepriznavanja kosovskog carinskog pečata.
Poruka nemačke kancelarke Angele Merkel prilikom nedavne posete Beogradu bila je jasna-sa nerešenim Kosovom Beograd i Brisel ostaju međusobno daleke adrese.
Breme za celi region
Kacin, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, o tome da li su akcije Srbije toliko pale da je decembarska kandidatura nemoguća kaže:
„Ja uporno ponavljam da je status kandidata na dohvat ruke.“
Koliko je krhka balkanska politička scena i kako je lako pokvariti odnose čija je harmonizacija uslov za ulazak tog dela Balkana u EU pokazala su nedavna prepucavanja na relaciji Beograd-Zagreb.
Nepriznavanje kosovske realnosti od strane Beograda nije samo breme za evropski put Srbije, već za celi region.
Jelko Kacin, foto: Midhat Poturović
„Kada govorimo o političkim uvjetima i o popravljanju imidža Srbije kao proevropski orijentisane države, pitanje dobrosusedskih odnosa je veoma važno. Zato je dobro da se prevazilaze zategnutosti kao ovi nedavni sa Hrvatskom. Dobro je da su brzo usledili pokušaji da se to prevazidje, dobar je znak dolazak hrvatskog predsednika Josipovića u Srbiju...takvi potezi popravljaju imidž Srbije. Ipak, posebno važno je da se u dijalogu Beograda i Prištine, posebno kada je reč o carinskim pečatima, dođe do za obe strane prihvatljivog rešenja koji će zatvoriti to bolno poglavlje organiziranog kriminala i korupcije. Ako pečati nisu priznati, ako se stvara mutna situacija, onda samo neki monopolisti, recimo državni činovnici, od toga imaju koristi“, ocenjuje Kacin.
Potpredsednik Vlade Božidar Đelić je nakon nedavne posete Ljubljani rekao da će Slovenija 25. oktobra na zasedanju Saveta ministara podržati predlog da se kandidatura Srbije za članstvo u EU prosledi Evropskoj komisiji.
Ipak, važnije od zbrajanja broja zemalja koje jesu ili nisu naklonjene kandidaturi Srbije u ovom trenutku jeste šta se zaista događa za prištinsko-beogradskim stolom, šta se događa na regionalnoj trpezi i koliko se marljivo radi na evropskoj regulativi – poručuju naši sagovornici, koji nas odvraćaju od pogleda u Ljubljanu ili bilo koju drugu adresu i vraćaju nas na domaći teren.
Slovenački premijer Borut Pahor u nekoliko navrata je izjavio da je spreman da pomogne Srbiji u njenom pokušaju da ipak dobije kandidaturu za članstvo u EU u decembru ove godine.
Zijada Bećirevića iz Međunarodnog instituta za balkanske studije u Ljubljani pitali smo da li ima informacije da li slovenački premijer Borut Pahor posreduje između Beograda i Prištine?
"Za Srbiju je najvažnije da ima podršku Nemačke, Francuske, Britanije i Italije", ocenjuje Zijad Bećirević.
"On to radi, međutim njegova pozicija u EU nije više snažna kao pre godinu dana zbog unutrašnje situacije, do kraja ovog meseca odlučiće se da li ova Vlada pada, glasaće se o poverenju Vladi. Prevremeni izbori su vrlo izvesni. Mislim da podršku Beograd treba da uzima sa rezervom. Za Srbiju je najvažnije da ima podršku vodećih zemalja Nemačke, Francuske, Britanije i Italije. Srbija, međutim, nije prioritet ni tih zemalja zbog evropske krize sa kojom se oni suočavaju. Ipak, dobar znak je da se ne protive ulasku Srbije u EU“, kaže Bećirović.
Na isto pitanje, kako može da pomogne Slovenija Srbiji, Jelko Kacin je odgovorio takdođe uzdržano:
“Slovenija može što šta, ali smisao je u onome što Srbija želi prihvatiti. Kao izvestilac ja sam prvi zainteresiran da svaka država članica, njih 27, hrabri Srbiju i pomogne na njenom putu za EU”, kaže Kacin.
Izgledalo je do nedavno da je Beogradu evropska kandidatura na dohvat ruke, a onda je nastao zastoj u pregovorima sa Prištinom odnosno iskrsla je kriza na severu Kosova zbog nepriznavanja kosovskog carinskog pečata.
Poruka nemačke kancelarke Angele Merkel prilikom nedavne posete Beogradu bila je jasna-sa nerešenim Kosovom Beograd i Brisel ostaju međusobno daleke adrese.
Breme za celi region
Kacin, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, o tome da li su akcije Srbije toliko pale da je decembarska kandidatura nemoguća kaže:
„Ja uporno ponavljam da je status kandidata na dohvat ruke.“
Koliko je krhka balkanska politička scena i kako je lako pokvariti odnose čija je harmonizacija uslov za ulazak tog dela Balkana u EU pokazala su nedavna prepucavanja na relaciji Beograd-Zagreb.
Nepriznavanje kosovske realnosti od strane Beograda nije samo breme za evropski put Srbije, već za celi region.
Potpredsednik Vlade Božidar Đelić je nakon nedavne posete Ljubljani rekao da će Slovenija 25. oktobra na zasedanju Saveta ministara podržati predlog da se kandidatura Srbije za članstvo u EU prosledi Evropskoj komisiji.
Ipak, važnije od zbrajanja broja zemalja koje jesu ili nisu naklonjene kandidaturi Srbije u ovom trenutku jeste šta se zaista događa za prištinsko-beogradskim stolom, šta se događa na regionalnoj trpezi i koliko se marljivo radi na evropskoj regulativi – poručuju naši sagovornici, koji nas odvraćaju od pogleda u Ljubljanu ili bilo koju drugu adresu i vraćaju nas na domaći teren.