Sindikalni stručnjaci procenjuju da će biti sve ozbiljnijih problema sa radikalnim izlivima nezadovoljstva u Srbiji, jer se sve veći broj radnika, pored borbe za socijalnu sigurnost, najčešće bori samo da preživi.
Evo šta su nam rekli neki radnici:
"Direktori kompanije su pokrali sve, četiri meseca nismo primili platu."
"Socijalno, staž, sve nam stoji... Nista nisu uplatili od početka godine."
"Nemamo leba da jedemo, seku nam struju, telefone, vodu..."
"Kako bih živela u Srbiji bez plate sa dvoje dece, očajno. "
"Zadužujem se kod banaka, ovamo, onamo, da bi preživeo. A posle kako ću da vraćam, to je pitanje."
Ni vrućine od preko četrdeset stepeni ovih dana nisu bile prepreka da na ulice izađu radnici loše privatizovanih firmi, pa je tako bilo i u Beogradu sa zaposlenima u Ikarbusu. Pored njih, samo u poslednjih par dana protestovali su građevinci i tekstilci u Nišu.
Talas radničkog nezadovoljstva počeo je još mesecima ranije, pa je samo u prvoj polovini godine održano više od dvadeset štrajkova u kojima je učestvovalo 20.000 ljudi po celoj Srbiji, od Subotice do Vranja.
Uzrok problema loša privatizacija
Darko Marinković, profesor na Beogradskom univerzitetu i sindikalni teoretičar, izjavio je za naš program da su sve češći protesti posledica loših privatizacija koje su radnike dovele u katastrofalan položaj, dotle da su im uskraćena osnovna ljudska prava:
"Ljudi gladuju, smatraju da nemaju budućnost, i došli smo u onu situaciju: 'svaki dan živim kao pas, ponižen, bez hleba, bez nade, da me deca pitaju šta će sutra da jedu'... Znači, samo se broj takvih slučajeva svakodnevno umnožava. Nastavak ovakve državne politike, bez strategije, vodi sve masovnijem izlasku na ulice. I po principu spojenih sudova i kumuliranja energije jednoga dana to može prerasti u mnogo opasnije i radikalnije vidove socijalnog i industrijskog konflikta."
Prema podacima Samostalnog sindikata Srbije, koji okuplja oko 500.000 članova, zbog neplaćanja doprinosa poslodavaca oko 80.000 ljudi u Srbiji uskoro će ostati bez zdravstvene zaštite.
Radnici su na jednom od protesta blokirali i prugu u Lapovu, Foto: Branko VučkovićDušan Vuković, potpredsednik Samostalnog sindikata, za naš program kaže da je srž problema u tome da ne postoji sistem, kao ni opšti ni kolektivni ugovori kojima bi se regulisale obaveze poslodavaca i radnika:
"Ovaj bunt posledica je stanja socijalnog rata, a ne socijalnog mira, u kome poslodavci rade kako god hoće. Necivilizovano se ponašaju i prema radnicima i prema državi. Postoje podaci da je budžet uskraćen za stotine milijardi dinara zbog neuplaćivanja penzionog, zdravstvenog, poreza, itd. To pokazuje da država ne želi da uspostavi prave mehanizme konsekvenci."
A gde su bolji dani?
Na ovu temu želeli smo da čujemo mišljenje nadležnih u Ministarstvu rada i socijalne politike Srbije, ali nam je rečeno da trenutno niko nije dostupan.
Povodom godinu dana sadašnje srpske Vlade, premijer Mirko Cvetković govorio je o svetskoj ekonomskoj krizi, koja je prema poslednjim podacima uticala na 70 odsto građana Srbije, i tom prilikom rekao da ipak idu bolji dani:
"Možemo da konstatujemo da smo nakon početnih izrazitih teškoća uspeli da stabilizujemo finansijski sistem, drastičan pad industrijske proizvodnje zaustavljen je u martu, i očekujemo da će polako doći do oporavka. Iskreno verujem da je najgore prošlo i da se nalazi iza nas."
Ali, evidentno je da su cene i troškovi života otišli previsoko, a da sa druge strane jedan broj radnika ne prima plate i nema mogućnosti da ode u penziju. Isto kao što je činjenica da je tek osam godina od demokratskih promena 2000, u Srbiji usvojen zakon koji obavezuje kupce preduzeća da dokažu poreklo novca.
Mesečno bez posla ostaje 2.500 ljudi
Darko Marinković smatra da je stanje u kom su radnici tako daleko od socijalne sigurnosti velikim delom posledica problema države sa kriminalom i korupcijom:
"Slušam naše ministre koji povodom radničkih pobuna kažu da imaju problema sa poslodavcima, odnosno sa novim vlasnicima firmi, jer ne ispunjavaju uslove iz ugovora. Pa naravno kada prodaju kriminalcima, čemu se mogu nadati. Mi smo napravili latinoamerički sistem koji se i dalje produbljuje: Dok se jedni enormno i bezobrazno bogate, drugi gladuju."
Sindikalni lider Dušan Vuković sa pesimizmom gleda na radničku budućnost u Srbiji, i veruje da bi sadašnje stanje svaka odgovorna država morala da shvati kao poslednju opomenu:
"Sve ovo je posledica odsustva političke i ekonomske volje da se reši problem. Mislim da smo unazad nekoliko godina ispustili šansu, posebno pre negoveštaja svetske ekonomske krize, kada je država trebalo da preseče i da više ne bude nekome majka a nekome maćeha."
Prema podacima sindikata, od 2000. godine do danas bez posla je u Srbiji ostalo 300.000 radnika.
U 2009-oj, u odnosu na kraj prošle godine, zaposleno je 40.000 ljudi manje, dok se mesečno otpušta u proseku oko 2.500 radnika.
Evo šta su nam rekli neki radnici:
"Direktori kompanije su pokrali sve, četiri meseca nismo primili platu."
"Socijalno, staž, sve nam stoji... Nista nisu uplatili od početka godine."
"Nemamo leba da jedemo, seku nam struju, telefone, vodu..."
"Kako bih živela u Srbiji bez plate sa dvoje dece, očajno. "
"Zadužujem se kod banaka, ovamo, onamo, da bi preživeo. A posle kako ću da vraćam, to je pitanje."
Ni vrućine od preko četrdeset stepeni ovih dana nisu bile prepreka da na ulice izađu radnici loše privatizovanih firmi, pa je tako bilo i u Beogradu sa zaposlenima u Ikarbusu. Pored njih, samo u poslednjih par dana protestovali su građevinci i tekstilci u Nišu.
Talas radničkog nezadovoljstva počeo je još mesecima ranije, pa je samo u prvoj polovini godine održano više od dvadeset štrajkova u kojima je učestvovalo 20.000 ljudi po celoj Srbiji, od Subotice do Vranja.
Uzrok problema loša privatizacija
Darko Marinković, profesor na Beogradskom univerzitetu i sindikalni teoretičar, izjavio je za naš program da su sve češći protesti posledica loših privatizacija koje su radnike dovele u katastrofalan položaj, dotle da su im uskraćena osnovna ljudska prava:
"Ljudi gladuju, smatraju da nemaju budućnost, i došli smo u onu situaciju: 'svaki dan živim kao pas, ponižen, bez hleba, bez nade, da me deca pitaju šta će sutra da jedu'... Znači, samo se broj takvih slučajeva svakodnevno umnožava. Nastavak ovakve državne politike, bez strategije, vodi sve masovnijem izlasku na ulice. I po principu spojenih sudova i kumuliranja energije jednoga dana to može prerasti u mnogo opasnije i radikalnije vidove socijalnog i industrijskog konflikta."
Prema podacima Samostalnog sindikata Srbije, koji okuplja oko 500.000 članova, zbog neplaćanja doprinosa poslodavaca oko 80.000 ljudi u Srbiji uskoro će ostati bez zdravstvene zaštite.
"Ovaj bunt posledica je stanja socijalnog rata, a ne socijalnog mira, u kome poslodavci rade kako god hoće. Necivilizovano se ponašaju i prema radnicima i prema državi. Postoje podaci da je budžet uskraćen za stotine milijardi dinara zbog neuplaćivanja penzionog, zdravstvenog, poreza, itd. To pokazuje da država ne želi da uspostavi prave mehanizme konsekvenci."
A gde su bolji dani?
Na ovu temu želeli smo da čujemo mišljenje nadležnih u Ministarstvu rada i socijalne politike Srbije, ali nam je rečeno da trenutno niko nije dostupan.
Povodom godinu dana sadašnje srpske Vlade, premijer Mirko Cvetković govorio je o svetskoj ekonomskoj krizi, koja je prema poslednjim podacima uticala na 70 odsto građana Srbije, i tom prilikom rekao da ipak idu bolji dani:
"Možemo da konstatujemo da smo nakon početnih izrazitih teškoća uspeli da stabilizujemo finansijski sistem, drastičan pad industrijske proizvodnje zaustavljen je u martu, i očekujemo da će polako doći do oporavka. Iskreno verujem da je najgore prošlo i da se nalazi iza nas."
Ali, evidentno je da su cene i troškovi života otišli previsoko, a da sa druge strane jedan broj radnika ne prima plate i nema mogućnosti da ode u penziju. Isto kao što je činjenica da je tek osam godina od demokratskih promena 2000, u Srbiji usvojen zakon koji obavezuje kupce preduzeća da dokažu poreklo novca.
Mesečno bez posla ostaje 2.500 ljudi
Darko Marinković smatra da je stanje u kom su radnici tako daleko od socijalne sigurnosti velikim delom posledica problema države sa kriminalom i korupcijom:
"Slušam naše ministre koji povodom radničkih pobuna kažu da imaju problema sa poslodavcima, odnosno sa novim vlasnicima firmi, jer ne ispunjavaju uslove iz ugovora. Pa naravno kada prodaju kriminalcima, čemu se mogu nadati. Mi smo napravili latinoamerički sistem koji se i dalje produbljuje: Dok se jedni enormno i bezobrazno bogate, drugi gladuju."
Sindikalni lider Dušan Vuković sa pesimizmom gleda na radničku budućnost u Srbiji, i veruje da bi sadašnje stanje svaka odgovorna država morala da shvati kao poslednju opomenu:
"Sve ovo je posledica odsustva političke i ekonomske volje da se reši problem. Mislim da smo unazad nekoliko godina ispustili šansu, posebno pre negoveštaja svetske ekonomske krize, kada je država trebalo da preseče i da više ne bude nekome majka a nekome maćeha."
Prema podacima sindikata, od 2000. godine do danas bez posla je u Srbiji ostalo 300.000 radnika.
U 2009-oj, u odnosu na kraj prošle godine, zaposleno je 40.000 ljudi manje, dok se mesečno otpušta u proseku oko 2.500 radnika.