Iz pozicije nekoga ko prekida diplomatske odnose sa susedima, što je usledilo zbog njihovog priznavanja Kosova, Beograd sada pokušava da postane lider u promovisanju regionalne saradnje.
Dan nakon Renove posete Beogradu, srpski šef diplomatije Vuk Jeremić objasnio je za naš program da Srbija ima veoma dinamičnu regionalnu politiku, a da je saradnja u regionu jedan od tri prioriteta Vlade Srbije:
"Predsednik Tadić je to činio i u prošlosti, a i u budućnosti će se veoma često sastajati sa liderima regiona, i mi ćemo naravno nastaviti da unapređujemo ovu saradnju. Postoje svakako razlike u mišljenjima, a postoje i nerešena otvorena pitanja, i njih ne treba potcenjivati, a jedini način da se ta pitanja reše je da razgovaramo i to je upravo ono što ćemo mi nastaviti da radimo."
Interesantno je da je Tadić u obraćanju novinarima sa Renom znatnu pažnju posvetio upravo regionu. Podržao je viznu liberalizaciju za BiH i Albaniju i ubrzano učlanjenje Hrvatske u Evropsku uniju:
"Ja ću kao predsednik Srbije učiniti sve da saradnja sa Hrvatskom bude najbolja moguća i vrlo brzo, već početkom jeseni, posetiću Hrvatsku, odmah nakon toga i Bosnu i Hercegovinu, a nadam se da ću u skorijoj budućnosti posetiti i Albaniju."
Međutim, da li su ovakvi potezi regionalnih lidera u sklopu napora približavanja ka Evropskoj uniji, pre svega kada se takve najave daju pri susretima sa evropskim zvaničnicima?
To mora biti i dugoročna politika
Simeon Pobulić iz Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji:
"Naravno da to jeste u funkciji priključenja Uniji, ali mi bismo to morali raditi čak i da ne postoji Evropska unija. Prosto, male zemlje moraju da nađu jezik da bi se dogovorile, mi ne možemo ništa da rešimo silom nego samo sporazumom. Što se tiče ovih izjava predsednika Srbije, to se poklapa sa nastojanjima koja su nekad jačeg intenziteta, nekad slabijeg intenziteta, što je neka stvar diplomatskog oportuniteta u nekom trenutku, ali nije u pitanju dugoročna politika – to nije u pitanju. Dugoročna politika je da Srbija mora da ima dobre odnose sa svim bivšim jugoslovenskim republikama i sa svim drugim zemljama na Balkanu – sve drugo je čista besmislica."
I Ahmet Davutoglu, šef diplomatije Turske, zemlje članice Veća za implementaciju mira u BiH i predsedavajuće procesom za saradnju Jugoistočne Evrope, kaže za naš radio, nakon susreta sa Jeremićem, da se ne sme dozvoliti da se opet u regionu formira jedna slika konflikata i tenzija iz devedesetih godina:
"U saradnji sa BiH, u saradnji sa Srbijom mi upravo želimo da stvaramo potpuno suprotan imidž, imidž političkog dijaloga, kulturne koegzistencije i ekonomske saradnje. Želeli bismo i našu odgovornost članice Veća za implementaciju mira u BiH da iskoristimo za kreiranje ove vizije, i kao predsedavajući procesa za saradnju Jugoistočne Evrope za ovu godinu želimo da sarađujemo sa svima u ovom regionu kako bismo sveli na minimum moguće tenzije u BiH, a doveli do maksimuma zajedničke napore u smeru stabilizacije i u BiH i u našem regionu."
Led u otopljavanju odnosa sa Srbijom, nakon priznavanja Kosova, probio je sada već bivši hrvatski premijer Ivo Sanader posetom Beogradu u martu, što su mnogi analitičari tumačili kao pokazivanje Hrvatske Sloveniji kako se ponaša prema susedima, a sve opet u težnji ka članstvu u Evropskoj uniji:
"Ja mislim da treba razgovarati. Ali, ako kažem da ćemo se boriti, da sam došao u Beograd da promoviram načelo da za nas neće vredeti "što mom susedu gore to meni bolje" - borićemo se protiv tog načela."
Kretanje ka boljoj situaciji na Balkanu
I makedonski premijer Nikola Gruevski je ove nedelje konstatovao u Beogradu da i Srbija i Makedonija imaju isti cilj – članstvo u Evropskoj uniji:
"Mi smo u fazi kada se određene faze zadatih zadataka iz Brisela razrešavaju i u tom delu smo pripremljeni da u potpunosti sarađujemo sa Srbijom, gde i ona može da nam pomogne."
Ovo jeste kretanje ka boljoj situaciji na Balkanu, zaključuje Simeon Pobulić iz Foruma za međunarodne odnose, ilustrujući to time da ne može da zamisli da bilo koja zemlja regiona može da odbije saradnju:
"Svima je ovde stalo na Balkanu, ja to ne sumnjam. Većina je za to da se otvaraju novi prostori za saradnju, da se proširuje saradnja, da se ona učvršćuje, i od toga se može imati samo koristi, a nikako štete. Kriza je to stimulisala."
Dan nakon Renove posete Beogradu, srpski šef diplomatije Vuk Jeremić objasnio je za naš program da Srbija ima veoma dinamičnu regionalnu politiku, a da je saradnja u regionu jedan od tri prioriteta Vlade Srbije:
"Predsednik Tadić je to činio i u prošlosti, a i u budućnosti će se veoma često sastajati sa liderima regiona, i mi ćemo naravno nastaviti da unapređujemo ovu saradnju. Postoje svakako razlike u mišljenjima, a postoje i nerešena otvorena pitanja, i njih ne treba potcenjivati, a jedini način da se ta pitanja reše je da razgovaramo i to je upravo ono što ćemo mi nastaviti da radimo."
Interesantno je da je Tadić u obraćanju novinarima sa Renom znatnu pažnju posvetio upravo regionu. Podržao je viznu liberalizaciju za BiH i Albaniju i ubrzano učlanjenje Hrvatske u Evropsku uniju:
"Ja ću kao predsednik Srbije učiniti sve da saradnja sa Hrvatskom bude najbolja moguća i vrlo brzo, već početkom jeseni, posetiću Hrvatsku, odmah nakon toga i Bosnu i Hercegovinu, a nadam se da ću u skorijoj budućnosti posetiti i Albaniju."
Međutim, da li su ovakvi potezi regionalnih lidera u sklopu napora približavanja ka Evropskoj uniji, pre svega kada se takve najave daju pri susretima sa evropskim zvaničnicima?
To mora biti i dugoročna politika
Simeon Pobulić iz Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji:
"Naravno da to jeste u funkciji priključenja Uniji, ali mi bismo to morali raditi čak i da ne postoji Evropska unija. Prosto, male zemlje moraju da nađu jezik da bi se dogovorile, mi ne možemo ništa da rešimo silom nego samo sporazumom. Što se tiče ovih izjava predsednika Srbije, to se poklapa sa nastojanjima koja su nekad jačeg intenziteta, nekad slabijeg intenziteta, što je neka stvar diplomatskog oportuniteta u nekom trenutku, ali nije u pitanju dugoročna politika – to nije u pitanju. Dugoročna politika je da Srbija mora da ima dobre odnose sa svim bivšim jugoslovenskim republikama i sa svim drugim zemljama na Balkanu – sve drugo je čista besmislica."
I Ahmet Davutoglu, šef diplomatije Turske, zemlje članice Veća za implementaciju mira u BiH i predsedavajuće procesom za saradnju Jugoistočne Evrope, kaže za naš radio, nakon susreta sa Jeremićem, da se ne sme dozvoliti da se opet u regionu formira jedna slika konflikata i tenzija iz devedesetih godina:
"U saradnji sa BiH, u saradnji sa Srbijom mi upravo želimo da stvaramo potpuno suprotan imidž, imidž političkog dijaloga, kulturne koegzistencije i ekonomske saradnje. Želeli bismo i našu odgovornost članice Veća za implementaciju mira u BiH da iskoristimo za kreiranje ove vizije, i kao predsedavajući procesa za saradnju Jugoistočne Evrope za ovu godinu želimo da sarađujemo sa svima u ovom regionu kako bismo sveli na minimum moguće tenzije u BiH, a doveli do maksimuma zajedničke napore u smeru stabilizacije i u BiH i u našem regionu."
Led u otopljavanju odnosa sa Srbijom, nakon priznavanja Kosova, probio je sada već bivši hrvatski premijer Ivo Sanader posetom Beogradu u martu, što su mnogi analitičari tumačili kao pokazivanje Hrvatske Sloveniji kako se ponaša prema susedima, a sve opet u težnji ka članstvu u Evropskoj uniji:
"Ja mislim da treba razgovarati. Ali, ako kažem da ćemo se boriti, da sam došao u Beograd da promoviram načelo da za nas neće vredeti "što mom susedu gore to meni bolje" - borićemo se protiv tog načela."
Kretanje ka boljoj situaciji na Balkanu
I makedonski premijer Nikola Gruevski je ove nedelje konstatovao u Beogradu da i Srbija i Makedonija imaju isti cilj – članstvo u Evropskoj uniji:
"Mi smo u fazi kada se određene faze zadatih zadataka iz Brisela razrešavaju i u tom delu smo pripremljeni da u potpunosti sarađujemo sa Srbijom, gde i ona može da nam pomogne."
Ovo jeste kretanje ka boljoj situaciji na Balkanu, zaključuje Simeon Pobulić iz Foruma za međunarodne odnose, ilustrujući to time da ne može da zamisli da bilo koja zemlja regiona može da odbije saradnju:
"Svima je ovde stalo na Balkanu, ja to ne sumnjam. Većina je za to da se otvaraju novi prostori za saradnju, da se proširuje saradnja, da se ona učvršćuje, i od toga se može imati samo koristi, a nikako štete. Kriza je to stimulisala."