Srbija će od Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) tražiti da deficit u budžetu bude 4.5 odsto, što je za 1.5 odsto više od prvobitnog dogovora. Osim toga da će Vlada zauzvrat ponuditi kredibilne mere koje će smanjiti deficit u 2010. godini, ne zna se plan kojim će biti dočekana misija MMF-a za mesec dana i preko čijih će se leđa najviše prelomiti septembarske ekonomske mere Vlade.
U ovom trenutku je potpuno neizvesno koga će najviše pogoditi septembarske ekonomske mere Vlade za borbu protiv krize i uštede u budžetu. Najrealnije je očekivati nastavak zamrzavanja plata i penzija, kaže za naš program ekonomista Goran Nikolić:
"I ta mera praktično znači da će plate i penzije u 2010. godini pasti za 8-9 odsto. To je već velika ušteda i to je već značajno smanjivanje ukupne potrošnje. Smanjivanje nominalnih penzija, ili plata, ali posebno penzija, nije realno i politički je teško održivo - po mom mišljenju to neće proći."
Da smanjivanje penzija neće proći poručio je i potpredsednik Vlade i lider Partije ujedinjenih penzionera Srbije, Jovan Krkobabić, koji je i pre nekoliko meseci bio najtvrđi pregovarač u donošenju mera protiv ekonomske krize. Krkobabić poručuje da penzije niko neće dirnuti:
"Ni po cenu raspada koalicije, ni po cenu pada projekta!"
PDV na 20 odsto
Druga mogućnost koja ostaje Vladi je da poput susedne Hrvatske poveća Porez na dodatu vrednost (PDV). I to je politički najoportunije, kaže nam Goran Nikolić, da se PDV sa sadašnjih 18 poveća na 20 odsto:
"A s druge strane, bolje je čak i povećati PDV nego imati problem sa MMF-om, zato što bi to značilo pad poverenja u našu ekonomsku politiku od strane inoinvestitora, od strane inostranih banaka. Povećanje PDV-a za recimo 2 procentna poena značilo bi, otprilike, rast poreskih prihoda za nešto preko 40 milijardi dinara."
Iako povećanje PDV-a nije bez posledica, Nikolić ipak misli da je bezbolnije od nekih drugih mera:
"Povećanje PDV-a od 2 odsto značilo bi povećanu inflaciju za blizu 2 odsto. Svaki finalni proizvod će poskupeti skoro za toliko. Ali mislim da to nije tako strašna stvar, da je mnogo opasnije davati ljudima otkaze i smanjivati plate nominalno. Mislim da ljudi teško podnose takve stvari."
A neki od radnika su već poručili Vladi da im je dovoljno teško. Ovako je bilo u petak ispred zgrade Vlade kada su radnici Ikarbusa, fabrike autobusa i specijalnih vozila, protestovali zbog neisplaćenih zarada:
Kriza se produbljuje
"Nemamo bukvalno hleba da jedemo, seku nam struju, telefone, vodu."
"Pa ne živimo nikako. Imamo 20.000, a ne mogu ni to da isplate."
"Loše se živi."
"Zadužuješ se kod banaka, ovamo-onamo, da bi preživeo, a kako ćeš posle vraćati, to je pitanje."
Ekonomski novinar Ruža Ćirković kaže da je Srbija u prvoj polovini godine kroz krizu prošla prilično bezbolno, ali da se sada oseća da se kriza produbljuje:
"Ona se pokazuje u tom dramatičnom vidu. Mnogi ljudi ne primaju plate, ostaju bez posla. Dakle, tek sada se kriza ubrzava i mislim da će država morati, u tom smislu, nešto da preduzme. Da se puno zadužuje na tržištu, od banaka, a – to moraju svi da znaju – što se više država zadužuje to je manje novca za privredu."
Uvođenje ekonomskih mera uvek iznova povlači za sobom pitanje hoće li vladajuća koalicija biti ugrožena upravo zbog nepopustljivosti partije penzionera, čije je glavno predizborno obećanje bilo da će se boriti za primanja penzionera.
Ruža Ćirković uverena je da zbog ekonomskih mera neće doći do razmirica između koalicionih partnera:
"Ako para ne bude bilo, penzije i plate će biti smanjene na ovaj ili onaj način – da li direktno, ili recimo kašnjenjem sa uplatama, ili inflacijom, ali biće smanjene. Očigledno je da para nema. Ja i dalje mislim da je bolje bilo da je država malo štedela, mislim da u budžetu sigurno ima prostora za uštede, što naravno komplikuje poslednje te velike koalicije. Kad imate tako jednu veliku koalicionu vladu, vrlo je teško dogovoriti se o uštedama koje će biti pravilno raspoređene, ne između svih stanovnika koji se finansiraju iz budžeta, nego između svih stranaka. I dalje mislim da bi bolje bilo da država štedi ne, dakle, na onim investicionim troškovima, nego na onim praktičnim."
U ovom trenutku je potpuno neizvesno koga će najviše pogoditi septembarske ekonomske mere Vlade za borbu protiv krize i uštede u budžetu. Najrealnije je očekivati nastavak zamrzavanja plata i penzija, kaže za naš program ekonomista Goran Nikolić:
"I ta mera praktično znači da će plate i penzije u 2010. godini pasti za 8-9 odsto. To je već velika ušteda i to je već značajno smanjivanje ukupne potrošnje. Smanjivanje nominalnih penzija, ili plata, ali posebno penzija, nije realno i politički je teško održivo - po mom mišljenju to neće proći."
Da smanjivanje penzija neće proći poručio je i potpredsednik Vlade i lider Partije ujedinjenih penzionera Srbije, Jovan Krkobabić, koji je i pre nekoliko meseci bio najtvrđi pregovarač u donošenju mera protiv ekonomske krize. Krkobabić poručuje da penzije niko neće dirnuti:
"Ni po cenu raspada koalicije, ni po cenu pada projekta!"
PDV na 20 odsto
Druga mogućnost koja ostaje Vladi je da poput susedne Hrvatske poveća Porez na dodatu vrednost (PDV). I to je politički najoportunije, kaže nam Goran Nikolić, da se PDV sa sadašnjih 18 poveća na 20 odsto:
"A s druge strane, bolje je čak i povećati PDV nego imati problem sa MMF-om, zato što bi to značilo pad poverenja u našu ekonomsku politiku od strane inoinvestitora, od strane inostranih banaka. Povećanje PDV-a za recimo 2 procentna poena značilo bi, otprilike, rast poreskih prihoda za nešto preko 40 milijardi dinara."
Iako povećanje PDV-a nije bez posledica, Nikolić ipak misli da je bezbolnije od nekih drugih mera:
"Povećanje PDV-a od 2 odsto značilo bi povećanu inflaciju za blizu 2 odsto. Svaki finalni proizvod će poskupeti skoro za toliko. Ali mislim da to nije tako strašna stvar, da je mnogo opasnije davati ljudima otkaze i smanjivati plate nominalno. Mislim da ljudi teško podnose takve stvari."
Kriza se produbljuje
"Nemamo bukvalno hleba da jedemo, seku nam struju, telefone, vodu."
"Pa ne živimo nikako. Imamo 20.000, a ne mogu ni to da isplate."
"Loše se živi."
"Zadužuješ se kod banaka, ovamo-onamo, da bi preživeo, a kako ćeš posle vraćati, to je pitanje."
Ekonomski novinar Ruža Ćirković kaže da je Srbija u prvoj polovini godine kroz krizu prošla prilično bezbolno, ali da se sada oseća da se kriza produbljuje:
"Ona se pokazuje u tom dramatičnom vidu. Mnogi ljudi ne primaju plate, ostaju bez posla. Dakle, tek sada se kriza ubrzava i mislim da će država morati, u tom smislu, nešto da preduzme. Da se puno zadužuje na tržištu, od banaka, a – to moraju svi da znaju – što se više država zadužuje to je manje novca za privredu."
Uvođenje ekonomskih mera uvek iznova povlači za sobom pitanje hoće li vladajuća koalicija biti ugrožena upravo zbog nepopustljivosti partije penzionera, čije je glavno predizborno obećanje bilo da će se boriti za primanja penzionera.
Ruža Ćirković uverena je da zbog ekonomskih mera neće doći do razmirica između koalicionih partnera:
"Ako para ne bude bilo, penzije i plate će biti smanjene na ovaj ili onaj način – da li direktno, ili recimo kašnjenjem sa uplatama, ili inflacijom, ali biće smanjene. Očigledno je da para nema. Ja i dalje mislim da je bolje bilo da je država malo štedela, mislim da u budžetu sigurno ima prostora za uštede, što naravno komplikuje poslednje te velike koalicije. Kad imate tako jednu veliku koalicionu vladu, vrlo je teško dogovoriti se o uštedama koje će biti pravilno raspoređene, ne između svih stanovnika koji se finansiraju iz budžeta, nego između svih stranaka. I dalje mislim da bi bolje bilo da država štedi ne, dakle, na onim investicionim troškovima, nego na onim praktičnim."