Britanska vlada objavila je u sredu smanjivanje javnih troškova od 80 milijardi funti (128 milijardi dolara), što je najveći rez od Drugog svetskog rata u cilju smanjenja javnog duga od 156 milijardi funti. Tokom petogodišnjeg perioda drastične štednje bez posla će ostati 500 hiljada ljudi u javnom sektoru, a milioni Britanaca bez socijalnih prinadležnosti.
Pošto je potrošila milijarde u spasavanje zaduženih banaka i došla pod udar umanjenih poreskih prihoda i većih računa za socijalno staranje, nova koaliciona vlada će založiti svoj ugled u cilju umanjenja ekonomskih nevolja Britanije do idućih izbora 2015.
Ministar finansija Džordž Ozborn (George Osborne) objavio je smanjenje javnih troškova od oko 80 milijardi funti za koja kaže da su neophodna da bi, zajedno s povećanjem poreza, bio izbrisan britanski deficit od 156 milijardi funti i smanjio ogromni dug države koji iznosi 11 odsto društvenog proizvoda i da ga do 2015. treba svesti na 2 procenta.
Predviđeno je ukidanje 500.000 radnih mesta u javnom sektoru gde su plate gotovo svih državnih službenika već zamrznute na dve godine u okviru početne runde mera štednje objavljene u junu.
Ozborn, na koga se gleda kao na mogućeg novog premijera, već je obavestio državne službe da se pripreme za smanjenje svojih budžeta od 25 odsto u rasponu od četiri godine. Mada će konačni rezovi biti mnogo blaži, ipak će biti najoštriji u proteklih 60 godina.
Oko 12 miliona porodica izgubiće dečiji dodatak počev od 2013. godine, a još desetine hiljada Britanaca čeka umanjenje ili ukidanje socijalne pomoći. No, reč je o porodicama koje pripadaju srednjoj klasi sa dobrim primanjima, dok će siromašniji delovi i dalje primati prinadležnosti.
Premijer Dejvid Kameron odgovara na pitanja tokom intervjua na Radiju BBC, 03. avgust 2010.
Ako vlada ukine davanja za gorivo tokom zime, milioni penzionera će izgubiti subvencionisano grejanje. Oko 12 miliona ljudi sada za tu svrhu dobija novac od države.
"Želeo bih da postoji drugi način. Da postoji lakši put. Ali, nema drugog puta", rekao je premijer Dejvid Kameron (David Cameron) na nedavnom godišnjem skupu svoje Konzervativne partije.
Konzervativci tvrde da bi neuspeh u sređivanju deficita doveo zemlju u situaciju da se nosi sa plaćanjem astronomskih kamata. Po sadašnjem tempu trošenja, procenjuje vlada, Britanija bi morala više da daje na kamate nego na obrazovanje dece.
Opozicioni laburisti, koje vlada krivi za mamutski dug, slažu se da je fiskalna disciplina neophodna ali kažu da torijevci i njihovi saveznici krešu suviše i prebrzo.
Alan Džonson (Jonson), portparol laburista za ekonomska pitanja, optužuje Ozborna za "ekonomski mazohizam" i opominje da će njegovi rezovi gurnuti Britaniju u krug niskog privrednog rasta i visoke nezaposlenosti. Laburisti se zalažu se veće poreze uz manje i sporije rezove.
Osim nastojanja da drastično smanji dug, ovo je, istovremeno, jedinstvena prilika za britansku vladu da smanji učešće u mnogim segmentima društvenog života i ekonomije. To je u ideološkom smislu na tragu politike nekadašnje premijerke Margaret Tačer, koja je '80-ih dramatično redukovala angažman svoje vlade u privrednim aktivnostima. No, imajući u vidu krhku koaliciju sa liberalima, premijer Kameron je morao da vodi računa da raspodeli teret mera štednje na gotovo sve segmente društva.
Mada Britanci nisu srećni zbog mera Vlade i sindikati najavljuju protivljenje, ipak je malo znakova da će javnost reagovati masovnim protestima kao u Francuskoj i Grčkoj.
Pošto je potrošila milijarde u spasavanje zaduženih banaka i došla pod udar umanjenih poreskih prihoda i većih računa za socijalno staranje, nova koaliciona vlada će založiti svoj ugled u cilju umanjenja ekonomskih nevolja Britanije do idućih izbora 2015.
Ministar finansija Džordž Ozborn (George Osborne) objavio je smanjenje javnih troškova od oko 80 milijardi funti za koja kaže da su neophodna da bi, zajedno s povećanjem poreza, bio izbrisan britanski deficit od 156 milijardi funti i smanjio ogromni dug države koji iznosi 11 odsto društvenog proizvoda i da ga do 2015. treba svesti na 2 procenta.
Predviđeno je ukidanje 500.000 radnih mesta u javnom sektoru gde su plate gotovo svih državnih službenika već zamrznute na dve godine u okviru početne runde mera štednje objavljene u junu.
Ozborn, na koga se gleda kao na mogućeg novog premijera, već je obavestio državne službe da se pripreme za smanjenje svojih budžeta od 25 odsto u rasponu od četiri godine. Mada će konačni rezovi biti mnogo blaži, ipak će biti najoštriji u proteklih 60 godina.
Oko 12 miliona porodica izgubiće dečiji dodatak počev od 2013. godine, a još desetine hiljada Britanaca čeka umanjenje ili ukidanje socijalne pomoći. No, reč je o porodicama koje pripadaju srednjoj klasi sa dobrim primanjima, dok će siromašniji delovi i dalje primati prinadležnosti.
Ako vlada ukine davanja za gorivo tokom zime, milioni penzionera će izgubiti subvencionisano grejanje. Oko 12 miliona ljudi sada za tu svrhu dobija novac od države.
"Želeo bih da postoji drugi način. Da postoji lakši put. Ali, nema drugog puta", rekao je premijer Dejvid Kameron (David Cameron) na nedavnom godišnjem skupu svoje Konzervativne partije.
Konzervativci tvrde da bi neuspeh u sređivanju deficita doveo zemlju u situaciju da se nosi sa plaćanjem astronomskih kamata. Po sadašnjem tempu trošenja, procenjuje vlada, Britanija bi morala više da daje na kamate nego na obrazovanje dece.
Opozicioni laburisti, koje vlada krivi za mamutski dug, slažu se da je fiskalna disciplina neophodna ali kažu da torijevci i njihovi saveznici krešu suviše i prebrzo.
Predviđeno je ukidanje 500.000 radnih mesta u javnom sektoru gde su plate gotovo svih državnih službenika već zamrznute na dve godine u okviru početne runde mera štednje objavljene u junu
Alan Džonson (Jonson), portparol laburista za ekonomska pitanja, optužuje Ozborna za "ekonomski mazohizam" i opominje da će njegovi rezovi gurnuti Britaniju u krug niskog privrednog rasta i visoke nezaposlenosti. Laburisti se zalažu se veće poreze uz manje i sporije rezove.
Osim nastojanja da drastično smanji dug, ovo je, istovremeno, jedinstvena prilika za britansku vladu da smanji učešće u mnogim segmentima društvenog života i ekonomije. To je u ideološkom smislu na tragu politike nekadašnje premijerke Margaret Tačer, koja je '80-ih dramatično redukovala angažman svoje vlade u privrednim aktivnostima. No, imajući u vidu krhku koaliciju sa liberalima, premijer Kameron je morao da vodi računa da raspodeli teret mera štednje na gotovo sve segmente društva.
Mada Britanci nisu srećni zbog mera Vlade i sindikati najavljuju protivljenje, ipak je malo znakova da će javnost reagovati masovnim protestima kao u Francuskoj i Grčkoj.