Uprkos određenom napretku u pregovorima o članstvu u EU, Srbija i dalje mora da prevaziđe značajne prepreke - unapređenje unutrašnjeg političkog dijaloga, reforme u oblasti vladavine prava i borbe protiv korupcije, postizanje sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji odnosa sa Kosovom, kao i potpuno usklađivanje sa spoljnom politikom EU, ukazao je izvestilac Evropskog parlamenta (EP) za Srbiju Tonino Picula.
U izveštaju koji će se sutra naći pred poslanicima Evropskog parlamenta naglašava se, prenosi Beta, i da obezbeđivanje nezavisnosti ključnih institucija, uključujući Regulatorno telo za elektronske medije (REM) i puna primena svih preostalih i najnovijih preporuka Kancelarije OEBS za demokratske institucije i ljudska prava (OEBS/ODIHR) i tela Saveta Evrope u vezi sa izbornim reformama, kroz transparentan i inkluzivan proces i znatno pre održavanja bilo kojih novih izbora, takođe ostaju od ključnog značaja.
Izveštaj i rezolucija Tonina Picule predstavljaju odgovor Evropskog parlamenta na Izveštaje Evropske komisije o Srbiji za 2023. i 2024. godinu, ali takođe uzima u obzir najnovija dešavanja u zemlji, uključujući studentske proteste, koja su, kako se ocenjuje, obeležena zabrinutošću zbog stanja demokratije i vladavine prava.
U rezoluciji sačinjenoj na osnovu izveštaja o kojoj će se glasati u sredu 7. maja, EP izražava duboku zabrinutost zbog sistemskih problema na koje su ukazali studentski protesti i drugi protesti u Srbiji, kao što su pitanja građanskih sloboda, podele vlasti, korupcije, zaštite životne sredine, institucionalne i finansijske transparentnosti, posebno u vezi s infrastrukturnim projektima, i odgovornosti.
Studentski zahtevi u skladu sa reformama
EP potvrđuje da su studentski zahtevi u skladu sa reformama koje se od Srbije očekuju na njenom evropskom putu.
U tekstu se konstatuje da masovni protesti održani 15. marta u Beogradu "predstavljaju najveće proteste u savremenoj istoriji Srbije i poziva na nepristrasnu istragu tvrdnji da je protiv demonstranata korišćena nezakonita tehnologija za kontrolu mase, usled čega je više njih povređeno".
U rezoluciji se izražava iskreno saučešće porodicama poginulih i povređenih u urušavanju nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra 2024. i poziva na potpune i transparentne pravne postupke nakon istrage nadležnih organa.
Naglašava se potreba za širim ispitivanjem u kojoj meri je korupcija dovela do smanjenja bezbednosnih standarda i doprinela ovoj tragediji.
Takođe se "izražava žaljenje zbog kašnjenja u reakciji i utvrđivanju odgovornosti od strane srpskih vlasti, sporog toka istrage i nedostatka transparentnosti nakon tragedije" i zbog toga što je "vlast propustila priliku da na dobar način odgovori na zahteve studenata i građana koji ih iskreno podržavaju".
EP naglašava značaj slobode govora i okupljanja, poziva vlasti Srbije da obezbede zaštitu učesnicima mirnih protesta.
Vezano za proteste u Srbiji, EP takođe najoštrije osuđuje zloupotrebu ličnih podataka iz javnih registara radi odmazde prema mirnim demonstrantima i poziva tužilaštvo u Srbiji da podigne optužnice protiv svih lica koja su fizički napadala i podsticala nasilje nad učesnicima demonstracija.
EP izražava duboku zabrinutost zbog svakog oblika nasilja, hapšenja demonstranata i sudskih postupaka kao i zbog izveštaja da su bezbednosne službe bile uključene u zastrašivanje i nadzor demonstranata.
Takođe EP osuđuje retoriku srpskih vlasti koja podstiče nasilje protiv studenata i drugih demonstranata, primećuje da su studentski aktivisti bili izloženi pravnom uznemiravanju, zastrašivanju i prekomernoj upotrebi sile od strane vlasti.
U rezoluciji se poziva na temeljnu, nepristrasnu i brzu istragu navoda o nasilju nad demonstrantima i o eventualnim zloupotrebama policije tokom protesta a diplomatske misije EU i država članica pozivaju se da nastave pažljivo da prate sve tekuće sudske slučajeve povezane s protestima.
Briga zbog upotrebe špijunskog softvera
Evropski parlamentarci duboko su uznemireni i zbog "široko rasprostranjene nezakonite prakse nadzora korišćenjem špijunskog softvera" i "pozivaju Vladu Srbije da odmah prekine korišćenje napredne nadzorne tehnologije protiv aktivista, novinara i branilaca ljudskih prava a nadležne državne organe da sprovedu temeljnu istragu o svim postojećim slučajevima nezakonitog nadzora i upotrebe špijunskog softvera, kao i da pokrenu odgovarajuće postupke protiv odgovornih lica".
EP takođe odbacuje optužbe da su EU i neke njene države članice bile umešane u organizaciju studentskih protesta s ciljem izazivanja "obojene revolucije" i u tom kontekstu najoštrije osuđuje nezakonita hapšenja i proterivanja građana EU i javno objavljivanje ličnih podataka građana EU od strane osuđenih ratnih zločinaca, kao i govor mržnje usmeren protiv nacionalnih manjina.
EP izražava zabrinutost i zbog sve većeg broja slučajeva zadržavanja građana EU na granici Srbije i primećuje da se anti-EU narativi odražavaju u opadajućoj podršci za evropske integracije u srpskom društvu i jačanju prisustva autokratskih stranih aktera u zemlji.
Srpske vlasti pozivaju se da povrate poverenje građana u državne institucije kroz transparentnost i odgovornost i ohrabruju se svi politički i društveni akteri da se uključe u inkluzivan, sadržajan dijalog u cilju ispunjavanja reformi vezanih za EU.
Sloboda medija pogoršana
U poglavlju Osnovna i ljudska prava ocenjuje se još da je "sloboda medija u Srbiji dodatno pogoršana" i poziva Srbija da unapredi i zaštiti profesionalizam medija, raznolikost i pluralizam, kao i da promoviše kvalitetno istraživačko novinarstvo, najviše etičke standarde, poštovanjem novinarskih kodeksa i kroz medijsku pismenost.
Takođe, najoštrije se osuđuje uporna kampanje blaćenja i zastrašivanja protiv civilnog društva u Srbiji, uključujući lažne optužbe o zaverama za rušenje vlasti uz stranu podršku.
Izražava se zabrinutost zbog toga što se organizacije civilnog društva u Srbiji suočavaju sa sve većim izazovima, uključujući restriktivne uslove, ograničeno finansiranje, policijske racije i druge oblike zastrašivanja od strane državnih vlasti i poziva na istrage svih napada i kampanja blaćenja protiv organizacija civilnog društva i na unapređenje transparentnosti javnog finansiranja.
Ograničen napredak prema EU
Ponavlja se strateški značaj Zapadnog Balkana u današnjem geopolitičkom kontekstu i za bezbednost i stabilnost EU u celini, a ističe se i značaj uticaja Srbije u regionu.
EP sa zabrinutošću primećuje da je ostvaren ograničen ili nikakav napredak u ispunjavanju kriterijuma za članstvo u EU u pregovaračkim poglavljima, sa posebnim nedostacima u ključnim oblastima poput vladavine prava, reforme javne uprave i usklađivanja sa politikama EU.
Izražava se žaljenje zbog činjenice da nije ostvaren napredak u Poglavlju 31, budući da je usklađenost Srbije sa stavovima spoljne politike EU ostala nepromenjena i poziva Srbija da se bez odlaganja i sistematski uskladi sa restriktivnim merama i opštom politikom EU prema Rusiji.
EP konstatuje napredak Srbije u usklađivanju sa viznom politikom EU i poziva na njeno potpuno usklađivanje, navodi se u rezoluciji.
Naglašava se da ukupan tempo napretka u pregovorima o pristupanju i dalje zavisi od opipljivog napretka u ključnim reformama i dijaloga Beograda i Prištine, kao i od usklađivanja sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU.
Kada je reč o demokratiji i vladavini prava, EP konstatuje postojeće izazove u obezbeđivanju nezavisnosti pravosuđa, uključujući neprimereni politički uticaj na sudstvo i naglašava značaj usvajanja Zakona o Pravosudnoj akademiji.
Navodi se da je ostvaren ograničen napredak u borbi protiv korupcije, uprkos usvajanju nove strategije za borbu protiv korupcije za period 2024–2028 i izražava zabrinutost zbog i dalje prisutne korupcije u mnogim sektorima.
Podrška dijalogu
EP takođe ponavlja punu podršku dijalogu Beograda i Prištine pod okriljem EU, pozdravlja imenovanje Petera Sorensena za specijalnog predstavnika EU, naglašava važnost konstruktivnog angažmana vlasti i u Srbiji i na Kosovu u cilju postizanja sveobuhvatnog i pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa, poziva obe strane da izbegavaju jednostrane poteze koji mogu izazvati tenzije i zahteva doslednu primenu svih prethodnih sporazuma, uključujući uspostavljanje Asocijacije/Zajednice opština sa srpskom većinom.Strane u pregovorima pozivaju se da omoguće puno funkcionisnje svih institucija na Kosovu.
Od Srbije i Kosova očekuje se da u potpunosti sarađuju i preduzmu sve potrebne mere kako bi priveli pravdi počinioce terorističkog napada u Banjskoj iz 2023. godine, izražava se žaljenje zbog činjenice da Srbija još nije procesuirala glavne počinioce, posebno Milana Radoičića, potpredsednika Srpske liste, i ponavlja da i odgovorni za napad u Zubinom Potoku moraju biti izvedeni pred lice pravde bez odlaganja. ;
EP poziva potpredsednicu Evropske komisije i visoku predstavnicu EU za spoljnu politiku i bezbednost, kao i Evropsku komisiju, da preuzmu proaktivniju ulogu u vođenju dijaloga kao i da omoguće veću ulogu Evropskom parlamentu u tom procesu, navodi se.
Kada je reč o društveno-ekonomskim reformama EP pozdravlja delimičan napredak Srbije u uspostavljanju funkcionalne tržišne ekonomije, uz pozitivan rast BDP-a i ponavlja potrebu za značajnijim reformama u oblasti tržišta rada, obrazovanja i javne uprave.
Prvi izveštaj Tonina Picule, novog izvestioca za Srbiju usvojen je u februaru na sednici Spoljnopolitičkog odobra (AFET) Evropskog parlamenta.
Izveštaj konstatuje da Srbija napreduje ka članstvu u EU od 2012, kada je dobila status kandidata i da je od otvaranja pregovora o pristupanju u januaru 2014, otvorila 22 od ukupno 35 poglavlja.Otvorena su sva poglavlja iz klastera 1 (Osnovne vrednosti) i klastera 4 (Zelena agenda i održiva povezanost). Dva poglavlja su privremeno zatvorena. U junu 2021. godine, Srbija je prihvatila revidiranu metodologiju proširenja.
