Prvi put u poslednjih četvrt veka građani Srbije korupciju vide kao najveći problem u državi, rezultati su istraživanja nevladine organizacije Transparentnost Srbija (TS).
Dok su ankete u proteklih 25 godina pokazale da su građani najviše brinuli zbog siromaštva, nezaposlenosti i bezbednosti, sada je korupciju na vrh liste problema stavilo 22 odsto građana.
Kako je rečeno na predstavljanju rezultata 31. marta u Beogradu, ispitanici su (12 odsto njih) problem kriminala stavili na drugo mesto, pitanje Kosova na treće, potom male plate i zdravstvo.
Programski direktor TS-a Nemanja Nenadić navodi da polovina građana kaže da je korupcija u porastu i dodaje da država ima kapacitet da je suzbije.
"Jedino je pitanje da li želi ili ne. To se često naziva ’politička volja’. Ali ako postoji obaveza suzbijanja korupcije, pa se krši, radi se o prisustvu političke volje da se zakoni ne primenjuju", rekao je Nenadić.
Strategija postoji, ali ne radi
Po ovom istraživanju, trećina građana ne zna da Srbija formalno ima Strategiju za borbu protiv korupcije, trećina smatra da se ne primenjuje, dok 16 odsto kaže da donosi rezultate.
Zlatko Minić, član Upravnog odbora TS, preneo je da ispitanici ocenjuju da nije delotvorna borba protiv korupcije koju je proklamovao predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
"Da tužilaštvo nije samostalno u radu i da nije zaštićeno od pritisaka smatra 56 odsto. Čak 71 odsto građana veruje da tužilaštvo ne goni one koji imaju političku moć i zaštitu", naveo je Minić.
Poslednji izveštaj Transparentnosti internešnala za 2024. pokazao je da je korupcija u Srbiji sve veća osmu godinu za redom. Od 180 rangiranih zemalja, Srbija je na 105. mestu, dok je među državama regiona najbolje plasirana Crna Gora – na 65. poziciji.
"Korupcija čini ljude nejednakim. To osete na sudu ako vide da neko može da se provuče, a oni ne mogu. Budimo realni, borba protiv korupcije nije dala rezultate“, rekao je na predstavljaju izveštaja TS Miroslav Milićević, predsednik Saveta za borbu protiv korupcije.
Istraživanje TS sprovedeno je u Srbiji od 13. do 24. marta na uzorku od 1.000 građana.
