Ako postoji jedan način na koji zvaničnici Evropske unije smatraju da mogu dobiti mesto za stolom kada je u pitanju rešavanje rata u Ukrajini, to je 176 milijardi evra (204 milijarde dolara) zamrznute ruske imovine koja se trenutno drži unutar Unije i kako se ona može iskoristiti i politički i ekonomski.
Prošlog meseca, EU je bila uglavnom bila po strani kada su SAD predstavile mirovni plan koji je "prerađen" pošto su se američke i ukrajinske diplomate sastale u Ženevi nekoliko dana kasnije.
Evropski zvaničnici, govoreći za RSE pod uslovom da im se ne navodi ime, kažu da su uspeli da uklone neke od ideja iz originalnog teksta koje su direktno povezane s članstvom Ukrajine u EU i NATO-u.
Međutim, Evropa ima zlatnu kartu u rukavu koja bi joj mogla obezbediti mesto za pregovaračkim stolom: finansiranje za Ukrajinu.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (von der Leyen) nedavno je, pošto se obavezala da će "pokriti finansijske potrebe Ukrajine za 2026. i 2027. godinu", dala članicama EU tri opcije za davanje procenjenih 140 milijardi evra Kijevu u naredne dve godine.
S obzirom na to da se SAD nerado obavezuju da će Ukrajini dati nov novac, spremnost EU da se angažuje postala je ključna za Kijev kako se približava četvorogodišnjica ruske invazije.
Prva opcija koju je fon der Lajen navela u dokumentu je da pojedinačne članice EU daju Ukrajini novac. Po drugoj, Evropska komisija bi prikupila potrebna sredstva na finansijskim tržištima. Međutim treća opcija – zajam za reparacije koji bi se obezbedio korišćenjem zamrznute ruske suverene imovine u EU – najpopularnija je, pošto ne bi direktno pogodila džepove poreskih obveznika EU.
Ipak, nije tako jednostavno.
Prvo, vreme za donošenje odluke ističe, a Belgija, gde je zamrznuta većina ove imovine, i dalje se protivi tom potezu. Zatim, tu su i SAD, koje su u svom prvobitnom predlogu takođe izrazile interesovanje za dobijanje velikog dela tih sredstava.
Fon der Lajen je 26. novembra rekla Evropskom parlamentu da ne može da "vidi nijedan scenario u kojem će samo evropski poreski obveznici platiti račun" za Ukrajinu i da je spremna da predstavi pravni tekst za reparacioni zajam.
Obezbeđivanje podrške za zajam za reparacije
Prema izvorima RSE, Evropska komisija trenutno radi na čak 11 pravnih akata kada je u pitanju zajam, dok je dosta članica EU frustrirano što još nisu videle konkretne detalje o tome kako bi taj plan funkcionisao.
Zvaničnik Evropske komisije rekao je za RSE da je prvobitna ideja bila da se prvo obezbedi politička podrška za zajam za reparacije kada se lideri EU okupe na samitu EU u Briselu 18. decembra. Detalji bi bile razrađeni početkom sledeće godine kako bi se omogućilo da novac počne da pristiže u Kijev do drugog tromesečja 2026.
Postoji i strah da bi se diplomate članica i advokati mogli zaglaviti u detaljima i poremetiti sve šanse za dogovor ako se pravni akti predstave prerano.
Belgija, u kojoj sedište ima kompanija Juroklir (Euroclear) za finansijska tržišta gde je zamrznuta većina ruskih obveznica, želi da vidi odgovarajuće garancije od drugih članica EU, pošto očekuje pravnu odmazdu Moskve. Preuzimanje tereta potraživanja Rusije od 140 milijardi evra – što je trećina godišnjeg BDP-a Belgije – bila bi katastrofa za tu zemlju.
Belgijski premijer Bart de Vever (Wewer) je u pismu Fon der Lajen na tu temu, u koje je RSE imao uvid, još jednom izrazio svoju zabrinutost.
"Iako imam puno razumevanje za argument da evropski poreski obveznici ne bi trebalo da budu jedini koji plaćaju račun za finansijsku podršku Ukrajini, brutalna pravna realnost je da ni u jednom trenutku u istoriji imobilisana suverena imovina nije bila 'prenamenjena' tokom tekućeg rata", napisao je on.
"Takva imovina je bila predmet odluka tokom posleratnih poravnanja, obično u kontekstu ratnih reparacija od strane strane koja je izgubila", dodao je on.
Evropska komisija, međutim, i dalje veruje da se sporazum može postići u decembru ako dovoljan broj članica EU da pravno obavezujuće garancije za podršku kredita za reparacije na osnovu svog bruto nacionalnog dohotka (BND). To znači da manje – i skeptičnije – zemlje poput Mađarske i Slovačke mogu da se isključe jer je njihov ukupan udeo u BND-u EU zanemarljiv.
Ipak, druge bogatije i veće evropske zemlje moraju se uključiti da podele troškove. Brisel se nada da bi i druge zemlje G7 koje nisu članice EU mogle da doprinesu.
"Ako bi Evropski savet bio pozvan da odluči o shemi kredita za reparacije na svom predstojećem sastanku, to bi bilo moguće samo na osnovu toga da su sve gore navedene zabrinutosti adekvatno i u potpunosti pokrivene", napisao je De Vever na kraju svog pisma Fon der Lajen.
"To uključuje da pune garancije pruže voljne države članice, omogućavajući Jurokliru da održi likvidnost imovine u njenom ukupnom iznosu", dodao je on.
'Američki ugao'
Ipak, Belgijanci nisu jedina prepreka koju treba prevazići.
Tu je i "američki ugao", kako su to rekli neki zvaničnici EU.
Originalni američki mirovni plan od 28 tačaka naveo je da će "100 milijardi dolara zamrznute ruske imovine biti uloženo u napore koje predvode SAD za obnovu i ulaganje u Ukrajinu" i da će "SAD dobiti 50 odsto profita od tog poduhvata".
Ta formulacija je zaista uznemirila evropske političare i diplomate, posebno zato što su zamišljali da će novac dat Ukrajini u obliku kredita za reparacije u velikoj meri Kijev koristiti za kupovinu oružja proizvedenog u Evropi.
Zvaničnici EU kažu da je većina delova originalnog američkog predloga razvodnjena ili potpuno uklonjena, ali priznaju da bi se konačni dokument mogao značajno promeniti i da nisu upoznati s poslednjim diskusijama o formulacijama.
Iako bi EU želela da kredit za reparacije bude evropski projekat, većina diplomata priznaje da je neophodno da Vašington ostane uz njega i da bude zadovoljan. To bi moglo da znači da budu otvoreni za ideju da SAD dobiju deo sredstava ili da bar Ukrajina koristi novac za kupovinu američkog oružja.
Međutim, ključno je da Brisel takođe mora da osigura da SAD nastave da vrše pritisak na Mađarsku da pristane na produženje sankcija EU, koje uključuju zamrznutu rusku imovinu, svakih šest meseci.
U julu, kada je došlo vreme za obnavljanje mera, Mađarska nije pretila vetom, i to uglavnom zbog američkog pritiska. Brisel se nada da će SAD igrati istu ulogu kada sankcije ponovo budu morale biti produžene u januaru.