Univerzitet u Beogradu našao se među 2000 najboljih univerziteta na svetu, na listi Global 2000 koju je 3. juna objavio Centar za svetsko rangiranje univerziteta (Center for World University Rankings – CWUR).
Kako se može videti na sajtu CWUR, Beogradski univerzitet pozicioniran je na 387. mestu i spada među 1,9 odsto najboljih u svetu.
Ključni elementi za rangiranje univerziteta prema CWUR listi su: kvalitet obrazovanja, zaposlenost alumnista, kvalitet fakulteta i istraživački učinak.
CWUR lista svetskih univerziteta je globalni ranking univerziteta koji se zasniva na objektivnim faktorima, bez obzira na to kako se univerziteti sami predstavljaju, što ga čini jednom od najobjektivnijih rang lista svetskih univerziteta.
Najbolje pozicioniran je Univerzitet Harvard, slede Masačusetski institut tehnologije, Stanford, Kembridž, Oksford i Univerzitet Prinston.
Iz zemalja regiona na listi su se našli Univerzitet u Ljubljani (na 440. mestu), Zagrebački univerzitet (na 516. mestu), te univerziteti u Budimpešti (1003. mesto) i Bukureštu (1155. mesto).
Kako je navedeno u saopštenju rektora BU Vladana Đokića, Univerzitet u Beogradu se kontinuirano, već osam godina, nalazi među 1,9 odsto najbolje rangiranih visokoškolskih ustanova u svetu.
"Zahvaljujem se svim nastavnicima, istraživačima, saradnicima i alumnistima Univerziteta u Beogradu čija su postignuća u obrazovanju, profesionalnom razvoju i nauci doprinela visoko rangiranoj poziciji u svetu", naveo je rektor Đokić u saopštenju.
Državni fakulteti u Srbiji su pod studentskim blokadama od kraja novembra 2024. godine, u znak protesta zbog smrti 16 osoba u padu nadstrešnice u Novom Sadu.
Blokade su se prelile i na ulice, pa su studenti organizovali brojne masovne proteste širom zemlje.
Vlada Srbije je krajem prošle godine povukla iz skupštinske procedure predlog zakona koji bi omogućio dolazak stranih fakulteta u Srbiju, nakon što je to naišlo na protivljene akademske zajednice.
Početkom maja Vlada je formirala Radnu grupu za analizu trenutnog stanja finansiranja i performansi visokog obrazovanja u Srbiji i za izradu Nacrta zakona o visokom obrazovanju.
Takođe je u februaru uredbom o smanjenju vremena predviđenog za obavljanje naučno-istraživačkog rada, a povećanjem broja radnih sati za nastavu u razmeri 12,5 prema 87,5 smanjila plate profesorima na blokiranim fakultetima.
Zbog toga su profesori i studenti 23. maja održali protest ispred Vlade Srbije, zahtevajući ukidanje uredbe o obračunu plata profesorima, raspuštanje radne grupe za izradu novog Zakona o visokom obrazovanju i odustajanje od "komercijalizacije i vaučerizacije" obrazovanja.
