Evropska unija očekuje od Srbije napredak u oblastima vladavine prava, elektronskih medija i izbornih zakona, izjavila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen 15. oktobra u Beogradu, nakon sastanka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.
Zvaničnica iz Brisela je pozdravila napredak u vezi sa ažuriranjem biračkog spiska kao i u vezi sa izborom članova Saveta Republičkog tela za elektronske medije.
"Sada je pravi trenutak za Srbiju da preduzme konkretne korake u pridruživanju. Prva poenta je da moramo da vidimo napredak u oblastima vladavini prava, elektronskih medija i izbornih zakona. Znam da te reforme nisu jednostavne, svi segmenti društva i političkog spektra moraju bitri u njih uključeni", rekla je Fon der Lajen je na konferenciji za medije u Palati "Srbija".
U svom obraćanju predsednica Evropske komisije je rekla da stav Evropske unije podrazumeva slobodu a ne represiju, uključujuči pravo na mirno okupljanje.
"Zalažemo se za partnerstvo, a ne za potčinjavanje i za diplomatiju umesto agresije", dodala je.
Ona je uputila poziv predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću da "za otprilike mesec dana" dođe u Brisel kako bi razmotrili situaciju po pitanju reformi.
Evropska zvaničnica sa predstavnicima civilnog društva u Srbiji
Predsednica Evropske komisije sastala se u sredu sa predstavnicima civilnog sektora u Srbiji i tom prilikom ponovila da je EU spremna da podrži Srbiju u izgradnji čvrste demokratije.
"Upravo to je suština procesa pristupanja. Reforme vezane za EU trebalo bi da uključe sve delove društva i političkog spektra", napisala je na mreži Iks uz fotografiju sa sastanka.
Razgovoru su prisustvovali Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija, Maja Stojanović iz Građanskih inicijativa, koordinatorka Nacionalnog konventa o EU Bojana Selaković, Tamara Branković iz Crte, te Igor Bandović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
Na sastanku su bili i šef Delegacije EU u Srbiji Andreas fon Bekerat, njegova zamenica Plamena Halačeva i generalni direktor Generalnog direktorata Evropske komisije za proširenje i istočno susedstvo Gert Jan Kopman.
Na pitanje Radija Slobodna Evropa gde vidi rešenje za trenutnu situaciju u Srbiji, u kojoj mesecima traju antirežimski protesti zbog tragedije u Novom Sadu, Fon der Lajen je rekla da je ovo ključni trenutak za Srbiju i da je vreme za ceo narod da se okupi i da se osnaže temelji efikasne demokratije.
"EU je spremna da vas podrži i uloži svaki napor kad je reč o tome. Da se sprovedu reforme, a one treba da se obave tako što će povući društvo za sobom", rekla je predsednica Evropske komisije.
Ursula fon der Lajen je naglasila je da EU očekuje veći stepen usklađivanja Srbije sa spoljnom politikom Unije, uključujući sankcije protiv Rusije.
"Moram da vas pohvalim zato što ste 61 odsto uskladili svoju instranu politiku sa našom, ali je potrebno postići i više. Želimo da računamo na Srbiju kao na pouzdanog partnera", rekla je Ursula fon der Lajen.
Srbija je jedna od retkih zemalja u Evropi koja se nije priključila sankcijama Evropske unije protiv Ruske Federacije, nakon što je Kremlj pokrenuo invaziju na Ukrajinu 2022. godine. Srbija je u Ujedinjenim nacijama osudila rusku agresiju.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je na zajedničkoj konferenciji da je za Srbiju članstvo u EU "strateško opredeljenje i prioritet spoljne politike", ali je dodao da od početka ruske invazije na Ukrajinu nije otvoren nijedan klaster u pristupnim pregovorima.
"Čini mi se da smo, makar u poslednje vreme, neke stvari uradili. Još mnogo toga moramo da uradimo, ali i sami u zemlji moramo da razgovaramo oko pravaca naše politike", rekao je Vučić.
On je podsetio da je Naftna industrija Srbije (NIS) pod američkim sankcijama, te dodao da to podrazumeva da je i pod evropskim.
"Nadam se da ćemo u svim pitanjima od značaja za energetsku sigurnost Srbije imati pomoć EU", rekao je Vučić.
On je dodao da je predsednici Evropske komisije uručio pismo sa molbom da se Srbija izuzme iz carina i novih kvota za uvoz čelika.
"Nadam se da će EU makar malo ublažiti status zemljama kandidatima i da će nam malo olakšati", rekao je predsednik Srbije.
Rekao je da je Srbija obezbedila dovoljne rezerve nafte i gasa, ali da "nas očekuje teška politička zima".
"Mi ćemo sa EU nastaviti da razvijamo energetsku infrastrukturu. Verujem da gradimo interkonektor prema Severoj Makedoniji, u budućnosti i prema Rumuniji", rekao je Vučić.
Evropska zvaničnica stigla je u Srbiju u utorak, u sklopu zapadnobalkanske turneje.
Njoj je u sredu ispred Palate "Srbija" priređen svečani doček, posle kog je usledio tet-a-tet sastanak sa Vučićem.
Ursula fon der Lajen prethodno je bila u Albaniji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini.
Poslednji put predsednica Evropske komisije posetila je Srbiju u oktobru 2024. godine. Tom prilikom je, između ostalog, izjavila da je Srbija "jedna od najnaprednijih zemalja u procesu pristupanja", kao i da postoji "solidna osnova da postane članica EU".
U međuvremenu, u Srbiji su izbili masovni antivladini protesti i blokade fakulteta i škola, zbog smrti 16 osoba u obrušavanju nastrešnice sa rekonstruisane Železničke stanice u Novom Sadu.
Stotine demonstranata je tokom višemesečnih protesta uhapšeno, a pojavila su se i različita svedočenja o policijskoj brutalnosti, kao i o upotrebi neke vrste soničnog oružja protiv mirnih demonstranata na protestu 15. marta.
Srbija je kandidat za članstvo u EU od 2012. godine.
Od ukupno 35 pregovaračkih poglavlja otvorila je 22, privremeno zatvorila dva.
Poslednje je otvorila u decembru 2021, zajedno sa još tri iz te grupe po novoj metodologiji grupisanja zadataka u klastere.
Po dosadašnjim godišnjim izveštajima iz Brisela, glavne prepreke na putu Srbije ka članstvu su loše stanje u vladavini prava i neusklađivanje sa zajedničkom spoljnom politikom EU.
Normalizacija odnosa sa Kosovom takođe je jedan od preduslova za članstvo u EU.
Evropska unija saopštila je 16. septembra da je zabrinuta za stanje vladavine prava u državama kandidatima za članstvo, kao i da je potreban jači otpor Rusiji zbog njene invazije na Ukrajinu započete u februaru 2022.
Srbija se nije priključila sankcijama Evropske unije Rusiji iako je kao država kandidat za članstvo da obavezna da postepeno uskladi spoljnu i bezbednosnu politiku sa evropskom.
